Posle velikog stradanja evropskih naroda tokom Druog svetskog rata, među tadašnjim liderima država Evrope javila se ideja o očuvanju trajnog mira i stabilnosti na kontinentu. Ta ideja zasnivala se na slobodi, ljudskim pravima i vladavini prava. Ideja o uspostavljanju „večnog mira“ u Evropi prvi put se pominje još u sedamnaestom i osamnaestom veku u delima Imanuela Kanta,  Sen Pjera, Vilijama Pena, Žan-Žaka Rusoa i Viktora Igoa. Taj „večni mir“ se temeljio na ujedinjenju Evrope, odnosno, stvaranju saveza evropskih država.

Pomenuta ideja počela je sa realizacijom odmah nakon uspostavljanja mira 1945. kada su države pobednice osnovale Organizaciju ujedinjenih nacija, a ratni britanski premijer Vinston Čerčil 1946. godine izložio je ideju evropskog ujedinjenja.

Mi moramo da izgradimo neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope. Samo na ovaj način stotine miliona radnika biće u stanju da se iznova raduju jednostavnim stvarima i povrate nade koje život čine vrednim življenja… Sada ću vam reći nešto što će vas iznenaditi. Prvi korak u ponovnom stvaranju evropske porodice mora biti partnerstvo Francuske i Nemačke… Struktura Sjedinjenih Država Evrope će biti takva da će učiniti materijalnu snagu svake pojedinačne države manje važnom. Male nacije će imati isti značaj kao i velike i zadobiće poštovanje dopinoseći zajedničkom cilju.

Vinston Čerčil

Prvo je 1947. godine uspostavljen Opšti sporazum o carinama i trgovini, a naredne godine Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju.

5. maja 1949. godine deset zemalja zapadne evrope potpisalo je u Londonu Statut Saveta Evrope.

Tadašnji francuski ministar spoljinih poslova Rober Šuman je 9. maja 1950. godine izneo predlog da se francusko-nemačka proizvodnja uglja stavi pod zajendičku kontrolu Visoke vlasti, koja će upravljati organizacijom i biti otvorena za druge države. Taj predlog rezultirao je potpisivanjem ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugralj i čelik (EZUČ) 1951. godine, a 9. maj se danas obeležava kao Dan Evropske unije.

Izvor: Evropska unija

Rimskim ugovorom iz 1957. godine osnovani su Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM)  i Evropska ekonomska zajednica (EEZ), koja je kasnije preuzela ključnu ulogu u poslovima integracije. Ove tri organizacije smatraju se pretečom Evropske unije, a osnovane su od strane Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. U aprilu 1965. godine potpisale u su Ugovor o spajanju institucija EZUČ-a, EVROATOM-a i EEZ-a.

Ugovor o Evropekoj uniji potpisan je 1992. godine u holandskom gradu Mastrihtu, kada je ostvaren najveći stepen integracije. Evropska unija je tada definisana kao simbioza tri zajednice (EZUČ, EEZ I AEVROATOM) i dve politike (spoljna i odmbarmbena politika i saradnja u oblasti krivičnog pravosuđa i policije).

Veći stepen integracije trebalo je da donese Ustav za Evropu iz 2004. godine. Ustav je predviđao himnu Evrope, Betovenovu „Odu radosti“, zastavu Evrope i moto koji glasi „Ujedinjeni u različitosti“ (United in diversity).

Iako referendum o Ustavu nije potvrđen u Francuskoj i Holandiji, 2004. godine sve države članice prihvatile su tzv. Lisabonski ugovor, prema kome se Unija zasniva na tri konstitutivna akta: Ugovoru o Evropskoj uniji, Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i Povelji Evropske unije o osnovnim slobodama.

Autor: evropro

Izvori: Osnovi prava Evropske unije, Izvori, Rodoljub Etinski / Evropska unija, Miroslav Prokopijević

Naslovna fotografija: Capri23auto / Pixabay

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *