Evropski parlament usvojio je Izveštaj o Izveštajima Evropske komisije o Srbiji iz 2019. i 2020. sa 538 glasova za, 69 glasova protiv i 79 uzdržanih. Izveštaj EP privukao je značajnu pažnju javnosti zbog poziva vlastima da reše afere Krušik, Jovanjicu, Telekom Srbija i Savamalu, ali i snažne osude napada na portal KRIK i organizaciju Crta. Konačna verzija izveštaja ima preko 100 članova i pokriva oblasti evropskih integracija, vladavine prava, stanja demokratije, ekonomiju, životnu sredinu, spoljnu politiku i druge. Ovo je prvi izveštaj koji je usvojio ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran 2019, i koji je napisao poslanik Vladimir Bilčik. U toku procedure usvajanja, na izveštaj je podneto preko 400 amandmana, prenosi portal European Western Balkans.
Evropska narodna partija i Fides glasali za brisanje afera iz izveštaja o Srbiji, ostali mahom za ostanak
Evropski parlament glasao je ranije o delu člana 24 Izveštaja o Srbiji, u kojem se pominju afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija. Za brisanje ovog dela izveštaja glasalo je 198 poslanika, odnosno gotovo svi poslanici Evropske narodne partije (EPP) i mađarskog Fidesa, koji je donedavno bio deo ove grupe. Za ostanak afera u izveštaju glasalo je 407 poslanika, između ostalih, socijaldemokrate, liberali, Zeleni i Levica.
Za ostanak afera u izveštaju glasala je i većina grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) u kojoj najviše poslanika pripada vladajućoj poljskoj stranci Pravo i pravda.
Evropska narodna partija (EPP), grupa partija desnog centra u kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) priruženi član, glasala je da deo rečenice u kojem se pominju konkretne afere bude izostavljen. Za ovo je glasalo 165 od ukupno 175 poslanika koliko sada ima ova grupa u Evropskom parlamentu. Dva poslanika ove grupe iz Belgije glasale su za ostanak afera u izveštaju, dok je ostatak bio uzdržan ili nije glasao.
Do javnosti je ove nedelje doprela vest da je EPP tražila glasanje “po delovima” u ovom članu, što je protumačeno kao pokušaj njegovog uklanjanja iz izveštaja. Ispostavilo se da je EPP zaista želela da se afere uklone, ali za tu opciju nije bilo dovoljno glasova.
Za uklanjanje afera glasali su i poslanici vladajućeg mađarskog Fidesa, partije koja je u izrazito prijateljskim odnosima sa Srpskom naprednom strankom.
S druge strane, svi poslanici Socijalista i demokrata, liberalne grupe “Obnovimo Evropu” i grupe Zelenih, ukupno njih 315, glasali su da ovaj deo izveštaja ostane. Njima se pridružila i većina poslanika Levice, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i nekoliko nezavisnih poslanika.
Kada je reč o grupi Identitet i demokratija, u koje spadaju francusko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, italijanska Liga Matea Salvinija i Alternativa za Nemačku, većina poslanika ove grupe, koja broji 75 poslanika, uzdržala se od glasanja.
U izveštaj uključena i osuda napada na KRIK i Crtu
U konačni tekst izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji uključena je i osuda napada na portal KRIK i nevladinu organizaciju CRTA.
Za ovaj amandman, podnet prošle nedelje, glasalo je 560 poslanika Evropskog parlamenta na plenumu, protiv je bilo njih 54, dok je uzdržanih bilo 68.
U tom amandmanu se ističe da je vređanje, zastrašivanje političkih protivnika i predstavnika medija od stranke narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, predstavljaju kršenje demokratske praske i temeljnih vrednosti, što bi trebalo najoštrije osuditi.
U amandamanu se navodi da je EP zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament, u kojima se oni prikazuju kao saradnjici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.
Ovaj amandaman podneli su poslanici liberala Klemen Grošelj, Zelenih Viola von Kramon Taubadel i socijaldemokrata Tonino Picula, Marek Belka i Demetris Papadakis.
Isti poslanici podneli su i amandman u kom se navodi da EP žali zbog toga što srpske vlasti tek delimično ispunile ili nisu uopšte ispunile obaveze preuzete u međustranačkom dijalogu koje se odnose na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i na javni servis Radio televiziju Srbije (RTS).
Izvor: EWB
Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE