EU odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije

Evropska komisija je i zvanično odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije, trećoj po veličini ekonomiji 27-članog bloka.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je, na zajedničkoj konferenciji na novinare sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen u Rimu, da će finansijska pomoć doprineti rastu i konkurentnosti italijanske ekonomije.

Najteže pogođena članica u EU, i ekonomski i u pogledu smrtnosti od pandemije, Italija je dobila najviše sredstava iz evropskog plana oporavka vrednog 750 milijardi evra, koji se sastoji od 68,9 milijardi evra bespovratnih sredstava i 122,6 milijardi kredita.

Odobrenje Komisije važan je korak ka raspodeli sredstava za veliku italijansku reformu i investicioni plan.

Fon der Lajen je rekla da bi prva sredstva mogla biti puštena za četiri nedelje, nakon što Evropski savet odobri plan.

Više od jedne trećine ukupnih sredstava odobrenih Italiji namenjeno je projektima posvećenim klimatskim ciljevima, a četvrtina digitalnim investicijama.

Fon der Lajen je istakla da ključne reforme uključuju planove za smanjenje dužine građanskih i krivičnih suđenja, modernizaciju javne uprave i reformu zakona o konkurenciji.

Autor: Beta – AP

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Julia Casado / Pixabay

Raspisan javni poziv za IPARD podsticaje

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je šesti javni poziv za podnošenje zahteva za odrobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrendih gazdinstava. Poziv je otvoren do 10. septembra, a iznos za koji korisnici mogu konkursiati kreće se od 5 000 do 1 000 000 evra.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu u vezi sa izgradnjom, a obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, grožđa i jaja.

Po ovom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od skoro šest i po milijardi dinara, a visina  podsticaja iznosi od 60 do 70 odsto prihvatljivih troškova, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području.

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i ostalih useva, grožđa i jaja mogu biti od 5 000 do 700 000 evra, a za sektore mesa i mleka od 5 000 do 1 000 000 evra.

Detalji javnog poziva mogu se videti na internet starnici Uprave za agrarna plaćanja.

Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobitiputem telefona, pozivanjem info centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede 011/26 07 960 i 011/26 07 961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30 20 100; 011/3020101, 011/31 07 013 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30.

Izvor: Uprva za agrarna plaćanja

Objavljeni prvi pozivi za program Kreativna Evropa 2021-2027

Evropska komisija je objavila tri nova poziva za dostavljanje predloga projekta u okviru programa Kreativna Evropa za poglavlje Kultura. Ukupan budžet za ovo poglavlje je 92.4 miliona evra.

Evropski program Kreativna Evropa objavio je tri konkursa u okviru poglavlja Kultura – za evropske projekte saradnje, projekte evropskih mreža i projekte panevropskih kulturnih entiteta.

Evropski projekti saradnje se fokusiraju na evropskoj umetničkoj saradnji i inovacijama. Teme koje će biti finansirane tiču se angažovanja publike, socijalne kohezije, digitalizacije, doprinosa evropskom zelenom dogovoru i specifičnih izazova u sektoru knjiga, muzike, arhitekture i kulturne baštine.

Kandidati mogu da biraju između mallih, srednjih i velikih projekata, u zavisnosti od veličine njihovog konzorcijuma.

Sa budžetom od 60 miliona evra, ovaj poziv će podržati projekte koji uključuju veliku raznolikost učesnika aktivnih u različitim kulturnim i kreativnim sektorima.

Ovaj poziv je otvoren do 7. septembra 2021. godine

Konkurs za Evropske mreže kulture i kreativne organizacije otvoren je do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za ovaj potprogram iznosi 27 miliona evra.

Poziv za Panevropske kulturne identitete takođe je otvoren do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za iznosi 5.4 miliona evra.

Evropska komisija objavila je krajem maja početak novog ciklusa programa podrške kulturnom i kreativnom sektoru Kreativna Evropa u periodu 2021-2027. godine, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra, što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. godine koji je iznosio 1,47 milijarda evra.

Povodom novih konkursa, Desk Kreativna Evropa Srbija poziva zainteresovane, kojima je potrebna pomoć u pogledu informisanja o uslovima, načinu konkurisanja ili pronalaženju partnera, da se jave putem elektronske pošte ili društvenih mreža.

Više o pozivima na sajtu Evropske komisije.

