Članice EU odobrile primenu nove metodologije proširenja za Srbiju i Crnu Goru

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji objavio je da su države članice Evropske unije dale zeleno svetlo za primenu revidirane metodologije proširenja na Srbiju i Crnu Goru, nakon što su je obe zemlje prihvatile.

„Cilj je proces učiniti verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim, sa snažnijim političkim upravljanjem“, napisao je Varhelji na Tviteru.

Izvor: Twitter / @OliverVarhelyi

Komitet stalnih predstavnika – Coreper II sastao se u četvrtak, a proširenje je bila jedna od tema dnevnog reda. Savet za opšte poslove, na kome će ministri takođe biti obavešteni o procesu proširenja i stabilizacije i pridruživanja EU, zakazan je za 11. maj, objavio je portal European Western Balkans (EWB).

Autor: FoNet

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Evropska unija

Srbiji novi paket podrške od EU vredan preko 86 miliona evra

Zvaničnici Evropske unije i Srbije potpisali su sporazum o dodeli paketa bespovratnih sredstava Srbiji vredan više od 86 miliona evra. Paket bespovratne pomoći ima za cilj pružanje podrške Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, konkretno za bezbednu pijaću vode, turizma i malih i srednjih preduzeća.

Sporazum su u Palati „Srbija“ potpisali ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović i ambasador Evropske unije Sem Fabrici, u prisustvu predsednika Vučića i ambasadorâ država članica Evropske unije.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji se obratio učesnicima događaja putem video snimka iz Brisela.

On je u video poruci poručio da je taj dogovor izraz posvećenosti Evropske unije Srbiji i njenom evropskom putu.

“Evropska unije je bila uz Srbiju od samog starta pandemije kovida 19. Na samom početku pandemije, bili smo fokusirani na neposredne potrebe i pružanje podrške za jačanje sektora zdravlja”, rekako je Varhelji.

Podsetio je na najavljenu isporuku vakcina protiv kovida 19 Zapadnom Balkanu i rekao da će više od jedne trećine od ukupno 651.000 doza vakcina BioNTech Pfizer iz EU biti usmereno na zdravstvene radnike u prvim linijama odbrane, dok će ostatak biti usmeren na ugrožene grupe.

“Srbija odlično sprovodi kampanju vakcinacije i vi ste s pravom ponosni na to. Vi ste u isto vreme svom narodu obezbedili vakcine i delili ih sa regionom, na čemu smo vam zahvalni. Sada EU želi da pomogne vama – jer nam je stalo. Stalo nam je do Srbije i do čitavog Zapadnog Balkana”, naveo je Varhelji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio Evropskoj uniji na novom paketu podrške.

„Danas smo dobili 86 miliona evra bespovratne pomoći EU, reč je o sredstvima koja se namenski troše za programe i projekte koji su unapred dogovoreni. To su projekti, koji su strukturalnog tipa, od razvoja i napretka našeg obrazovanja, našeg preduzetništva, naših inovacionih mogućnosti, zaštite životne sredine, do napretka vladavine prava. Veliko hvala EU, pred nama je još mnogo posla!“, poručio je Vučić.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je najveći deo pomoći namenjen sektoru zaštite životne sredine.

„Najveći deo podrške, a to je 45.5 miliona evra, ide u sektor zaštite životne sredine i ostvarivanja ciljeva Zelenog dogovora. Ovim sredstvima biće obuhvaćena izgradnja sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Čačku, Loznici i Sokobanji. Ovom podrškom dalje biće obuhvaćene pripremne radnje koje bi trebale da dovedu do izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom u Novom Sadu“, kazala je ministarka.

Novim paketom pomoći predviđeno je da 17 miliona evra ide za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, konkretno u sektoru turizma, 45 miliona evra za početak sprovođenja Zelene agende u Srbiji, unapređenje upravljanja otpadom u Novom Sadu, postavljanje jedinica za praćenje vode duž sliva Dunava, Save i Morave, kao i širenje mreže stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

Još miliona evra bespovratne pomoći za investicije u energetsku efikasnosti javnih zgrada u cilju smanjenja troškova, emisija ugljendioksida i unapređenja kvaliteta i usluga za korisnike tih zgrada.

