Raspisan javni poziv za IPARD podsticaje

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je šesti javni poziv za podnošenje zahteva za odrobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrendih gazdinstava. Poziv je otvoren do 10. septembra, a iznos za koji korisnici mogu konkursiati kreće se od 5 000 do 1 000 000 evra.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu u vezi sa izgradnjom, a obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, grožđa i jaja.

Po ovom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od skoro šest i po milijardi dinara, a visina  podsticaja iznosi od 60 do 70 odsto prihvatljivih troškova, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području.

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i ostalih useva, grožđa i jaja mogu biti od 5 000 do 700 000 evra, a za sektore mesa i mleka od 5 000 do 1 000 000 evra.

Detalji javnog poziva mogu se videti na internet starnici Uprave za agrarna plaćanja.

Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobitiputem telefona, pozivanjem info centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede 011/26 07 960 i 011/26 07 961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30 20 100; 011/3020101, 011/31 07 013 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30.

Izvor: Uprva za agrarna plaćanja

Objavljeni prvi pozivi za program Kreativna Evropa 2021-2027

Evropska komisija je objavila tri nova poziva za dostavljanje predloga projekta u okviru programa Kreativna Evropa za poglavlje Kultura. Ukupan budžet za ovo poglavlje je 92.4 miliona evra.

Evropski program Kreativna Evropa objavio je tri konkursa u okviru poglavlja Kultura – za evropske projekte saradnje, projekte evropskih mreža i projekte panevropskih kulturnih entiteta.

Evropski projekti saradnje se fokusiraju na evropskoj umetničkoj saradnji i inovacijama. Teme koje će biti finansirane tiču se angažovanja publike, socijalne kohezije, digitalizacije, doprinosa evropskom zelenom dogovoru i specifičnih izazova u sektoru knjiga, muzike, arhitekture i kulturne baštine.

Kandidati mogu da biraju između mallih, srednjih i velikih projekata, u zavisnosti od veličine njihovog konzorcijuma.

Sa budžetom od 60 miliona evra, ovaj poziv će podržati projekte koji uključuju veliku raznolikost učesnika aktivnih u različitim kulturnim i kreativnim sektorima.

Ovaj poziv je otvoren do 7. septembra 2021. godine

Konkurs za Evropske mreže kulture i kreativne organizacije otvoren je do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za ovaj potprogram iznosi 27 miliona evra.

Poziv za Panevropske kulturne identitete takođe je otvoren do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za iznosi 5.4 miliona evra.

Evropska komisija objavila je krajem maja početak novog ciklusa programa podrške kulturnom i kreativnom sektoru Kreativna Evropa u periodu 2021-2027. godine, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra, što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. godine koji je iznosio 1,47 milijarda evra.

Povodom novih konkursa, Desk Kreativna Evropa Srbija poziva zainteresovane, kojima je potrebna pomoć u pogledu informisanja o uslovima, načinu konkurisanja ili pronalaženju partnera, da se jave putem elektronske pošte ili društvenih mreža.

Više o pozivima na sajtu Evropske komisije.

EU daje 183 miliona evra za promociju poljoprivrednih proizvoda

Evropska komisija raspisala je pozive za podnošenje predloga za evropske programe promocije poljoprivrednih proizvoda u EU i inostranstvu. Ove godine poseban fokus je stavljen na promociju proizvoda i poljoprivrednih metoda koji direktnije podržavaju ciljeve evropskog zelenog sporazuma, poput organskih proizvoda, voća i povrća i održive poljoprivrede.

Za 2021. godinu ukupan budžet od 182,9 miliona evra dodeljuje se za promociju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda unutar i izvan EU. Od ukupnog budžeta, 173,4 miliona evra namenjeno je sufinansiranju programa promocije koji će biti izabrani među predlozima nakon objavljenih poziva.

Skoro polovina budžeta (86 miliona evra) namenjenog sufinansiranju programa promocije biće namenjena kampanjama koje su direktnije u skladu sa evropskim ambicijama Zelenog dogovora, a posebno strategijom “Od njive do kuhinjskog stola” (Farm to Fork). To uključuje programe promocije organskih proizvoda sa ukupnim budžetom od 49 miliona evra i održive poljoprivrede sa budžetom od 18 miliona evra. Dalje, 19,1 miliona evra je opredeljeno za promociju voća i povrća u kontekstu uravnotežene ishrane.

Za programe promocije u zemljama van EU opredeljeno je 88,1 miliona. To uključuje programe koji ciljaju zemlje sa visokim potencijalom za rast, poput Južne Koreje, Japana, Meksika i Kanade. Pored toga, programi takođe treba da informišu potrošače o različitim šemama kvaliteta EU ili promovišu visoke standarde bezbednosti i kvaliteta EU, kao i raznolikost i autentičnost evropskih proizvoda.

Očekuje se da će odabrani programi povećati konkurentnost i potrošnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU širom sveta.

Širok spektar tela, poput trgovinskih organizacija, organizacija proizvođača i poljoprivredno-prehrambenih grupa odgovornih za promotivne aktivnosti, može da se prijavi za finansiranje i podnese svoje predloge. Projekti će se posebno procenjivati s obzirom na održivost kriterijuma proizvodnje i potrošnje, u skladu sa klimatskim i ekološkim ciljevima ZPP-a, evropskim zelenim ugovorom i strategijom Farm to Fork.

Predlozi treba da se podnesu do 28. aprila 2021. do 17:00 časova (Brisel) putem namenskog portala. Komisija će na jesen proceniti predloge i objaviti korisnike. CHAFEA, Izvršna agencija EU za potrošače, zdravstvo, poljoprivredu i hranu, pruža brojne alate koji pomažu podnosiocima zahteva da uspešno predaju svoje predloge.

Izvor: agrosmart.net

Naslovna fotografija: Pexels

Koji su EU fondovi i izvori finanisranja dostupni poljoprivrednicima u Srbiji

Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo Evropskoj uniji i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU, piše Agrosmart.net.

Dragocena mogu biti iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, dok je Rumunija umesto 193,5 miliona dobila čak 1,26 milijardi evra.

Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da koristi instrumenat pretpristupne pomoći poznat kao IPARD, a kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.

Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU, recimo pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede, kaže za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim,  to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU, a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih, napomenuo je Bojović.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože sto posto novca (sopstenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta) ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, dosad isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali – ističe Bojović.

Opširnije na Agrosmart.net.

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija: Karolina Grabowska / Pexels

Besplatne obuke o IPRAD-u, pripremi biznis plana i zahteva za kredit

Novi ciklus besplatnih onlajn obuka korisnih za poslovanje poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika i malih i srednjih preduzeća iz sfere agrobiznisa počinje 26. januara treningom o pripremi biznis plana. Narednog dana, 28. januara održaće se obuka o pripremi zahteva za bankarski kredit, a dan kasnije i obuka o IPARD programu Evropske unije.

Obuke koje se organizuju u sklopu programa Nemačke razvojne banke KfW i švajcarske kompanije BFC – Razvoj finansijskog sistema u ruralnim područjima Srbije (SRFP) pomažu poljoprivrednicima i firmama da lakše dođu do izvora finansiranja, nacionalnih i EU fondova, da unaprede proizvodnju na gazdinstvima i plasman proizvoda, pokrenu e-trgovinu…

Link za prijavu jehttps://forms.gle/tipGQDTZLaPe2qxF7

Opširnije na Agrosmart. net

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija ipard.co.rs