Srbiji novi paket podrške od EU vredan preko 86 miliona evra

Zvaničnici Evropske unije i Srbije potpisali su sporazum o dodeli paketa bespovratnih sredstava Srbiji vredan više od 86 miliona evra. Paket bespovratne pomoći ima za cilj pružanje podrške Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, konkretno za bezbednu pijaću vode, turizma i malih i srednjih preduzeća.

Sporazum su u Palati „Srbija“ potpisali ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović i ambasador Evropske unije Sem Fabrici, u prisustvu predsednika Vučića i ambasadorâ država članica Evropske unije.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji se obratio učesnicima događaja putem video snimka iz Brisela.

On je u video poruci poručio da je taj dogovor izraz posvećenosti Evropske unije Srbiji i njenom evropskom putu.

“Evropska unije je bila uz Srbiju od samog starta pandemije kovida 19. Na samom početku pandemije, bili smo fokusirani na neposredne potrebe i pružanje podrške za jačanje sektora zdravlja”, rekako je Varhelji.

Podsetio je na najavljenu isporuku vakcina protiv kovida 19 Zapadnom Balkanu i rekao da će više od jedne trećine od ukupno 651.000 doza vakcina BioNTech Pfizer iz EU biti usmereno na zdravstvene radnike u prvim linijama odbrane, dok će ostatak biti usmeren na ugrožene grupe.

“Srbija odlično sprovodi kampanju vakcinacije i vi ste s pravom ponosni na to. Vi ste u isto vreme svom narodu obezbedili vakcine i delili ih sa regionom, na čemu smo vam zahvalni. Sada EU želi da pomogne vama – jer nam je stalo. Stalo nam je do Srbije i do čitavog Zapadnog Balkana”, naveo je Varhelji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio Evropskoj uniji na novom paketu podrške.

„Danas smo dobili 86 miliona evra bespovratne pomoći EU, reč je o sredstvima koja se namenski troše za programe i projekte koji su unapred dogovoreni. To su projekti, koji su strukturalnog tipa, od razvoja i napretka našeg obrazovanja, našeg preduzetništva, naših inovacionih mogućnosti, zaštite životne sredine, do napretka vladavine prava. Veliko hvala EU, pred nama je još mnogo posla!“, poručio je Vučić.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je najveći deo pomoći namenjen sektoru zaštite životne sredine.

„Najveći deo podrške, a to je 45.5 miliona evra, ide u sektor zaštite životne sredine i ostvarivanja ciljeva Zelenog dogovora. Ovim sredstvima biće obuhvaćena izgradnja sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Čačku, Loznici i Sokobanji. Ovom podrškom dalje biće obuhvaćene pripremne radnje koje bi trebale da dovedu do izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom u Novom Sadu“, kazala je ministarka.

Novim paketom pomoći predviđeno je da 17 miliona evra ide za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, konkretno u sektoru turizma, 45 miliona evra za početak sprovođenja Zelene agende u Srbiji, unapređenje upravljanja otpadom u Novom Sadu, postavljanje jedinica za praćenje vode duž sliva Dunava, Save i Morave, kao i širenje mreže stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

Još miliona evra bespovratne pomoći za investicije u energetsku efikasnosti javnih zgrada u cilju smanjenja troškova, emisija ugljendioksida i unapređenja kvaliteta i usluga za korisnike tih zgrada.

Na podršku reformama u oblasti upravljanja, zakonodavstva kao i za podršku učešća Srbije u programima EU biće usmereno 14 miliona evra.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Naslovna fotografija: Delegacija EU u Srbiji

Srbiji 28 miliona evra za integrisano upravljanje granicom

Sektorska budžetska podrška koju finansira EU, kao poseban finansijski višegodišnji program, daje Srbiji donaciju od 28 miliona evra putem Ugovora o sektorskoj reformi (SRC) za integrisano upravljanje granicom.

Na ovaj način EU podržava kapacitete Srbije za efikasniju kontrolu njene granice, zaštitu nacionalne bezbednosti, za borbu za suzbijanje organizovanog kriminala i nelegalnih migracija, dok istovremeno osigurava nesmetan prelazak granice za legalne putnike, robu i usluge.

Ugovor o sektorskoj reformi za integrisano upravljanje granicom doprinosi usklađivanju domaćih zakona i drugih propisa sa pravnim tekovinama EU, a pre svega njihovoj primeni. Na taj način ispunjavaju se i preporuke iz Poglavlja 24 u toj oblasti, uključujući efikasnije otkrivanje i prevenciju  svih vrsta prekograničnog kriminala i bolje upravljanje migracionim tokovima. 

