Više od polovine odraslih osoba u EU-u ima prekomernu telesnu težinu

Iako je u 2019. 45 % odraslih osoba koje žive u Evropskoj uniji imalo uobičajenu težinu, nešto više od polovine (53 %) smatra se da ima prekomernu težinu (36 % u stanju pre gojaznosti, 17 % je gojazno), dok je gotovo 3 % sa premalom težinom, prema njihovom indeksu telesne mase (BMI), objavio je Eurostat. BMI je mera težine osobe u odnosu na njihovu visinu koja se prilično dobro povezuje s telesnom masnoćom.

Sa izuzetkom onih starijih od 75 godina, što je starija starosna grupa, to je veći udeo osoba sa prekomernom težinom: najmanji udeo zabeležen je među onima od 18 do 24 godine (25%), dok su oni od 65 do 74 godine imali najveći udeo (66%) – slično za stopu gojaznosti (6% naspram 22%).

Populacija sa prekomernom težinom prema starosti; Izvor: Eurostat

Obrazac je jasan i za nivo obrazovanja: procenat ljudi sa viškom kilograma opada sa porastom obrazovnog nivoa. Dok je procenat odraslih osoba sa prekomernom težinom među onima sa niskim obrazovanjem iznosio 59% u 2019. godini, za one sa srednjim obrazovanjem bio je 54% i za odrasle sa visokim obrazovanjem 44%.

Stopa gojaznosti se takođe smanjuje sa nivoom obrazovanja: 20% odraslih sa niskim obrazovanjem, 17% sa srednjim i 11% sa visokim obrazovanjem.

Najveći udeo odraslih s viškom kilograma u Hrvatskoj i na Malti, a najmanji u Italiji

Udeo odraslih s prekmernom težinom varira u državama članicama EU. Najveći udeo zabeležen je u Hrvatskoj i na Malti, gde se smatralo da 65% odraslih ima prekomernu težinu u 2019. godini.

Nasuprot tome, najmanji udeo zabeležen je u Italiji (46%), Francuskoj (47%) i Luksemburgu (48%).

Procenat populacije sa prekomernom težinom; Izvor: Eurostat

U svim državama članicama EU veći je udeo muškaraca nego žena u populaciji sa prekomernom težinom, a najveći jaz zabeležen je u Luksemburgu (59% muškaraca naspram 38% žena), Češkoj (70% naspram 51%) i na Kipru (59% naspram 41%).

Populacija sa prekomernom težinom prema polu; Izvor: Eurostat

Prekomernu težinu ima 55 odsto građana Srbije, što je neznatno više od evropskog proseka.

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Michal Jarmoluk Pixabay

Europol otkrio prevaru: U Srbiji lažni med, u Hrvatskoj lažno meso i alkohol

Europol je u velikoj operaciji otkrio lažni med koji se prodavao u Srbiji, dok se u Hrvatskoj ilegalno prodavalo konjsko meso sa deklaracijom – teletine.

U operaciji OPSON X kojom je obuhvaćeno više od 70 zemalja zaplenjeno je više od 15.000 tona nelegalninih prehrambenih proizvoda vrednih oko 53,8 miliona evra, saopštio je Europol.

Operacijom koju su koordinirali Europol i Interpol bile su obuhvaćene 72 zemlje, među kojima je i Srbija, sa ciljem pronalaženja falsifikovane i nekvalitetne hrane i pića.

U periodu od decembra 2020. do juna 2021. obavljeno je 68.000 provera, izdato 663 naloga za hapšenje, pretraženo 2.409 lokacija i razotkrivene 42 kriminalne mreže.

Akcija otkrivanja lažnog meda sprovedena je u 17 zemalja medju kojima je i Srbija, a zaplenjeno je ukupno više od 51 tone lažnog meda.

U 22 zemlje medju kojima su i Hrvatska, Severna Makedonija, Italija, Francuska, Grčka, Španija, Portugalija zaplenjeno je 1,7 miliona litara falsikovanog vina, piva i drugih alkoholnih pića.

U Hrvatskoj i još šest evropskih zemalja otkrivena je i ilegalna prodaja konjskog mesa, koje se u radnjama i putem interneta prodavalo kao teletina.

“Mi redovno menjamo evropske zakone, poboljšavamo ih i pooštravamo ih kako bismo sprečili krivotvorenje hrane no nažalost, uvek ima onih maštovitih pojedinaca koji se snađu. Nađu neke eventualne rupe u zakonu”, rekla je evrozastupnica Biljana Borzan, prenosi Dnevnik.hr.

Osim mesa, u Hrvatskoj je najviše lažnjaka pronađeno među alkoholnim pićima – prednjače vino i votka. Vrednost ilegalne hrane i pića zaplenjenih u ovoj akciji je 54 milijuna evra, a izdato je više od 600 globalnih naloga za hapšenje.

Carinska uprava učestvovala je u akciji, a ista se sprovodila kroz pojačan nadzor i kontrolu nad ličnim vozilima, kombi vozilima, teretnim vozilima i autobusima kao i kroz provođenje pojačanog nadzora osoba i vozila koja prelaze preko državne granice.

Tvrde da nisu utvrđene nepravilnosti.

“Mi smo zakone pooštrili na način da su kazne sada toliko visoke da bi trebale odvratiti svakog onog ko pokuša varati s hranom i pooštrili smo inspekcijski nadzor kako bismo na što manju meru sveli varanje s hranom”, objasnila je Borzan.

Osim Carinske uprave, o neispravnoj robi ništa nisu znali ni Veterinarska inspekcija, Ministarstvo poljoprivrede, Agencija za hranu i Državni inspektorat.

Operaciju OPSON X su podržali Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF), Glavna uprava Evropske komisije za zdravlje i sigurnost hrane (DG SANTE) i Ured za intelektualno vlasništvo EU (EUIPO), kao i nacionalna regulatorna tela za hranu i partneri iz privatnog sektora.

Autor: N1 Zagreb, Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: PollyDot / Pixabay

Više od 50 odsto građana Srbije podržava pridruživanje Evropskoj uniji

Većina građana Srbije, 52,3 odsto, podržava pridruživanje zemlje Evropskoj uniji, dok je njih 32,6 protiv, pokazala je anketa javnog mnjenja koju je za Delegaciju EU u Beogradu sprovela Ninamedia, saopšteno je danas.

Da ne bi glasalo izjasnilo se njih 8,4 odsto, 6,2 odsto je reklo da ne znaju ili da nisu sigurni, a 0,5 odsto je odbilo da odgovori.

Računajući samo one koji bi izrazili mišljenje, referendum bi doveo do rezultata 62:38 odsto u korist pristupanja EU, a mladi od 18-29 godina čine najveći proevropski segment stanovništva sa više od dve trećine koji su za članstvo Srbije u EU.

Više od 40 odsto ispitanika reklo je kako zna da je EU najveći donator u Srbiji, daleko ispred bilo koje druge zemlje ili organizacije. Pri tome, većina građana Srbije prepoznaje da je EU najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije, mnogo ispred drugih zemalja – Kina, Rusija, SAD, Turska i ostali.

Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici istakao je da veoma ohrabruju rezultati poslednje ankete, jer većina građana Srbije i dalje podržava pristupanje uniji i pozicionira EU kao najvećeg donatora, trgovinskog i investicionog partnera, uključujući i period tokom pandemije.

Ukupno 58 odsto građana podržava dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, jer veruju da je proces normalizacije najvažniji uslov za Srbiju da bi se pridružila EU, za kojim sledi borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Istraživanje je sprovedeno u junu na uzorku od 1.211 ljudi iz 40 gradova i opština, koristeći CAPI metodu – kompjuterski podržano anketiranje licem u lice.

Autor: FoNet

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MO

Borel i Varhelji: Evropa nije zaboravila svoju odgovornost za genocid u Srebrenici, ne može biti nekažnjivosti

Povodom obeležavanja dvadesetšeste godišnjice genocida u Srebrenici, visoki predstavnik EU Žozep Borel i komesar za proširenje Oliver Varhelji izdali su zajedničko saopštenje u kome navode da se događaj u Srebrenici ne sme zaobraviti i pozivaju sudove da pruže pravdu za žrtve.

“Dok obeležavamo njegovu 26. godišnjicu, zajednička nam je dužnost zauvijek se sjećati genocida u Srebrenici. U nedelju će biti položeno još 19 žrtava. Poštujemo njihovo sećanje i na sve žrtve i one koji se još uvek vode kao nestali. Podelimo tugu njihovih porodica i onih koji su preživeli, čiji su životi zauvek ugroženi.

Evropa takođe nije zaboravila sopstvenu odgovornost što nije bila u stanju da spreči genocid u Srebrenici, jedan od najgorih zločina u modernoj istoriji Evrope.