Na podršku reformama u oblasti upravljanja, zakonodavstva kao i za podršku učešća Srbije u programima EU biće usmereno 14 miliona evra.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Naslovna fotografija: Delegacija EU u Srbiji

Vlada: Potrebno uložiti dodatne napore u oblasti vladavine prava

Srbija treba da usmeri dodatne napore da se dostignu prelazna merila u oblasti vladavine prava, što je najvažnije za dalji napredak pregovaračkog procesa, zaključeno je danas na sastanku Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Na zasedanju kojim je predsedavala premijerka Srbije Ana Brnabić razmatrane su aktivnosti vlade po svih šest klastera, pre svega one u prvom, koji se odnosi na Osnove, odnosno na vladavinu prava, saopšteno je iz Vlade.

„Srbija je prihvatajući reformisani način pristupanja EU, odgovorno i pravovremeno uvela i klasterski pristup i u svoju koordinacionu strukturu i time se obavezala na još temeljnije uskladjivanje reformskih aktivnosti i dodatnu političku sinergiju i snažnije političko vodjenje procesa, kako nova metodologija i nalaže“, rekla je ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović.

Posebno se razgovaralo o pripremama za potencijalno otvaranje klastera tri – konkurentnost i inkluzivni rast i klastera četiri – zeleni dogovor i održiva povezanost, navodi se u saopštenju.

Sastanku su prisustvovali predstavnici svih ministarstava Vlade Srbije.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotogrtafija: Wikimedia Commons

„Dva predloga Vlade Srbije povodom pristupanja EU“

Vlada Srbije predložila je da bude uspostavljena Koordinacija za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i da se formira Tim za podršku pregovorima, preneo je portal European Western Balkans.

U ovom dokumentu Vlade Srbije, Koordinacija za vođenje pregovora o pristupanju će biti glavno telo za ostvarivanje obavljanja poslova u vezi sa tekućim pitanjima u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Uspostavljena Koordinacija za vođenje pregovora, kako se navodi, obezbeđivaće da se politički posvećeno i koherentno snažno usmerava prisutpni proces stvaranjem nacionalno neophodnih uslova za delovanje glavnog pregovarača Republike Srbije – ministra u Vladi Republike Srbije nadležnog za evropske integracije i vođenje pregovora.

Kako se navodi, Tim za podršku pregovorima obrazuje se radi obavljanja zadataka pripremanja i izrade nacrta pregovaračkih pozicija za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Tim za podršku glavnom pregovaraču činiće koordinatori oblasti kriterijuma za članstvo i politika EU obuhvaćenih pregovaračkim klasterima. U dokumentu stoji da se obrazuju i pregovarački klasteri – pregovaračke grupe, prema oblastima politika EU, koje će činiti predstavnici resornih ministarstava.

Radom koordinacije za vođenje pregovora o pristupanju rukovodiće glavni pregovarač – ministar za evropske integracije.

Ovakva odluka Vlade dolazi nakon više od godinu i po dana od kako je Tanja Miščević napustila mesto šefa Pregovaračkog tima Vlade Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Do sada, za pregovarački proces bio je zadužen Pregovarački tim, formiran 2013. godine, sa zadatkom da učestvovuje u izradi pozicija za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, po svim poglavljima i u svim fazama pregovora.

Podsećamo, odlazak Tanje Miščević svojevremeno je u javnosti pokrenuo još jednu temu – osipanje samog Pregovaračkog tima, koji je tokom godina napustio veći broj članova sa dugodišnjim iskustvom u sprovođenju evropskih integracija Srbije.

U Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu navedeno je da je srpski pregovarački tim zabeležio značajan odliv zaposlenih, što se negativno odrazilo na njegovu sposobnost da ispuni svoju koordinacionu ulogu.

Poput Komisije, i Evropski parlament u svom najnovijem izveštaju pozvao je Vladu Srbije da imenuje novog šefa pregovarčkog tima, ali i da poboljša administrativne kapacitete Ministarstva u cilju boljeg sprovođenja pregovora o članstvu.