„Veoma mi je drago da vidim da Srbija napreduje u sektoru integrisanog upravljanja granicama, za koji EU donira 22,86 miliona evra. Upravo smo odobrili treću tranšu ovog paketa podrške“, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji. 

Ambasador Sem Fabrici dodao je da usaglašavanje domaćih protokola o upravljanju granicom sa protokolima EU znači lakši transport robe, a to ide u korist privredi i konkurentnosti Srbije i regiona. „Putnici, turisti i privrednici koji putuju u Srbiju ili iz nje, provode manje vremena čekajući na granici. Ovo je korist za privredu i građane zahvaljujući značajnom napretku postignutom kroz Ugovor o sektorskoj reformi“, zaključio je Fabrici.

„Upravo s namerom da osiguramo brži protok ljudi i robe preko naše granice, u okviru IPA programa za 2016 godinu, opredeljena su bespovratna sredstva kojima je unapređena saradnja graničnih službi i njihovi kapaciteti. Na ovaj način doprineli smo da srpska granica bude otvorena za slobodan protok, a u isto vreme zaštićena od nelegalnih aktivnosti. Time smo u velikoj meri unapredili bezbednost Srbije ali i našeg regiona i Evrope u celini. Možemo posebno da budemo zadovoljni činjenicom da su sredstva EU namenjena u ove svrhe u potpunosti iskorišćena, a na dobrobit naših građana i privrede“, izjavila je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.   

Zahvaljujući modernizovanoj infrastrukturi, opremi i nadzoru granice, kao i brojnim obukama, Ugovor o ovoj sektorskoj reformi unapredio je efikasnost i kvalitet rada Uprave granične policije i drugih graničnih službi u upravljanju tokovima ljudi i robe preko granice i suzbijanju nelegalnih migracija. 

Značajno dostignuće u realizaciji ovog ugovora jeste i intenziviranje razmene informacija između graničnih službi susednih država i unutar njih, povećan broj zajedničkih aktivnosti tih službi i bolja međunarodna saradnja. 

Izvor: MEI

Evropski poslanici odobrili 672,5 milijardi evra postkovid pomoći

Poslanici Evropskog parlamenta odobrili su danas podsticajni fond namenjen zemljama EU da se izbore sa krizom zbog pandemije korona virusa, ali se očekuje da će tih 672,5 milijardi evra biti deblokirano tek za nekoliko meseci.

Taj fond koji se sastoji od 312,5 milijardi evra u vidu subvencija i od 360 milijardi evra u vidu pozajmica za zemlje članice, podržalo je 582 evropskih poslanika, protiv je bilo 40, a uzdržano njih 69.

Reč je o glavnom stubu plana oporavka nazvanog „Naredna generacija EU“ (Next Generation EU) čiji je ukupan budžet od 750 milijardi evra, a odobrili su ga lideri EU na samitu prošle godine.

„Očekujemo da će nacionalni parlamenti ubrzati ratifikaciju o povećanju resursa Unije… Nema vremena za gubljenje. Svako odlaganje bi nanelo ogromnu štetu građanima i kompanijama“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli (Sassoli).

Španija je najveći korisnik subvencija (69,5 milijardi evra), zatim Italija (68,9 milijardi) i Francuska (39,4 milijarde).

Prema Evropskoj komisiji, isplaćivanje novca bi moglo da počne od „sredine 2021“. Oko 70 odsto subvencija dospeva do kraja 2022. godine, a ostatak do kraja 2023. godine.

Da bi imale pravo na te evropske fondove, vlade država članica moraju da do kraja aprila dostave Komisiji  planove oporavka sa detaljno navedenim reformama i investicijama.

Svaki nacionalni plan mora da najmanje 37 odsto budžeta nameni merama za zaštitu klime i najmanje 20 odsto za digitalnu transformaciju.

Komisija će ocenjivati te planove na osnovu više kriterijuma poput efikasnosti, zaštitnih mera protiv pronevere, korupcije i sukoba interesa, a pristup fondu će biti i uslovljen poštovanjem „pravne države i osnovnih vrednosti EU“.