Srebrenica nas bolno podseća na potrebu da se čvrsto i odlučno založimo za mir, ljudsko dostojanstvo i sve vrednosti koje podupiru našu Uniju. Služenje pravdi i izgradnja boljeg društva najbolji su načini sećanja na one koji su sistematski i namerno ubijani. Ovo je neophodan korak za rad na boljoj zajedničkoj budućnosti svih Evropljana.

Ne može biti nekažnjivosti. Genocid je genocid, bio on u Srebrenici ili negde drugde. Međunarodni sudovi, domaći sudovi u Bosni i Hercegovini i susednim zemljama moraju i dalje pružati pravdu za sve žrtve ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, kao i za članove njihovih porodica. Mir se može graditi samo na pravdi.

Politički lideri zapadnog Balkana moraju svojim primerima da priznaju šta se dogodilo, odajući počast žrtvama i istinski promovišući pomirenje suočavanjem sa korenima mržnje koja je dovela do genocida. U Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca, koji su u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima. Pokušaji prekrajanja istorije su neprihvatljivi.

Evropska unija je od samog početka projekat čiji je cilj prevazilaženje prošlih tragedija. Budućnost Bosne i Hercegovine leži u ovom zajedničkom projektu. I dalje smo snažno posvećeni pružanju podrške Bosni i Hercegovini u uspostavljanju društva usidrenog u pluralizmu, pravdi i ljudskom dostojanstvu i zajedničkoj izgradnji budućnosti u kojoj sukobi i zločini više nisu zamislivi.” – stoji u saopštenju Direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju.

Izvor: twitter @eu_near

Izvor: Evropska komisija

Naslovna fotografija: Evropska komisija

Od danas su u EU zabranjeni plastični predmeti za jednokratnu upotrebu

Plastični predmeti za jednokratnu upotrebu poput plastinog pribora za jelo, štapića za uši ili balone i biorazgradive plastične kese, od danas neće moći da se kupe u Evropskoj uniji.

EU je uvela potpunu zabranu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu kao najefikasniji način za sprečavanje ulaska plastike u okean.

Predmeti od plastike za jednokratnu upotrebu najveća su pojedinačna grupa otpada pronađena na morskim obalama: proizvodi poput plastičnog pribora za jelo, boca za piće, opušaka ili štapića za uši čine gotovo polovinu svih morskih otpadaka.

Da bi se pozabavila ovim pitanjem, EU je uvela potpunu zabranu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu za koje su već dostupne alternative u drugim materijalima: štapići za uši, pribor za jelo, tanjiri, slamke, plastične kašičice za mešanje pića i štapići za balone. Poslanici Evropskog parlamenta su na listu dodali i biorazgradive proizvode od plastike i posude za brzu hranu napravljene od polistirena.

Izvor: Twitter @Europarl_EN

Rezultati današnje plastične kulture za jednokratnu upotrebu mogu se videti svuda na morskim obalama i u okeanima. Plastični otpad sve više zagađuje okeane i prema jednoj proceni, do 2050. okeani bi mogli sadržavati više plastike nego ribe po težini.

Plastika je jedno od sedam područja koja Evropska komisija smatra ključnim za postizanje cirkularne ekonomije u EU do 2050. godine. Pored Evropske strategije za plastiku u cirkularnoj ekonomiji, koja bi ukinula upotrebu mikroplastike, očekuje se da će Komisija da iznese više predloga za rešavanje problema plastičnog otpada, uključujući mikroplastiku, kasnije ove godine.

Plastika ne samo da pravi nered na obali, već i morskim životinjama koje se zapletu u veće komade, a manje komade zamenjuju sa hranom. Gutanje plastičnih čestica može ih sprečiti da svare normalnu hranu i moće privući toksične hemijske zagađivače u svoje organizme.

Ljudi jedu plastiku kroz lanac ishrane. Nepoznato je kako ovo utiče na njihovo zdravlje.

Morski otpad uzrokuje ekonomske gubitke za sektore i zajednice zavisne od mora, ali i za proizvođače: samo oko 5% vrednosti plastične ambalaže ostaje u ekonomiji – ostatak je bukvalno bačen, što pokazuje potrebu za pristupom koji je više fokusiran na recikliranje i ponovnu upotrebu materijala.

