Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da nema saznanja o primedbama Evropske unije koje je pomenuo šef kosovske pregovaračke ekipe Besnik Bisljimi na dva od šest Kurtijevih uslova za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Bisljimi je novinarima nedavno rekao da posrednici u dijalogu Kosova i Srbije nisu prihvatili dva od šest Kurtijevih uslova, ali nije rekao o kojim uslovima je reč.
Kurti je danas rekao da mu „nije poznato da postoje takve primedbe na dva od šest uslova. „Možda bi trebalo da o tome razgovaram (s Bisljimijem) i vidim kakvu komunikaciju on ima sa zemljama EU“, kazao je.
„Još jednom kažem: tih šest uslova, šest principa, jesu takvi koji omogućavaju da Zajednica bude u skladu sa Ustavom i zakonom, da ne bude jednonacionalna, da ima reciprocitet prava nevećinskih zajednica“, rekao je Kurti posle svečanosti povodom 53. godišnjice Univerziteta u Prištini.
Kurti je pre dve nedelje u Skupštini izneo šest uslova za formiranje ZSO.
Prvi uslov je da ZSO bude u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, da ne može biti jednonacionalno niti da ima javnu ili izvršnu vlast.
Sledeći uslov je da se između Kosova i Srbije primenjuje princip reciprociteta za prava nacionalnih manjina, zatim da se ugase nelegalne strukture Srbije na severu i da se preda sve nelegalno oružje; da ZSO bude deo konačnog sporazuma i da se sprovodi nakon međusobnog priznavanja, kao i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić povuče pisma upućena pet država članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Kurti je izjavio i da Sjedinjene Američke Države (SAD) nastavljaju da budu glavni saveznik Kosova, u normalizaciji odnosa sa Srbijom, u čijem središtu treba da bude obostrano priznanje.
Upitan o sadržaju pisma američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u kojem se kaže da Kosovo i Srbija treba da prave teške kompromise kako bi postigli normalizaciju odnosa i ostvarili sigurnost i prosperitet građana, Kurti je rekao da nije pročitao pismo, ali da smatra da su SAD i dalje glavni partner Kosova.
„I prijatelj i saveznik u našoj izgradnji demokratske države, u ekonomskom razvoju i normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji treba da budu zasnovani na međusobnom priznanju“, kazao je on.
Dodao je da će, osim međusobnog priznanja, biti i drugih pitanja u tom sporazumu, ali da je međusobno priznanje u centru dijaloga i sporazuma.
Izvor: Beta/N1