Danas je međunarodni dan parlamentarizma

Danas se obeležava Međunarodni dan parlamentarizma. 30. juna 1889. godine osnovana je Interparlamentarna unija (IPU), a Generalna skupština Ujedinjenih nacija Rezolucijom iz 2018. godine ustanovila je ovaj Dan.

Tokom ove godine, Interparlamentarna unija i njeni parlamenti članovi obeležiće Međunarodni dan parlamentarizma nizom događaja usredsređenih na osnaživanje mladih nakon nedavnog pokretanja IPU kampanje “Za omladinu u parlamentu” (I Say Yes to Youth in Parliament!).

Uvođenje međunarodnog dana za parlamente posebno je važno u ovom kritičnom trenutku za parlamentarnu demokratiju, kada ljudi gube poverenje u političke institucije, a sama demokratija se suočava sa izazovima populističkih i naconalnističkih pokreta. Da bi demokratija napredovala, parlamenti kao kamen temeljac funkcionalnih demokratija, moraju biti jaki, transparentni, odgovorni i reprezentativni, stoji na sajtu Ujedinjenih nacija.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u svojoj rezoluciji A/RES/72/278 prepoznala ulogu parlamenta u nacionalnim planovima i strategijama i u obezbeđivanju veće transparentnosti i odgovornosti na nacionanom i globalnom nivou.

Jaki parlamenti su kamen temeljac demokratije. Oni predstavljaju glas naroda, donose zakone, dodeljuju sredstva za primenu zakona i politika i drže vlade odgovornim. Oni rade na tome da osiguraju da politike idu u korist svim ljudima, posebno najugroženijm.

Parlamenti takođe povezuju međunarodne i nacionalne programe, osiguravajući da vlade sprovode međunarodne ugovorre i sporazume koje potpisuju. Oni igraju vitalnu ulogu u sprovođenju Agende za održivi razvoj do 2030. godine, a Interparlamentarna unija blisko sarađuje sa njima kako bi pomogla u izgradnji njihovih kapaciteta u tome.

U zemljama izašlim iz sukoba, robusni parlamentu mogu pomoći u postizanju mirne tranzicije u funkcionalnu demokratiju isceljivanjem podela u društvu kroz dijalog i saradnju.

Izvor: UN

Naslovna fotografija: Narodna skupština Republike Srbije

Finci u 2020. najviše radili od kuće u celoj EU, Bugari najmanje

Mere socijalnog distanciranja koje su uvedene 2020. kao odgovor na pandemiju COVID-19 prisilile su mnoge ljude da rade od kuće. Kad je reč o Srbiji, oko 7,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih radilo je iz svog doma, što je znatan skok u odnosu na 2019. godinu, kad je na ovaj način radilo oko 4,9 odsto radnika.

Prema podacima Eurostata, u 2020. godini 12,3 odsto zaposlenih između 15 i 64 godine u EU obično je radilo od kuće, što je takoreći duplo više od proseka, koji je tokom poslednje decenije ostao konstantan na oko pet odsto.

Prethodnih godina, udeo samozaposlenih koji su prijavili da obično rade od kuće bio je oduvek veći od udela ostalih kategorija radnika.

Međutim, jaz je postao manji 2020. godine, jer se udeo zaposlenih koji obično rade od kuće povećao sa 3,2 odsto u 2019. na 10,8 odsto, dok se udeo za samozaposlene povećao u manjoj meri: sa 19,4 odsto u 2019. na 22 odsto u 2020.

Više žena nego muškaraca radi od kuće

Postoje različiti trendovi u zavisnosti od starosti i pola radnika kad je u pitanju rad kod kuće. U 2020. veći udeo žena (13,2 odsto) prijavio je da obično radi od kuće u odnosu na muškarce (11,5 odsto).

U poređenju sa drugim starosnim grupama, mlađi ljudi su imali manje šanse da rade od kuće u 2020. godini. Samo 6,3 odsto onih u dobi od 15 do 24 godine prijavilo je da obično radi od kuće, u poređenju sa 13 odsto u kategoriji od 25 do 49 godina i 12,4 odsto u starosnoj grupi od 50 do 64 godine.

Rad od kuće tokom 2020. godine; Izvor: Eurostat

Najveći udeo ljudi koji rade od kuće u Finskoj, Luksemburgu i Irskoj

Finska je bila na vrhu liste država članica EU kad je reč o kućnom radu, sa 25,1 odsto zaposlenih ljudi koji su obično radili od kuće 2020. godine. Za njom slede Luksemburg (23,1 odsto) i Irska (21,5 odsto).

Suprotno njima, najmanji udeo radnika koji rade kod kuće prijavljen je u Bugarskoj (1,2 odsto), Rumuniji (2,5 odsto), Hrvatskoj (3,1 odsto) i Mađarskoj (3,6 odsto).

Izvor: Danas

Ilustracija: StartupStockPhotos / Pixabay

Eurostat: Srbija ima najnižu stopu brakova na Zapadnom Balkanu

Srbija ima najnižu stopu sklopljenih brakova na Zapadnom Balkanu, a broj razvoda, kao i dece rođene izvan braka sve je veći, objavila je evropska agencija Eurostat.

Sa 5,1 sklopljenih brakova na 1.000 stanovnika, prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija ima višu stopu brakova od proseka EU, ali najnižu među zemljama regiona.

Najviše brakova u odnosu na stanovništvo se sklapa na Kosovu (9,8) i u Albaniji (7,9).

Kosovo ima i najnižu stopu razvoda, 0,5 na 1.000 stanovnika, a Albanija najvišu (2,1).

U Srbiji se tokom protekle decenije povećala stopa razvoda, sa 0,9 razvoda na 1.000 stanovnika 2010. na 1,6 razvoda 2019. godine, dok je stopa sklopljenih brakova ostala gotovo nepromenjena.

Za poslednjih pola veka gotovo je prepolovljena stopa sklopljenih brakova u zemljama EU, sa osam brakova na 1.000 stanovnika 1964. godine na 4,3 braka na 1.000 stanovnika 2019, saopštio je Eurostat 13. maja.

Istovremeno je stopa razvoda više nego udvostručena, sa 0,8 na 1,8 razvoda na 1.000 stanovnika.

Najveći broj brakova u odnosu na stanovništvo zaključeno je na Kipru (8,9 na 1.000 stanovnika), u Litvaniji (7), Letoniji i Madjarskoj (6,7) i Rumuniji (6,6). Iza njih su Slovačka, Danska i Malta.

U bračnu vezu najređe ulaze stanovnici Italije (3,1), Portugala i Slovenije (3,2), Francuske, Španije i Luksemburga (3,5).

Litvanija i Letonija su, zajedno sa Luksemburgom, i zemlje sa najvećom stopom razvoda (3,1), potom Kipar (2,6) i Švedska (2,5).

Na razvod se najređe odlučuju građani Malte i Irske (0,7 razvoda na 1.000 stanovnika), Slovenije (1,2), Italije (1,4) i Hrvatske (1,5).

Tokom 2019. godine u EU je sklopljeno ukupno 1,9 miliona brakova, a procenjuje se da je bilo 0,8 miliona razvoda.

Tokom proteklih decenija zabeležen je i rast broja dece rođene izvan braka.

U Srbiji je 2019. godine izvan braka rođeno 26,9 odsto dece, šest odsto više nego 2000.

Na Kosovu je smanjen procenat dece rođene izvan braka, sa 40,3 odsto 2010. na 35,6 odsto 2019. godine.

U zemljama EU, od 1993. godine, od kada su dostupni prvi podaci, 17,7 odsto dece rođeno je izvan braka, a 2019. 42,7 odsto.

U nekim zemljama EU, među kojima su Francuska, Bugarska, Slovenija, Portugal, više je dece rođeno izvan braka nego u bračnim zajednicama.

Sa druge strane, u Grčkoj je 87 odsto dece rođeno u bračnim zajednicama, a u Turskoj je taj procenat čak 97,2 odsto.