Izvor: Evropski parlament

Ilustracija: Brian Yurasits / Unsplash

Zapadni Balkan od danas bez rominga – šta to znači za korisnike mobilne telefonije?

U Grčkoj paketi koje korisnici imaju sa domaćim mobilnim operatorima ne važe i roming je jeftiniji, dok u regionu ovi paketi važe i rominga nema.

Ovako se, najkraće, može objasniti razlika između troškova rominga koje domaći korisnici imaju od 1. jula u Grčkoj, odnosno u zemljama Zapadnog Balkana – na području Crne Gore, BiH, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.

Međutim, iako domaći paketi na području regiona važe, u nekim slučajevima je ograničeno korišćenje interneta, te se svakako savetuje da se pre putovanja uslovi detaljno provere kod svog operatora.

Korisnici mobilnih telefona domaćih operatora prilikom putovanja u Crnu Goru, Severnu Makedoniju, BiH, Albaniju i Kosovo, od sada mogu slobodno da koriste svoje pakete iz važećih ugovora.

Kada je reč o razgovorima, sms porukama, one će se tarifirati kao da korisnik nije ni napustio Srbiju, ali je upotreba interneta ograničena, a svaki operator je „propisao“ koliko gigabajta može da se koristi u regionu bez dodatnog troška.

„Od 1. jula na snagu je stupio model ‘Roming kao kod kuće’ u regionu Zapadnog Balkana, (Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Albanija i AP Kosovo i Metohija)“, kažu za portal N1 u Telenoru.

Detalji o modelu „Roming kao kod kuće“ i detaljima potrošnje interneta u regionu, objavljeni su na sajtu ovog operatora.

„Regulativa za model Roming kao kod kuće jasno propisuje način izračunavanja količine internet saobraćaja koja je korisnicima dostupna u regionu Zapadnog Balkana. Ta količina zavisi od mesečne pretplate za tarifni paket koji korisnik ima, tako da ne postoji jedna jedinstvena kvota, već se ona razlikuje od paketa do paketa“, objašnjavaju u Telenoru.

To, praktično, znači da, kada je reč o razgovorima i sms porukama, korisnik može bez ikakvih ograničenja da troši govorni i sms saobraćaj iz svog domaćeg paketa u regionu Zapadnog Balkana.

Dok, za internet saobraćaj postoje neka ograničenja, tj. kod nekih paketa nije moguće iskoristiti celokupnu količinu domaćeg internet saobraćaja u Zapadnom Balkanu.

U ovoj kompaniji podsećaju da u Grčkoj ne važi model „Roming kao kod kuće“, što znači da korisnik ne može da sadržaj svog paketa koristi u Grčkoj, već tamo plaća po utrošenom saobraćaju, po novim, nižim cenama koje su 1. jula stupile na snagu.

I u kompaniji A1 (nekadašnji „Vip mobile“) potvrđuju da se u regionu Zapadnog Balkana od 1. jula 2021. godine sadržaj iz paketa koristi prema uslovima koji važe u nacionalnom saobraćaju, uz primenjena pravila politike primerenog korišćenja.

„Potrošnja minuta i poruka za korisnike biće ista kao u nacionalnom saobraćaju. Određena količina internet paketa moći će da se iskoristi bez dodatne naknade, posle čega operator ima pravo da naplati usluge prenosa podataka po cenama u nacionalnom saobraćaju, uvećanim za iznos naknade za roming. Preporučujemo korisnicima da se upoznaju sa raspoloživim sadržajem internet saobraćaja u skladu sa tarifom koju koriste, pre napuštanja zemlje i po povratku“, kažu za portal N1 u kompaniji A1.

Kompanija Telekom Srbija na svom sajtu takođe navodi da će od 1. jula korisnici koji pripadaju zoni 0 (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija) moći da koriste minute iz besplatnog nacionalnog saobraćaja, SMS poruke i internet saobraćaj u okviru svoje tarife i dodataka, bez dodatne naknade.

„Nakon potrošenog besplatnog nacionalnog saobraćaja, naplata će se obavljati pod istim uslovima kao i u domaćem saobraćaju. Uspostava veze, kao ni dolazni pozivi neće biti naplaćivani. U narednom periodu, Telekom ima pravo da primeni dodatnu naknadu za roming u zemljama Zapadnog Balkana u skladu sa važećim propisima i Opštim uslovima“, navodi ovaj operator.

Ukidanje rominga deo je sporazuma u koji su uključeni Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija.

Regionalni sporazum o romingu potpisan je u aprilu 2019. godine u Beogradu na drugom Digitalnom samitu Zapadnog Balkana.

U prvoj fazi primene Regionalnog sporazuma cene rominga su smanjene između 83 i 96 odsto na celom Zapadnom Balkanu, a od danas, kada sporazum u potpunosti stupa na snagu, roming se ne naplaćuje.

Na Prespanskom jezeru večeras koncert povodom ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu

Muzičari iz celog regiona nastupiće večeras na koncertu pod nazivom Zapadnobalkanski džem (All-Western Balkans Jam) koji će biti održan na Prespanskom jezeru, u Severnoj Makedoniji, povodom ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu.

Najavljen je nastup bendova S.A.R.S (Srbija), Who See (Crna Gora), Helem Nejse (BiH), Uzun baba og -Sektor 909 (Severna Makedonija), Urban B (Kosovo) i DJ Sardi (Albanija).

Koncert organizuje Savet za regionalnu saradnju (RCC) uz podršku Vlade Severne Makedonije.

Program na plaži Otaševo počinje u 19.00, a prenos uživo biće dostupan na Jutjub kanalu RCC.

Autor: Beta-N1

Izvor: Danas

Ilustracija: Firmbee / Pixabay

Danas je međunarodni dan parlamentarizma

Danas se obeležava Međunarodni dan parlamentarizma. 30. juna 1889. godine osnovana je Interparlamentarna unija (IPU), a Generalna skupština Ujedinjenih nacija Rezolucijom iz 2018. godine ustanovila je ovaj Dan.

Tokom ove godine, Interparlamentarna unija i njeni parlamenti članovi obeležiće Međunarodni dan parlamentarizma nizom događaja usredsređenih na osnaživanje mladih nakon nedavnog pokretanja IPU kampanje “Za omladinu u parlamentu” (I Say Yes to Youth in Parliament!).

Uvođenje međunarodnog dana za parlamente posebno je važno u ovom kritičnom trenutku za parlamentarnu demokratiju, kada ljudi gube poverenje u političke institucije, a sama demokratija se suočava sa izazovima populističkih i naconalnističkih pokreta. Da bi demokratija napredovala, parlamenti kao kamen temeljac funkcionalnih demokratija, moraju biti jaki, transparentni, odgovorni i reprezentativni, stoji na sajtu Ujedinjenih nacija.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u svojoj rezoluciji A/RES/72/278 prepoznala ulogu parlamenta u nacionalnim planovima i strategijama i u obezbeđivanju veće transparentnosti i odgovornosti na nacionanom i globalnom nivou.

Jaki parlamenti su kamen temeljac demokratije. Oni predstavljaju glas naroda, donose zakone, dodeljuju sredstva za primenu zakona i politika i drže vlade odgovornim. Oni rade na tome da osiguraju da politike idu u korist svim ljudima, posebno najugroženijm.

Parlamenti takođe povezuju međunarodne i nacionalne programe, osiguravajući da vlade sprovode međunarodne ugovorre i sporazume koje potpisuju. Oni igraju vitalnu ulogu u sprovođenju Agende za održivi razvoj do 2030. godine, a Interparlamentarna unija blisko sarađuje sa njima kako bi pomogla u izgradnji njihovih kapaciteta u tome.

U zemljama izašlim iz sukoba, robusni parlamentu mogu pomoći u postizanju mirne tranzicije u funkcionalnu demokratiju isceljivanjem podela u društvu kroz dijalog i saradnju.

Izvor: UN

Naslovna fotografija: Narodna skupština Republike Srbije

Većina građana EU želi da se vakciniše

Istraživanje Eurobarometra sprovedeno krajem maja 2021. pokazuje da se 75% ispitanika slaže da su vakcine protiv COVID-19 jedini način da se okonča pandemija.

69% je ili već vakcinisano, ili želi da se vakciniše što pre, dok 79% namerava da se vakciniše negde ove godine.

Izvor: Evropska komisija

Međutim, postoje značajne razlike među državama članicama i prema starosnoj grupi, ljudi mlađi od 45 godina su neodlučniji od ljudi starijih od te starosti.

U proseku, 70% smatra da EU igra ključnu ulogu u obezbeđivanju pristupa vakcinama protiv COVID-19 u njihovoj zemlji.

Tesna većina onih koji izraze svoje mišljenje zadovoljna je načinom na koji je EU postupila sa strategijom vakcinacije (47% zadovoljnih, 45% nezadovoljnih).

Mišljenja o načinu na koji su nacionalne vlade to rešile su nešto negativnija (46% zadovoljnih, 49% nezadovoljnih).

Kada su u pitanju informacije o korona virusu, građani EU najviše veruju zdravstvenim radnicima, uključujući i farmaceute (61%), zatim zdravstvenim zvaničnicima (44%), Evropskoj uniji (20%) i nacionalnim vladama (19%).

Izvor: Evropska komisija

Najviše onih koji su vakcinisani ili žele to da učine u što kraćem roku ima na Malti, u Španiji i Nemačkoj, a najmanje u Bugarskoj, Letoniji i Hrvatskoj.

Izvor: Evropska komisija

Ilustracija: Evropska komisija / Eurobarometar

Danas se obeležava Dan Dunava

Dan Dunava obeležava se danas u 14 evropskih podunavskih zemalјa koje su potpisnice Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava.  Cilj Konvencije je podizanje svesti za očuvanje reke kod što većeg broja lјudi kao i apel na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Obeležavanje Dana Dunava odvija se pod sloganom „Otkrij Dunav”.

Konvencija je potpisana 29. Juna 1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Ovaj dan prvi put je obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a (International Commision for the Protection of the Danube River) u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavlјaju ovaj dan.

Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara.

Više od 80 miliona ljudii živi u dunavskom slivu, a 20 miliona ljudi se snabdeva pijaćom vodom iz Dunava.

Kvalitet vode je ozbiljan problem zbog zagađenja koje potiče od miliona ljudi, poljoprivrede I industrije. Trenutno se smatra da samo 24.7% vodnih tela Dunava ima dobro ekološko stanje.

Naslovna fotografija: Danilo Krnjaić / Pixabay

Četiri od deset mladih odraslih u EU ima visoku stručnu spremu

Prema podacima Eurostata u 2020. godini 41 odsto stanovništva Evropske unije starosti od 25 do 34 godine bilo je visokoobrazovano.

Postoji jasna rodna razlika među onima sa visokim obrazovanjem. Naime, veći je broj žena navedenog doba sa visokim obrazovanjem (46%) u odnosu na muškarce (35%).

Iako je udeo muškaraca sa visokim obrazovanjem u porastu tokom poslednjihh deset godina, stopa rasta bila je sporija nego kod žena. Kao rezultat, rodni jaz se povećao na 10.8 procentnih poena (pp) sa 9.4 pp u 2011. godini.

Države članice EU postavile su sebi za cilj da do 2030. godine povećaju udeo stanovništva EU starosti od 25 do 34 godine koje je završilo visoko obrazovanje na 45%.

Izvor: Eurostat

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem najveći je u Luksemburgu, a najmanji u Rumuniji

Jedanaest držvava članica već je ispunilo cilj za ovaj pokazatelj na nivou EU 2030: Belgija, Danska, Irska, Španija, Francuska, Kipar, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Švedska. U pet država, više od polovine ljudi starih od 25 do 34 godine imalo je visoko obrazovanje u 2020. godini: Luksemburg (61%), Irska i Kipar (58%), Litvanija (56%) i Holandija (52%).

Suprotno tome, najniži udeo visokoobrazovanih zabeležen je u Rumuniji (25%), Italiji (29%), Mađarskoj (31%), Bugarskoj i Češkoj (33%).

Izvor: Eurostat

Mlađi ljudi postižu viši nivo obrazovanja od starijih

Posmatrajući razlike između starosnih grupa u dostizanju obrazovnog nivoa, postoji jasna starosna podela: 36% stanovništva EU sarosti od 25 do 34 godine imlao je visoko obrazovanje u poređenju sa 22% od 55 do 74 godine.

Najveće razlike između starosnih grupa zabeležene su u Irkosj (25 procentnih poena), Luksemburgu i Kipru (24pp), Poljskoj (22pp) i Malti (21pp). Na drugom kraju skale bile su četiri zemlje sa razlikom ispod 10pp: Bugarska i Mađarska (9pp), Nemačka i Estonija (6pp).

Prema podacima Eurostata u Srbiji ima 26.5% visokoobrazovnih u populaciji od 25 do 34 godine, dok je među populacijom od 55 do 74 godine 17.7% visokoobrazovanih.

Izvor: Eurostat

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Vasily Koloda / Unsplash