Međak: Rešavanje pitanja Kosova potrebno – ušli, ne ušli u EU

U ovom trenutku nema prostora za “veliki entuzijazam” kada je reč o dogovoru sa Prištinom, kao što “nema prostora za entuzijazam u pogledu otvaranja novih poglavlja ili klastera u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), izjavio je u Intervjuu FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno “ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom “ne živimo, već životarimo“

On je kao jedini pomak u dijalogu Beograda i Prištine, za sada, označio posete evropskog i američkog posrednika, “kao vid zajedništva koje nismo videli u Trampovom periodu“.

„To je mnogo veći pritisak na Beograd i Prištinu”, rekao je Međak za FoNet, iako ne veruje u mogućnost potpisivanja bilo kakvog sporazuma do kraja godine, između ostalog i zato što Srbiju očekuju izbori.

On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno „ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom „ne živimo, već životarimo“, što proizvodi loš trend odliva stanovništva i to da mladi ne veruju u budućnost zemlje.

Kada je reč o pregovorima sa EU, Međak ukazuje da na osnovu izveštaja Evropske komisije u vidu non-pejpera o poglavljima 23 i 24, ne vidi šansu da u junu bude pomaka.

Dopušta mogućnost da u decembru dođe do toga i tumači da je vlastima u Beogradu, zbog predstojećih izbora, naročito predsedničkih, to važno zbog čega su požurili da usvajaju dokumenta sa kojima kasne nekoliko godina.

„Prošao je ceo mandat vlade od 2016. do 2020. godine, a tek je sada usvojena pregovaračka pozicija u oblastima energetike i poreza, tek se sada rešavaju pitanja koja se vuku od 2009, 2012, 2013. godine“, uočio je Međak.

Srbija nazaduje u napretku

U tome se, kako je konstatovao, „vidi neki drugi cilj, a ne ulazak u EU ili rešavanje pitanja modernizacije zemlje, jer se to ne radi na mah i kampanjski“.

Otvaranje klastera on vidi u širem regionalnom kontekstu, gde je nekoliko država koje pretenduju na ulazak u EU.

Prema mišljenju Međaka, u EU to gledaju iz perspektive slanja pozitivne poruke Zapadnom Balkanu koja može da bude otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ili, ako se to ne dogodi, otvaranje klastera Srbiji.

Podsećajući na prethodne izveštaje Evropske komisije i ono što je Srbija ispunila, on je ocenio da se u ispunjavanju kriterijuma ne pomeramo, već da zapravo u tom „napretku nazadujemo“.

To argumentuje činjenicom da smo istu ocenu 2,2 za napredak u političkim kriterijumima, pravosuđu, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja dobili 2015. i prošle godine.

U međuvremenu, različite svetske organizacije, poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešenela, beleže drastične padove Srbije u svim oblastima, podsetio je Međak.

To se, prema njegovom viđenju, itekako primećuje u državama članicama EU i „nikad ne treba zaboraviti da je to što napiše Komisija viđenje Komisije a da mi pregovore vodimo sa 27 država članica koje ne moraju nužno da prihvate stav Komisije“.

„Srbija je zapravo jedinstven slučaj“, smatra Međak, jer godinama pregovara sa EU, „a konstatno ide unazad kada je reč o ključnim oblastima“.

Šizofrena situacija

On u tome vidi prostor da se Srbija zameri i samoj EU, jer proces pristupanja „mora da vodi ka konvergenciji države ka standardima EU, a ne odlazak od njih“.

Kako je objasnio, „mi u toku pregovora formalno na papiru napredujemo, otvaraju se neka poglavlja, a suštinski nazadujemo po osnovnim vrednostima na kojima je zasnovana EU i to u jednom trenutku mora da dođe u sukob jedno sa drugim“.

Reč je o „šizofrenoj situaciji“, što se vidi i po retorici u zemlji koja ima „proevropsku vladu i strateški cilj ulaska u EU, a na drugoj strani ima konstatno bombardovanje porukama protiv EU“, predočio je Međak.

Poziva se, pri tome, i na prošlogodišnji izveštaj Evropskog parlamenta u kome piše da u Srbiji „postoje anti-NATO i antizapadna propaganda, manje-više, pod sponzorstvom vlade i u medijima koje najviše sufinansira država“.

Upitan o nedavnoj oceni predsednika Srbije da se „važnost vladavine prava ne dovodi u pitanje, ali da je u nekim zemljama to politički džihad i način za ostvarenje geopolitičkih interesa“, Međak je rekao da smo „devedesetih to slušali za ljudska prava , pa smo iz faze negiranja prešli u fazu prihvatanja“.

Negiranje vladavine prava

Prema njegovoj oceni, 20 godina kasnije „imamo problem sa negiranjem vladavine prava“, koja u osnovi ima nezavisno pravosuđe, što je sve jasno rečeno i ovom novom non-pejperu u kojem se traže i dokazi da se promene dešavaju.

Međak je kategoričan da je „ulazak u članstvo EU vrednosno pitanje“ i da narativ o alternativi tome ne treba postavljati, jer mi „tu alternativu živimo od 1991. godine“.

„Ovo vam je alternativa EU, ovo u čemu živimo, pa ako se nekome sviđa, na najboljem je mestu“, poručio je on i ukazao da Srbija konstatno vodi „alibi politiku“, jer jedno misli, drugo govori, a treće radi“.

To se vrlo dobro vidi upravo na primeru odnosa prema EU i drugim partnerima, obrazložio je Međak i konstatovao da „geopolitika, koja je postala jedan od prioriteta EU, nije povezana sa vrednostima, već sa interesima, ali da članstvo u EU jeste“.

Pominje primer bilborda zahvalnosti Kini, a „malo, malo, na putevima po Srbiji naletimo na skromne table sa natpisom da ovaj put je napravljen ili popravljen novcem EU“.

Tri ključna elementa pregovora sa EU

Za Međaka postoje tri ključna elementa pregovora sa EU – vladavina prava, Kosovo i standardi.

Prema njegovim rečima, u dijalogu sa Prištinom nema, niti će skoro biti napretka, a sudeći prema ovom novom non pejperu, nema napretka ni u vladavini prava.

U standardima ima pomaka, jer su na brzinu usvojene četiri pregovaračke pozicije u četiri poglavlja, ali na taj način, kako smatra, Srbija pokušava da nadoknadi neuspehe u vladavini prava ili dijalogu sa Prištinom.

„Ukoliko se politički ne odluči da Srbija u decembru otvori neko poglavlje, sledeće godine, uz izbore, imaćemo i faktičko stanje suspendovanih pregovora, jer dve godine nismo otvorili ni jedno poglavlje“, prognozira Međak.

On ocenjuje da se već sada za tu situaciju pravi „alibi politika“ u tezi da nas EU ne bi primila čak i da sve ispunimo, a istina je da mi na putu ispunjavanja kriterijuma nismo stigli ni do polovine.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Nalsovna fotografija: Evropski pokret u Srbiji

EU: Najviše samohranih roditelja u Švedskoj, a najmanje u Hrvatskoj

Prošla godina bila je izazovna usled pandemije virusa korona za mnoge roditelje koji su zaposleni. Usklađivanje radnih i porodičnih obaveza bilo je posebno teško za roditelje sa malom decom.

Povodom Svetskog dana roditelja, Eurostat je objavio izveštaj o domaćinstvima u Evropskoj uniji sa samohranim roditeljima.

Prošle godine u Evropskoj uniji zabeleženo je 195.4 miliona domaćinstava, od kojih je u trećini bilo je dece. Porodice samohranih roditelja činile su oko 14% ovih domaćinstava, odnosno 7.8 miliona, što je oko 4% od ukupnog broja domaćinstava.

Izvor: Eurostat

Udeo domaćinstava sa jednim roditeljem se razlikuje po zemljama.

Posmatrajući udeo domaćinstava sa jednim roditeljem među domaćinstvima sa decom, u šest zemalja zabeleženo je preko 20% ovakvih porodica: u Švedskoj 34%, Danskoj 29%, Estoniji 28%, Litvaniji i Letoniji po 25% i u Francuskoj 21%.

Najmanji udeo porodica sa jednim roditeljem zabeležen je u Hrvatskoj (5%), Rumuniji (7%) i Finskoj (8%), dok je u Grčkoj, Slovačkoj, POljskoj, Španiji, Sloveniji i na Malti zabeleženo po 9%.

Izvor: Eurostat

U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 2,3 miliona domaćinstava. U više od trećine domaćinstava (oko 36%) bilo je dece.

Oko 5,4 odsto domaćinstava sa decom u Srbiji (nešto više od 45.000) činile su porodice sa samohranim roditeljima, što je oko 1,9 odsto ukupnog broja domaćinstava.

Ilustracija: Daria Obymaha / Pexels

EWB analiza: Crvene lampice u procesu izmene Zakona o pristupu informacijama

Novi rok za izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kako se očekuje, jeste četvrti kvartal 2021, ali način na koji je proces do sada vođen ostavlja razlog za zabrinutost. Ovaj zakon predstavlja jedno od glavnih oruđa novinara, članova civilnog društva i akademske zajednice posvećenih transparentnosti državnih institucija i borbi protiv korupcije. Međutim, predlozi koji su se do sada pojavili u javnosti ukazuju da bi u nekim oblastima moglo da dođe do ograničavanja dosadašnjeg nivoa prava, umesto unapređivanja njihovog uživanja, piše EWB.

Kao i neki drugi procesi, poput izmene Ustava u oblasti pravosuđa, i izmena Zakona o pristupu informacijama pokrenuta je u kontekstu evropskih integracija Srbije, ali prvobitni rokovi već su probijeni. Takođe, isto kao u slučaju izmene Ustava, umesto da se ove reforme koriste kako bi se Srbija što više približila najvišim standardima vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, neki predlozi kao da vode državu u suprotnom pravcu.

Proces teče već više od tri godine, a započe je tako što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u martu 2018. godine objavilo prvi Nacrt izmena i dopuna trenutnog Zakona. Kako su ocenili članovi organizacije Partneri Srbija, i pored nekih dobrih rešenja u nacrtu, jedno je pretilo da ozbiljno naruši pravo javnosti da zna, a to je predlog da društva kapitala, bez obzira na to ko je njihov član ili akcionar, više neće biti obveznici zakona. Ovo bi, dodalo se, iz opsega primene zakona isključilo društva kapitala poput Telekoma, Železnica Srbije, Srbijagasa i drugih, preduzeća u državnom vlasništvu za čije poslovanje dugi niz godina postoji interes javnosti.

Problemi funkcionisanje institucije Poverenika

U izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu, kao ilustrativan primer teškoća u pribavljanju informacija o trošenju javnih sredstava navodi se slučaj spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, čiju je cenu deo javnosti želeo da zna.