Autor: Beta

Izvor: N1

Ilustracija: Tú Anh / Pixabay

Nastanak Evropske unije – od ideje do realizacije

Posle velikog stradanja evropskih naroda tokom Druog svetskog rata, među tadašnjim liderima država Evrope javila se ideja o očuvanju trajnog mira i stabilnosti na kontinentu. Ta ideja zasnivala se na slobodi, ljudskim pravima i vladavini prava. Ideja o uspostavljanju „večnog mira“ u Evropi prvi put se pominje još u sedamnaestom i osamnaestom veku u delima Imanuela Kanta,  Sen Pjera, Vilijama Pena, Žan-Žaka Rusoa i Viktora Igoa. Taj „večni mir“ se temeljio na ujedinjenju Evrope, odnosno, stvaranju saveza evropskih država.

Pomenuta ideja počela je sa realizacijom odmah nakon uspostavljanja mira 1945. kada su države pobednice osnovale Organizaciju ujedinjenih nacija, a ratni britanski premijer Vinston Čerčil 1946. godine izložio je ideju evropskog ujedinjenja.

Mi moramo da izgradimo neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope. Samo na ovaj način stotine miliona radnika biće u stanju da se iznova raduju jednostavnim stvarima i povrate nade koje život čine vrednim življenja… Sada ću vam reći nešto što će vas iznenaditi. Prvi korak u ponovnom stvaranju evropske porodice mora biti partnerstvo Francuske i Nemačke… Struktura Sjedinjenih Država Evrope će biti takva da će učiniti materijalnu snagu svake pojedinačne države manje važnom. Male nacije će imati isti značaj kao i velike i zadobiće poštovanje dopinoseći zajedničkom cilju.

Vinston Čerčil

Prvo je 1947. godine uspostavljen Opšti sporazum o carinama i trgovini, a naredne godine Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju.

5. maja 1949. godine deset zemalja zapadne evrope potpisalo je u Londonu Statut Saveta Evrope.

Tadašnji francuski ministar spoljinih poslova Rober Šuman je 9. maja 1950. godine izneo predlog da se francusko-nemačka proizvodnja uglja stavi pod zajendičku kontrolu Visoke vlasti, koja će upravljati organizacijom i biti otvorena za druge države. Taj predlog rezultirao je potpisivanjem ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugralj i čelik (EZUČ) 1951. godine, a 9. maj se danas obeležava kao Dan Evropske unije.

Izvor: Evropska unija

Rimskim ugovorom iz 1957. godine osnovani su Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM)  i Evropska ekonomska zajednica (EEZ), koja je kasnije preuzela ključnu ulogu u poslovima integracije. Ove tri organizacije smatraju se pretečom Evropske unije, a osnovane su od strane Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. U aprilu 1965. godine potpisale u su Ugovor o spajanju institucija EZUČ-a, EVROATOM-a i EEZ-a.

Ugovor o Evropekoj uniji potpisan je 1992. godine u holandskom gradu Mastrihtu, kada je ostvaren najveći stepen integracije. Evropska unija je tada definisana kao simbioza tri zajednice (EZUČ, EEZ I AEVROATOM) i dve politike (spoljna i odmbarmbena politika i saradnja u oblasti krivičnog pravosuđa i policije).

Veći stepen integracije trebalo je da donese Ustav za Evropu iz 2004. godine. Ustav je predviđao himnu Evrope, Betovenovu „Odu radosti“, zastavu Evrope i moto koji glasi „Ujedinjeni u različitosti“ (United in diversity).

Iako referendum o Ustavu nije potvrđen u Francuskoj i Holandiji, 2004. godine sve države članice prihvatile su tzv. Lisabonski ugovor, prema kome se Unija zasniva na tri konstitutivna akta: Ugovoru o Evropskoj uniji, Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i Povelji Evropske unije o osnovnim slobodama.

Autor: evropro

Izvori: Osnovi prava Evropske unije, Izvori, Rodoljub Etinski / Evropska unija, Miroslav Prokopijević

Naslovna fotografija: Capri23auto / Pixabay