Izvor: EWB

Ilustracija: Wikimedia Commons

Pismo opozicije EP: Započeti konsultacije o međustranačkom dijalogu što pre

Nizom poteza vladajuća stranka želi da smanji podršku opozicione javnosti da grupa proevropskih opozicionih stranaka učestvuje u dijalogu, ali i da smanji eventualne pozitivne efekte tog dijaloga, navodi se u pismu proevropskih opozicionih stranaka poslanicima Evropskog parlamenta, piše portal European Western Balkans.

U pismu upućenom predstavnicima Evropskog parlamenta u međupartijskom dijalogu – Vladimiru Bilčiku, Tanji Fajon, Eduardu Kukanu i Knutu Flekenštajnu, kao i predsedniku Odbora za spoljne poslove EP Dejvidu Mekalisteru, opozicija navodi da vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom podriva šanse za uspeh međustranačkog dijaloga i pozivaju Evropski parlament da se što pre sa konsultacijama počne.

U pismu koje potpisuju Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret, izražava se „ozbiljna zabrinutost zbog iskrenosti i posvećenosti“, kada su u pitanju poboljšanja koje može doneti taj proces.

Ove opozicione partije naglašavaju da su i pre početak dijaloga, vladajuće stranke i mediji koje oni kontrolišu organizovali koordinisane napade na Evropski parlament, nezavisne medije, stručnjake nevladinih organizacija, koje su uključene u poboljšanje izbornih uslova, kao i političke protivnike.

U pismu grupa proevropskih partija optužila je predsednika Narodne skupštine Ivicu Dačića da je, nakon neuspešnog pokušaja da utiče na strukturu delegacije Evropskog parlamenta u međupartijskom dijalogu, nastavio da umanjuje značaj Evropskog paralamenta u celini, najavljujući usvajanje paralelne rezolucije u Skupštini Srbije, ali i stvaranje parlalelnog dijaloga.

„Dačić je najavio da će Vlada stvoriti sopstveni paralelni dijalog uglavnom sa njihovim marionetskim i satelitskim strankama, pod izgovorom da ne prihvataju sve opozicione stranke ulogu Evropskog parlamenta u popravljanju naše nestajuće demokratije“, stoji u pismu.

Ove partije dodaju da je učešće u tom dijalogu javno potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali bez posrednika Evropskog parlamenta i, kako su naveli, „sa jasnom političkom namerom da podrije šanse za uspeh procesa, čiji ćemo deo biti i mi, zajedno sa Evropskim parlamentom“.

U pismu se podseća i da je Narodna skupština ponovo korišćena za „stravične i brutalne napade“ na nezavisne medije i organizacije civilnog društva, a posebno se apostrofiraju napadi na novinare portala KRIK i istraživače organizacije CRTA.

„Paralelno sa tim napadima, povećao se i nivo brutalnosti prema opozicionim političarima sa jasnom namerom da se pokrije činjenica da su članovi SNS na visokom nivou bili umešani u organizovani kriminal, što je opozicija godinama naglašavala“, navodi se u pismu šest proevropskih opozicionih stranaka i pokreta.

Oni ocenjuju da su svi nacionalni mediji, Narodna skupština, Vlada i javni resursi stavljeni u službu stvaranja lažnih činjenica o vezama opozicije prema organizovanom kriminalu i pranju novca.

„Nakon jasnih dokaza da su dokumenti korišćeni u ovoj kampanji falsifikat, zvanični nalog SNS-a na društvenim mrežama opoziciju je nazvao „lošim, kukavicama, sluzom, lažovima i lopovima“,  zaključuje se u pismu.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE

Novi amandmani na Bilčikov izveštaj: Snažna osuda napada na KRIK i CRTA-u

Poslanici u Evropskom parlamentu podneli su nove amandmane na izveštaj o Srbiji, o kojima će se ovog puta glasati na plenarnoj sednici. Amandmani koje su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih, između ostalog, kritikuju nedavne napade na portal KRIK i organizaciju CRTA, piše postal EWB.

Izveštaj o Srbiji, koji je sastavio evropski poslanik Vladimir Bilčik, usvojen je u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta u februaru i o njemu će se sledeće nedelje izjasniti ceo parlament na plenarnoj sednici. Poslanici imaju pravo da podnesu takozvane “usmene amandmane” na ovu verziju izveštaja, i ukupno ih je podneto 21.