Kako se navodi u izveštaju, Poverenik je naložio Gradonačelniku grada Beograda, odnosno Skupštini grada da tražioca informacija obavesti da li poseduje informacije u vezi sa postavljanjem spomenika, detalje ugovora i honorare. Pošto navedeni organi nisu postupili u roku po nalogu Poverenika, on je uputio zahtev Vladi za pružanje pomoći u postupku upravnog izvršenja njegovih rešenja. Rešenja Poverenika ni tada nisu izvršena.

Statistički posmatrano, tokom 2020. godine nije izvršeno 281 rešenje Poverenika od ukupno 1086 rešenja, kojima je naloženo da budu dostavljene tražene informacije. Zabrinjava činjenica da je više od četvrtine rešenja (25,9%) ostalo neizvršeno, navodi se u nedavno objavljenom Alarm izveštaju koalicije PrEUgovor.

Postojanje problema u ovoj oblasti registrovao je i izveštaj Evropske komisije o Srbiji iz 2020. godine, u kojem je istaknuto da „ćutanje uprave prilikom koje državni organi ne postupaju adekvatno na zahteve građana za informacijama i dalje predstavlja značajan problem“, dodajući da je potrebno je obezbediti sprovođenje odluka koje donosi Poverenik za informacije od javnog značaja.

Zbog toga je sama institucija Poverenika predložila da se u novom Zakonu jasno propišu ovlašćenja za izricanje prekršajnih naloga za tzv. ćutanje uprave, kao i da se propišu sankcije koja se izriče organu vlasti za neizvršavanje rešenja Poverenika.

Dugotrajan i netransparentan proces

Srbija je samu sebe obavezala na izmenu Zakona o informacijama u okviru Akcionog plana za poglavlje 23, kako bi se unapredio pristup informacijama i prevazišli postojeći problemi, posebno kada je reč o oblastima privatizacije, aktivnosti državnih preduzeća, javnih nabavki, javne potrošnje i donacija političkim strankama.

Međutim, s ovim procesom se, kao i sa mnogim drugim aspektima Akcionog plana, kasni u odnosu na unapred postavljene rokove. U julu prošle godine Akcioni plan ponovo je revidiran, predviđajući da se zakon izmeni do kraja 2020. godine, što nije ispoštovano.

Kako za European Western Balkans navodi Ana Toskić Cvetinović, izvšrna direktorka Partnera Srbija, jedan od razloga  za kašnjenje je taj što je za primenu ovog propisa zainteresovan široki krug subjekata, čiji interesi su se poslednjih godina manifestovali kroz različita rešenja ili predloge za izmene Zakona.

Ono što je, međutim, još više zabrinjavajuće je činjenica da je u januaru 2021. godine Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave formiralo novu Radnu grupu za izradu Nacrta zakona bez uključivanja civilnog društva u ovaj proces. Tek nakon reakcija organizacija civilnog društva, uključujući i sastanak Nacionalnog konventa o EU (NKEU) sa premijerkom Anom Brnabić, u radnu grupu su kao posmatrači uključeni i predstavnici civilnog sektora, koje je delegirao NKEU – Ana Toskić Cvetinović i Nemanja Nenadić.

„Ni nama nisu jasni razlozi zbog koji je ovaj proces nastavljen bez učešća stručne i šire javnosti. Radi se o zakonu koji, između ostalog, uređuje i tzv proaktivnu transparentnost organa vlasti, pa je tim pre i proces njegovih izmena trebalo da bude participativan i transparentan… Možda je ideja bila da se proces što pre okonča, a možda i da se neka rešenja ponude i bez kritičkog preispitivanja“, kaže Toskić Cvetinović.

Ona dodaje da, iako su dobili dovoljno vremena da iznesu svoje stavove, nije sigurna da će veći deo predloga civilnog društva, usmerenih pre svega na očuvanje dostignutog nivoa prava i otklanjanje problema u primeni Zakona, biti usvojen.

„Još uvek čekamo Nacrt, a nakon toga i javnu raspravu, pa će i to biti prilika da predložimo neka rešenja“, dodaje ona, napominjući da ne treba zaboraviti da ovaj Zakon treba da ima i značajan anti-korupcijski efekat, pa odnos prema njegovoj primeni i izmenama govori i o odnosu nosilaca vlasti i prema borbi protiv korupcije i odgovornosti, uopšte.

Šta je problematično u dosadašnjim predlozima?

Iako se, dakle, na zvaničan predlog Ministarstva još uvek čeka, neki od predloga koji su već došli do javnosti, poput nacrta iz 2019. godine, zabrinjavaju naše sagovornike.

Među potencijalno štetne predloge spadaju uvođenje dodatnih osnova za ograničenje prava na pristup informacijama i izuzimanje određenih subjekata iz primene ovog zakona, poput političkih partija. Ove promene bi za posledicu imale umanjivanje šanse građana da dođu do određenih informacija vezanih za delovanje vlasti, pod sumnjivim legitimitetom za takva ograničenja.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, drugi predstavnik civilnog društva kojeg je NKEU delegirao u Radnu grupu za izradu zakona, ističe da je u članu 9, u kojem se propisuju osnove za ograničavanje prava pravo na pristup informacijama – ugrožavanje života, zdravlja, bezbednosti zemlje i slično – trenutno u opticaju osam osnova, umesto dosadašnjih pet.

„U principu, smatram da su ti novi osnovi nepotrebni, jer sve ono što bi kroz njih trebalo da se štiti može da se obuhvati i pod neki od postojećih izuzetaka“, kaže Nenadić.

Na pitanje zašto su ubačeni novi osnovi za ograničenje prava na pristup informacijama, uključujući i interese društva kapitala, Nenadić kaže da je sasvim je izvesno da ni tada ni sada to nisu bili predlozi koji stižu iz Ministarstva državne uprave, već sa drugih mesta.

„Iskustvo je pokazalo da u velikom broju slučajeva u stvari nije bilo reči o zaštiti nekih interesa koji bi se mogli smatrati legitimnim, već o želji da se spreči dokumentovanje zaključivanja poslova koji su škodili javnom interesu“, napominje on.

Nemanja Nenadić naglašava još jednu bitnu odredbu člana 9, čije brisanje je bilo predloženo još 2019: reč je o tome da se prema Zakonu, sama činjenica da se neka informacija nalazi u dokumentu koji nosi oznaku tajnosti ne može tumačiti kao dovoljan razlog za uskraćivanje pristupa. Naprotiv, postoji dužnost da organ vlasti obrazloži da bi usled obelodanjivanja nastupile teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom i da zaštita tih interesa preteže nad pravom javnosti da zna.

„Bez obzira na to što „linije odbrane“ prava postoje i u drugim članovima Zakona, naša bojazan je da bi brisanje ovog pravila moglo dovesti do uskraćivanja većeg broja informacija“, kaže Nenadić.

On napominje i da se, na osnovu onoga što se čulo u radnoj grupi, mogu očekivati i neke pozitivne promene.

„To se pre svega odnosi na proširenje kruga organa vlasti i na preduzetnike kojima su poverena javna ovlašćenja (npr. javni beležnici i javni izvršitelji), kao i na uvođenje dodatnih obaveza za neke organe javne vlasti koji ih do sada nisu imali (npr. obaveza da informatore o radu izrade i objave i lokalna javna preduzeća). Zatim, izvesno je da će izmenama Zakona biti uspostavljen neki sistem za izvršenje rešenja Poverenika. Najavljene su i neke novine koje mogu imati vrlo korisno dejstvo, poput mogućnosti da Poverenik izdaje prekršajne naloge u slučaju da organ ne postupi po zahtevu u propisanom roku“, kaže on.

Vaganje pozitivnih i negativnih promena koje će doneti novi zakon podrazumeva da pre svega bude objavljen njegov nacrt, koji je još na čekanju. Ipak, postupanje vlast u njegovoj dosadašnjoj pripremi ostavlja dovoljno razloga za predostrožnost od strane civilnog društva, novinara i svih onih koji će zakon nastaviti da koriste.

Izvor: EWB

Ilustracija: Gerd Altmann / Pixabay

Danci „internet najpismeniji“ u EU, Bugari na začelju liste

Prema istraživanju Eurostata, procenjeno je da je 78 odsto stanovništva Srbije, u poslednja tri meseca 2020. godine koristilo internet. Najniži broj korisnika je zabeležen u grupi ljudi od 65 do 74 godine i iznosi svega 50 odsto.

Internet postaje sve važniji poslednjih godina, a posebno 2020. godine, nakon izbijanja pandemije covid-19 i s tim povezanih mera zatvaranja i socijalnog udaljavanja.

Srbija se našla među 27 evropskih zemalja u istraživanju Eurostata. Nalazi su se odnosili na procenat stanovništa koji je aktivan na internetu, što nam je dalo značajan uvid u internet navike starije populacije.

Zanimljiv podatak koji su izneli jeste da je u Srbiji 83 odsto stanovništva bar jednom koristilo internet u životu, dok se ostalih 17 odsto nalazi u starosnoj kategoriji od 35 do 74 godine, što je ujedno i starosna granica iznad koje nisu istraživali.

Mladima u Evropi je upotreba interneta postala svakodnevica, ali ona nije toliko uobičajena među starijom generacijom: 98 odsto onih od 16 do 24 godine koristilo je internet u poslednja tri meseca u odnosu na 61 odsto od 65-74 godine.

Udeo korisnika interneta starosti od 65 do 74 godine tokom poslednja tri meseca 2020. godine; Izvor: Eurostat

Srbija ne zaostaje, pa su tako i stanovnici uzrasta od 16 do 24 godine svi na internetu, dok se naši najstariji teže snalaze i broj korisnika je upola manji.

Iako se, kad je reč o korišćenju interneta, najniži brojevi beleže u Bugarskoj (25 odsto), Hrvatskoj (28 odsto) i Grčkoj (33 odsto), u ostatku Evrope došlo je do značajnog porasta.

U 2020. godini Danska je zabeležila najveći udeo (u kojoj je 94 odsto ljudi starosti od 65 do 74 godine koristilo internet u poslednja tri meseca), zatim Luksemburg i Švedska (obe 91 odsto), Holandija (90 odsto) kao i Finska (88 odsto) prenosi Eurostat.

Kad je reč o ukupnom broju korisnika istraženih zemalja, protekla tri meseca su internet najmanje koristili građani Bugarske (svega 70 odsto), a nasuprot njima je Danska sa čak 99 odsto „internet pismene“ populacije.

Autor: Danas

Izvor: Eurostat

Ilustracija: StartupStockPhotos / Pixabay

Fridom haus i Balkan: „Postoji šansa za demokratske promene ” – Srbiji kritike, regionu bolje ocene

Balkanom i danas vladaju „hibridni” režimi oličeni u prividnoj demokratiji, regionu je potrebna priča o uspehu, a najveći heroji su mali aktivisti, zaključak je najnovijeg izveštaja Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, piše BBC na srpskom.

Na Balkanu „postoji šansa za demokratske promene” – što dokazuju pobede koje su opozicione snage ostvarile u regionu tokom protekle godine, navodi Fridom haus u izveštaju „Nacije u tranzitu 2021” (Nations in Transit 2021).

Ipak, „još nije jasno” da li će smena vlasti u Crnoj Gori i na Kosovu dovesti do „poboljšanja demokratskih institucija”, dodaju iz ove organizacije.

Srbija je dobila kritike zbog „provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke (SNS) na parlamentarnim izborima”.

„Vreme je da borci za demokratiju izađu na teren”, smatraju iz Fridom hausa.

Mediji su pod rastućim pritiskom u Mađarskoj, a u „nešto manjoj meri” i u Srbiji, što se naročito odnosi na one koji su kritički nastrojeni prema vlasti, navodi se u izveštaju.

Istaknute su aktivnosti ekoloških aktivista iz Srbije koji su stali na put izgradnji malih hidroelektrana, kao i predstavnika civilnog društva koji rade sa izbeglicama i migrantima u Bosni i Hercegovini.

Stanje demokratije: U Srbiji pad, u regionu pozitivni pomaci

Zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija je i dalje u kategoriji „hibridnih režima”, u koju je Fridom haus svrstao prethodne, 2020. godine.

Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju iz organizacije, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

„Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima”, navode iz Fridom hausa.

Zbog toga je, dodaju, u hibridnim režimima „pobeda opozicije moguća“, iako zahteva „mnogo više” truda nego u demokratskom uređenju.

Između demokratije i autokratije nalaze se zemlje u kojima demokratija opada i one predstavljaju „sivu zonu”, a stepenicu niže takozvani hibridni režimi.

Prema Fridom hausu, Kosovo je godinama u „sivoj zoni”, dok su Srbija, Crna Gora i Mađarska u kategoriji „hibridnih režima”.

„Kampanje diskreditacije i provladina propaganda putem najčitanijih medija dešavale su se pod budnim okom vladajuće Srpske napredne stranke”, navodi se u izveštaju.

To je doprinelo „ubedljivoj pobedi SNS-a” na parlamentarnim izborima 2020. godine i formiranju „neprezentativnog parlamenta”, dodaju iz Fridom hausa.

SNS je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 60,65 odsto glasova i time ostvarila dvotrećinsku većinu u parlamentu – rezultat kakav nije imala nijedna politička partija od socijalista 1990. godine, i nijedan lider od Slobodana Miloševića.

U izveštaju je kritikovana odluka dela srpske opozicije da bojkotuje parlamentarne izbore 2020. godine, ocenjujući je kao „tragičnu”.

„Iako bojkot oduzima legitimnost pobednicima i skreću pažnju na ozbiljne probleme, takođe ostavlja malo prostora da dođe do promene”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju su pomenuti i pozitivni primeri u regionu – bolje rezultate nego prošle godine imaju Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Iz Fridom hausa ocenjuju da je Balkanu, gde demokratija nazaduje u većini zemalja, potrebna priča o uspehu.

Kao primeri se ističu pobede opozicije na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci, gde su udarac pretrpele partije vodećih političkih figura u Federaciji BiH Bakira Izetbegovića i u Republici Srpskoj Milorada Dodika.

Fridom haus izdvaja dva osnovna razloga koja su to omogućila: „Glasači su ljuti zbog korupcionih skandala i zloupotreba moći, a izlaznost je bila dovoljno velika da osujeti pokušaje kandidata koji su dugo na vlasti da zastrašuju ili manipulišu”.

Crna Gora i Kosovo

„Iako su se važni prenosi moći izvršili u Crnoj Gori 2020. godine i na Kosovu 2021. godine, još je nejasno da li će oni dovesti do poboljšanja demokratskih institucija”, navode iz Fridom hausa.

Građani Crne Gore su prošlog avgusta, prvi put od uvođenja višestranačja 1990. godine, većinski glasali za Demokratsku partiju socijalista – stranku koju ne vodi Milo Đukanović.

Đukanović je do sata šest puta bio premijer i dva puta predsednik.

Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori zabeležena je rekordna izlaznost – glasalo je skoro 77 odsto upisanih birača, ističu.

„To su izuzetno visoki procenti, s obzirom na to da je pandemija korona virusa dovela do smanjenja izlaznosti u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, ali i na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini”, navodi se u izveštaju.

Kosovo je, takođe, posle vanrednih parlamentarnih izbora u februaru, dobilo, navodi se, stabilnu vladu predvođenu Aljbinom Kurtijem i njegovom strankom Samoopredeljenje.

Na Kosovu je izlaznost u 2019, porasla za 3,4 odsto, a u 2021 za 7,7 odsto u odnosu na parlamentarne izbore 2017. godine

Autor: Jovana Georgievski

Izvor: BBC na srpskom

Ilustracija: Freedom House

CEP organizovao konferenciju „Predstavljanje Polaznog izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu“

Centar za evropske politike – CEP, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, organizovao je juče konferenciju „Predstavljanje Polaznog izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu“.

Izveštaj je rezultat rada 12 organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana, i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju građani u pristupu pravdi. Izveštaj je rezultat sprovođenja prvog ciklusa praćenja napretka u pravosudnim reformama u Srbiji i sadrži sedam ključnih oblasti:  pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama.

„Želeli smo da razumemo i istražimo razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz istraživanje njihovih pojedinačnih iskustava u susretu sa pravosuđem. Građani su uglavnom stava da pred sudom neće moći da odbrane svoja prava, da su sudovi podložni uticajima pojeidnaca i da selektivno primenjuju prava. Građani osećaju da su vrata sudova za njih uglavnom „zatvorena“ – zato smo ovaj projekat i nazvali Otvorena vrata pravosuđa“ rekao je Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a.

Istraživanje je pokazalo da javnobeležničke kancelarije posebno dobro rade kada je u pitanju pružanje usluga. Utvrđeno je da je zahtev za sprovođenje radnje kod javnog beležnika podnet bez poteškoća (84% ispitanika se složilo sa takvom procenom), da je tražena radnja zakazana u razumnom roku (92%), kao i da su prilikom prijema u kancelariji, saradnici javnog beležnika bili ljubazni i predusretljivi (100%). „Najbolje ocenjena je oblast pravosudnih usluga, tačnije rad javnih beležnika, gde je data ocena 4“ rekao je Majstorović.

Većina nalaza u analiziranim oblastima ocenjena je srednjom ocenom, 3 od 5. Prilikom izrade ovog izveštaja, istraživački tim došao je do toga da je najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi u krivici. Sama primena kaznene politike za pojedinačna krivična dela od strane sudova, ujednačenost prema svim okrivljenima, kao i drugi faktori doveli su do ocene 2 od maksimalnih 5 kako je metodološki predviđeno.

Vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, procesa koji teče gotovo u kontinuitetu u protekle dve decenije, sa nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene. Ostvarivanje ovog principa, pored ostalog, podrazumeva nezavisno sudstvo, neselektivnu primenu prava, isključivanje nedozvoljenih uticaja na rad pravosudnih organa, kao i niz elemenata koji su konstitutivni i nužni za funkcionisanje nezavisnog sudstva u praksi.

Šenli Pinčoti, vršilac funkcije direktora misije USAID-a je rekla kako je veliki doprinos ovog izveštaja to što je stanje po prvi put posmatrano iz ugla građana, a ne iz ptičje perspektive – koji su to pojedinačni problemi sa kojima se građani susreću. „Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećanja pravne nesigurnosti i jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i sloboda građana, da nije izložen uticajima, i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Smatramo da će ovakav pristup i ovaj izveštaj koji je plod tog pristupa dati vidljive i opipljive rezultate,“ rekla je Pinčoti. „Nadamo se da će nadležne institucije proučiti izveštaj i voditi se njime u daljim fazama reforme zakonodavstava i pravosuđa u Srbiji,“ dodala je ona.

Polazni izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu u celosti možete preuzeti na sledećem linku.

Autor: Danas

Ilustracija: Sora Shimazaki / Pexels

Evropska unija najviše uvozi iz Kine, a izvozi u SAD

Tokom 2020. godine Evroska unija je najveću trgovinsku razmenu imala sa Kinom i SAD-om, pokazuju podaci Eurostata.

Prošle godine Evropska unija najviše robe je uvezla iz Kine (22%), SAD-a (12%), Velike Britanije (10%), Švajcarske (6%) i Rusije (6%), dok je naviše izvozila u SAD (18%), Veliku Britaniju (14%), Kinu (10%), Švajcarsku (7%) i Rusiju (4%).

Izvor: Eurostat

Zemlje članice pojedinačno naviše su razmenjivale robu sa Nemačkom. Naime, Danska, Češka, Hrvatska, Bugarska, Austrija, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska najviše robe su izvozile, ali i uvozile iz Nemačke, a Nemačka je nejveći uvoz imala iz Holandije, dok je izvoz išao u SAD.

Belgija je najviše uvozila iz Holandije, a izvozila u Nemačku.

Kipar je najveću razmenu imao sa Grčkom, dok je Grčka najviše uvozila iz Nemačke, a izvozila u Italiju.

Estonija je zabeležila najveću razmenu sa Finskom.

Irska je najviše robe razmenila sa SAD i Velikom Britanijom.

Letonija sa Litvanijom, a Litvanija je uvozila iz Poljskom i izvozila u Rusiju.

Luksemburg je uvozio iz Belgije, a izvozio u Nemačku.

Malta je najveću razmenu imala sa italijom i Nemačkom, Holandija sa Kinom i Nemačkom, Portugalija sa Španijom, a Španija sa Nemačkom i Francuskom.

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Pexels / Pixabay

Analiza evrointegracija Srbije: Napredak minimalan i u suprotnosti sa proklamovanim ciljem učlanjenja u EU

Napredak u ostvarivanju spremnosti Srbije za članstvo u EU u periodu od 2014 – 2020. godine je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, zaključak je publikacije „Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Republike Srbije, koju je izradio Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

Analiza pokazuje da je u Političkom kriterijumu ocena Srbije ista kao i 2015. godina: 2,2 na skali od 1 do pet.

Iz EPuS-a navode da je, s obzirom na činjenicu da je proces proširenja postao mnogo kompleksniji i da postoji mnogo više faktora koji utiču na njegov uspeh, bilo je potrebno razviti posebnu metodologiju faktora koji utiču na proces proširenja Srbije.

Potpredsednik EPuS-a i autor publikacije Vladimir Međak izjavio je da je Srbija krenula snažno u proces evropskih integracija, ali da danas nije spremna da uradi sve što je potrebno i da se stvari odlažu za neka buduća vremena.

Kako je istakao, analiza daje prikaz šta je ono što je Srbija uradila do sada na svom putu ka EU, ali i šta se desilo u Evropskoj uniji, dodajući da EU danas nije ista organizacija kao pre deset godina.

“Mi smo identifikovali četiri osnovna parametra koja je potrebno pratiti: javno i zvanično izražavani stavovi, odnosno tonalitet prema EU; aktivnosti donosilaca odluka – gde je Srbija na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo; proceduralna dinamika; stavovi javnog mnjenja jer se time najviše manupuliše”, objasnio je Međak.

Prema njegovim rečima, očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo biti još dalje.

“U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa  i te presude Suda pravde će postati merila za nas: a mi u ovom trenutk ne možemo da dobacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani”, rekao je Međak.

On je podsetio da je Srbija na rang listama međunarodnih indeksa, koje mere politički kriterijum doživela drastične padove u periodu od 2014. do danas.

Kada je u pitanju politika EU prema pitanju proširenja, on je naveo da su vidljive oscilacije, te da nema jasne slike o jasnoj viziji.

On dodaje da je Zagrebačka deklaracija znak da Zapadni Balkan ipak nije bio zaboravljen na početku pandemije.

“Zagrebačka deklaracija, u kojoj se jasno kaže da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, znak je da region nije bio zaboravljen na početku pandemije. Retorika i i posvećenost članstvu postaju sve bitniji”, ocenjuje potpredsednik Evropskog pokreta.

EU nije prisutna u medijima u Srbiji

Prema rezultatima monitoringa koji je sproveo BIRODI, a koju je EPuS koristio u svojoj analizi, tokom pet meseci (os septembra 2019 – januara 2020.) na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom i na N1 o Evropskoj uniji izveštavano je samo 1 sat i 53 minuta.

Kada se uzmu u obzir samo centralne informativne emisije RTS kao nacionalnog servisa, videćemo da je
u posmatranom periodu od pet meseci, EU kao takva bila prisutna nešto više od 27 minuta. To čini
23,74% ukupnog izveštavanja o EU. Ton je skoro u potpunosti pozitivan (54.71%) i neutralan (42,13%), i
svega 3,14% negativan.

Vladimir Međak ističe da je problem što Evropska unija kao, bar deklarativno strateški cilj Srbije, nije tema za medije.

“Problem je što EU uopšte nije tema, iako je to strateški cilj propisan u različitim dokumentima. Postoji jasan raskorak između onoga što se priča i ono što se radi. Sa ovakvim javnim mnjenjem teško da bi referendum o članstvu Srbije u EU mogao da bude uspešan“, zaključuje Međak.

On je podsetio na studiju koju je poručio Odbor za spoljne poslove EP (AFET) o dezinformacijama, u kojoj je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti.

“U toj studiji se navodi da dezinformacije ne predstavljaju napad na politički i društveni život, već da su proizvod društvenog i političkog života. Nova rezolucija izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika poptuno preuzima ovaj rečnik, pa je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti i neko ko destabilizuje region”, kaže Vladimir Međak.

Međak smatra da je to loša poruka, kako Srbija ne bi bila i zvanično označena kao neko ko destabilizuje region, dodajući da studija koju je naručio AFET pokazuje da međunarodni akteri u kampanji dezinformisanja u Srbiji igraju sporednu ulogu, te da primarno televizijske stanice i tabloidi šire dezinformacije o EU i NATO.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: FoNet

Međak: Srbija malo napredovala ka EU, da se pređe sa reči na dela

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta istakao je u emisiji Studio N1 Live da je Srbija od 2015. godine do sada veoma malo napredovala na putu ka Evropskoj uniji, kao i da postoje brojni problemi koji nisu rešavani. Za izveštaj Vladimira Bilčika napominje da “nije napamet napisan, već da iza njega stoje brojne analize”. “Prva tačka rezolucije kazuje da Srbija mora da pređe sa reči na dela”, naglasio je on.

„Ova rezolucija nije pravno obavezujući dokument, to je politički dokument, kao što ni godišnji izveštaj EK nije pravno obavezujući, i ovo su zapravo politički stavovi grupacija iz Evropskog parlamenta. Sve ove stvari koje se nalaze u izveštaju nakon usvajanja amandmana, odslikavaju realno stanje u Srbiji. Neke stvari su godinama sugerisane, što nezvanično, što zvanično, a sada je stavljeno na jedan papir. Prošle godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, napredak ka EU je bio minimalan i ovo je posledica tih dešavanja“, naveo je Međak.

On je podsetio da je 2019. godine stupila na dužnost nova Evropska komisija koju sačinjavaju tri partije, a imaju podršku i četvrte partije.

„Te četiri stranke donose odluku kako će izgledati ova rezolucija, ne kao ranije što su činile Evropska narodna partija i Socijaldemokratska grupacija. Samim tim postizanje kompromisa je mnogo teže i  zahtevnije“, kaže on.

Prema njegovim rečima, stranke u EP situaciju u Srbiji sagledavaju iz različitih uglova, i kada postoje četiri ugla, onda se dobija ovakva rezolucija.

„Međutim, sve što se nalazi u njoj su neki problemi koji prate Srbiju, neki kraće, godinu ili dve, a neki dosta dugo“, ističe Međak.

Komentarišući izjave srpskih zvaničnika vezane za izveštaj, kaže da postoje razlike u retorici za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu.

„Kada se dobije kritika, onda se ta kritika shvati onako kako ne bi trebalo da se shvati. Ovo sve je kumulativni efekat zadnjih sedam godina pregovora sa EU. Ako pogledate godišnji izveštaj iz 2015. godine i ovaj iz 2020. možete da vidite da je Srbija veoma malo napredovala u spremnosti za članstvo. U političkom kriterijumu Srbija nije napredovala uopšte. Mi smo ove godine dobili ocenu 2,2 na skali od 1 do 5“, istakao je Međak.

Dodaje da smo u ekonomskoj skali sa 3,0 napredovali na 3,25, a u harmonizaciji zakonodavstva smo napredovali s 2,88 na 3,03.

„To nije neki napredak kojim bi neka zemlja koja želi da uđe u EU mogla da se pohvali. Prva tačka rezolucije kazuje da Srbija mora da pređe sa reči na dela“, ukazao je on.

Međak napominje da je Kosovo 22. tačka u rezoluciji, kao i da to znači da postoji mnogo stvari koje moramo rešiti pre toga, ali i da problem Kosova mora da se reši, jer bez njegovog rešavanja nema ni ulaska u EU.

„Uvek je sve do države koja želi da uđe u članstvo Evropske unije. Do nas je da igramo po pravilima i ta pravilima usvojimo“, podvukao je Međak.

Komentarišući pokušaje da Tanja Fajon ne bude jedan od pregovarača Evropske unije u dijalogu između vlasti i opozicije, on je rekao da to radi jer se „sve pokušava svesti na dnevnu politiku“.

„Strateški gledano, ovo sve šteti Srbiji, jer odlaže sagledavanje nekog realnog datuma kada bi Srbija trebalo da uopšte uđe u EU. To sada izgleda na veoma dugom štapu. Početak je 2021. godine, a pre par godina smo pričali o nekim drugim rokovima. Iako je u jednom trenutku rečeno da bi 2025. godina mogla da bude rok, sada sve to više nije realno“, zaključio je Međak.

Autor: N1

Naslovna fotografija: N1

Politikolog: Proces evrointegracija zamrznut, sporiji smo od svih po tome

Politikolog Vujo Ilić rekao je za N1 da je izveštaj Evropskog parlamenta važan, iako nije obavezujući, zbog toga što je Srbija u protekle dve godine otvorila samo dva poglavlja, a nijedno nije zatvoreno. Ocenjuje da je “nazadovanje uznapredovalo” kada je u pitanju funkcionisanje demokratskih institucija.

„Prethodna rezolucija je usvojena 2018. godine, od tada je prošlo mnogo vremena, 2019. smo otvorili dva poglavlja, 2020. nijedno. Proces pridruživanja je praktično zamrznut, najsporiji smo od svih ikada koji su krenuli u taj proces , izuzimajući Tursku, koja ga je suspendovala. Ono što se promenilo od 2018. godine je što je nazadovanje uznapredovalo kada je u pitanju trend funkcionisanja demokratskih institucija, situacija se pogoršava“, kaže Ilić.

Osvrnuvši se na prvu tačku rezolucije u kojoj se navodi da Srbija mora da pređe sa reči na dela, politikolog ističe da je to vrlo otvorena poruka i da je moramo razumeti na politički način.

„Ukoliko želimo da postanemo deo Evropske unije, moramo da se ponašamo kao članica. Funkcionisanje demokratskih institucija i odnosi sa Kosovom, to je najvažnije, ali napredak ne postoji. Zato treba pokazati spremnost da želimo da budemo deo EU“, kazao je Ilić.

Poziv Srbiji da postigne uverljivije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i reši afere Krušik, Jovanjica i Telekom, predsednik Srbije poručuje da se lažima neće ostvariti politički profit, a Ilić ističe da su takve izjave namenjene domaćoj javnosti, a ne stranim zvaničnicima.

„Sa njima je komunikacija drugačije, a ovakve izjave su za domaće birače, njima se oni obraćaju. Po dolasku na vlast SNS i SPS su se takmičile da pokažu koliko su za evropske integracije, a sada vidimo antievropsku retoriku“ rekao je Ilić i dodao da Evropska unija neke korake Srbije pohvaljuje.

„Reforma sudstva, medijska strategija, kako se odnosimo prema pandemiji… Srbija se nekim okolnostima postavlja kao konstruktivan partner u regionu, bez obzira što tu ima nekih trzavica, Srbija nije ta koja izaziva neke sukobe i tenzije“.

Dok ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da više neće da čuje kritike kako ne napredujemo u evrointegracijama, jer to nije tačno, Ilić kaže da će 2021. godina razjašnjenja i nove metodologije.

„Srbija je rekla da je spremna da prihvati tu novu metodologiju, ali to su stvari koje se ne menjaju tako brzo, sumnjam da će doći do ubrzanja procesa. Ne veruje da će doći ni do otvaranja novih poglavlja“.

Dodaje da je raspoloženje Evropske unije za proširenjem „malo“ te da trenutno stanje u evrointegracijama ne možemo samo da stavimo na teret srpskoj vlasti, jer je proces usporen sa obe strane.

Govoreći o međustranačkom dijalogu, Ilić kaže da Dačićeva izjava kako „ne zna ništa više osim toga da bi trebalo da počne video-konferencijom“ njega, četiri posrednika Evropskog parlamenta i predsednika Spoljnopolitičkog odbora Dejvida Mekalistera zapravo sve što mi o dijalogu znamo.

„Ne znaju se učesnici sa naše strane. Ono što je obeležilo proteklih mesec dana je pozicioniranje unutar opozicije“, zaključio je Ilić.

Autor: N1

Naslovna fotografija: Capri23auto / Pixabay