Do sada je 18 država članica predstavilo Komisiji nacrte plana, u celini ili delimično, šest zemalja je predstavilo neke elemente, a tri države su još u fazi razgovora.

Po dobijanju konačnog plana, Komisija ima dva meseca da donese odluku i da predlog Evropskom savetu koji mora da ga odobri kvalifikovanom većinom.

Komisija, koja je odgovorna za praćenje realizacije planova, može da bude pozivana svaka dva meseca u Evropski parlament kako bi se videlo da li države poštuju postavljene ciljeve.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna Fotografija: Olivier Hoset / EPA-EFE

EIB prošle godine povećala finansiranje u regionu za 50%

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.

U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.

Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.

U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.

Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.

EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.

Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.

Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.

Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.

EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.

EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. 

U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima.

“Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora”, kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.

U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje.

“Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan”, navodi se u saopštenju.

EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. 

EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Izvor: Nova ekonomija

Ilustracija: Julien Tromeur / Pixabay

EU daje 183 miliona evra za promociju poljoprivrednih proizvoda

Evropska komisija raspisala je pozive za podnošenje predloga za evropske programe promocije poljoprivrednih proizvoda u EU i inostranstvu. Ove godine poseban fokus je stavljen na promociju proizvoda i poljoprivrednih metoda koji direktnije podržavaju ciljeve evropskog zelenog sporazuma, poput organskih proizvoda, voća i povrća i održive poljoprivrede.

Za 2021. godinu ukupan budžet od 182,9 miliona evra dodeljuje se za promociju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda unutar i izvan EU. Od ukupnog budžeta, 173,4 miliona evra namenjeno je sufinansiranju programa promocije koji će biti izabrani među predlozima nakon objavljenih poziva.

Skoro polovina budžeta (86 miliona evra) namenjenog sufinansiranju programa promocije biće namenjena kampanjama koje su direktnije u skladu sa evropskim ambicijama Zelenog dogovora, a posebno strategijom “Od njive do kuhinjskog stola” (Farm to Fork). To uključuje programe promocije organskih proizvoda sa ukupnim budžetom od 49 miliona evra i održive poljoprivrede sa budžetom od 18 miliona evra. Dalje, 19,1 miliona evra je opredeljeno za promociju voća i povrća u kontekstu uravnotežene ishrane.

Za programe promocije u zemljama van EU opredeljeno je 88,1 miliona. To uključuje programe koji ciljaju zemlje sa visokim potencijalom za rast, poput Južne Koreje, Japana, Meksika i Kanade. Pored toga, programi takođe treba da informišu potrošače o različitim šemama kvaliteta EU ili promovišu visoke standarde bezbednosti i kvaliteta EU, kao i raznolikost i autentičnost evropskih proizvoda.

Očekuje se da će odabrani programi povećati konkurentnost i potrošnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU širom sveta.

Širok spektar tela, poput trgovinskih organizacija, organizacija proizvođača i poljoprivredno-prehrambenih grupa odgovornih za promotivne aktivnosti, može da se prijavi za finansiranje i podnese svoje predloge. Projekti će se posebno procenjivati s obzirom na održivost kriterijuma proizvodnje i potrošnje, u skladu sa klimatskim i ekološkim ciljevima ZPP-a, evropskim zelenim ugovorom i strategijom Farm to Fork.

Predlozi treba da se podnesu do 28. aprila 2021. do 17:00 časova (Brisel) putem namenskog portala. Komisija će na jesen proceniti predloge i objaviti korisnike. CHAFEA, Izvršna agencija EU za potrošače, zdravstvo, poljoprivredu i hranu, pruža brojne alate koji pomažu podnosiocima zahteva da uspešno predaju svoje predloge.

Izvor: agrosmart.net

Naslovna fotografija: Pexels

Koji su EU fondovi i izvori finanisranja dostupni poljoprivrednicima u Srbiji

Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo Evropskoj uniji i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU, piše Agrosmart.net.

Dragocena mogu biti iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, dok je Rumunija umesto 193,5 miliona dobila čak 1,26 milijardi evra.

Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da koristi instrumenat pretpristupne pomoći poznat kao IPARD, a kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.

–Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU, recimo pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede, kaže za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim,  to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU, a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih, napomenuo je Bojović.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože sto posto novca (sopstenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta) ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

–Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, dosad isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali – ističe Bojović.

Opširnije na Agrosmart.net.

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija: Karolina Grabowska / Pexels