Amandman koji su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih dopunjuje član 39, koji se osvrće na kampanje blaćenja u Narodnoj skupštini, oštrom osudom nedavnih napada na portal KRIK i organizaciju CRTA.

“(Evropski parlament) je zgrožen (appalled) nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva, uključujući nezavisnu medijsku mrežu KRIK i organizacije civilnog društva kao što su CRTA i Otvoreni parlament, koje se predstavljaju kao saradnici kriminalnih grupa i saučesnici u planiranju državnog udara, što je veliki prekršaj nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika”, navodi se u ovom amandmanu.

Još jedan amandman odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS, koji se već pominju u članu 44, u kontekstu međupartijskog dijaloga u kojem je posredovao EP. Poslanici predlažu da se i ovaj član dopuni.

“(Evropski parlament) žali zbog činjenice da, od završetka prve faze međupartijskog dijaloga, rad REM-a i RTS-a nije uspeo da povradi njihov kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama”, stoji u podnetom tekstu.

Ovaj amandman takođe primećuje da su se udruženja novinara već povukla iz radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara zbog napada na portal KRIK.

Amandmane na svoj izveštaj podneo je i Vladimir Bilčik. On je pozdravio početak druge faze međustranačkog dijaloga i odluku Vlade da uđe u proceduru donošenja zakona o istopolnim partnerstvima. Takođe je predložio brisanje člana koji podseća da bi pomeranje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Evropske unije.

Još jedan amandman poslanika iz grupa Socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu” i Zelenih poziva na zaključivanje međupartijskog daleko pre održavanja sledećih izbora, kako bi se reforme izbornih uslova osetile u praksi.

Poslanici su podneli i amandmane na član vezan za visok nivo zagađenja vazduha u Srbiji, dodajući da se radi konkretno o Smederevu, Boru i regionu Kolubare.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: Evropska unija

Bilčik: Srbija sa reči o posvećenosti evropskom putu da pređe na opipljiva dela

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je da bi Srbija reči posvećenosti članstvu u Evropskoj uniji (EU) trebalo da pretvori u opipljiva dela i da članstvo u Uniji ne treba da bude žrtva političke borbe i nadmetanja u demokratskoj državi.

Bilčik je u onlajn debati Evropskog pokreta u Srbiji rekao da je važno štititi novinare i njihov rad, slobodu da govore.

To kažem kao političar, novinari nisu tu da ugode političarima, koji dolaze i odlaze. Novinari treba da imaju snažnu ulogu u društvu, jer su oni jedan od potpornih stubova demokratskog liberalnog društva, rekao je Bilčik.

To je i jedan od preduslova za članstvo u Uniji i pratim sve šta se događa. Izneo sam svoju zabrinutost zbog kampanje koja se vodi protiv KRIK, naglasio je on i ponovio da je važno da novinari budu zaštićeni, mediji da budu slobodni, javni servis da ima snage da zastupa javni interes.

To su ključna pitanja, predočio je Bilčik, koja su od velike važnosti svima nama u EU i važna kada je u pitanju pristupanje Uniji.

Bilčik je naveo da je tu reč i o kulturološkoj komunikaciji, jer su napadi na novinare opasni.

Reči su moćno oružje u rukama političara i moraju ih pažljivo koristiti, poručio je Bilčik.

Međupartijski dijalog: EU želi da olakša razgovore

Kada je reč o međupartijskom dijalogu, on je objasnio da nije cilj da Evropski parlament dolazi i donosi gotove i unapred pripremljene dogovore ili obrasce ko će s kim voditi dijalog.

Mi želimo da olakšamo dijalog i sada smo na početku važne faze slušanja, koja se sastoji od bilateralnih razmena stavova onih koji sede u Skupštini i političkih snaga koje žele da učestvuju na sledećim izborima i žele da budu deo tog dijaloga, rekao je Bilčik.

Pažljivo pratim, dodao je on, sve informacije i platforme, važno je da se spremimo za sadržajan dijalog koji će relativno dati brze rezultate.

Bilčik je rekao da su partneri Evropskom parlamentu Skupština Srbije i predsednik Ivica Dačić.

On je rekao da je Vlada Srbije izrazila posvećenost evropskim integracijama, parlament je raspravljao o izveštaju Evropske komisije, ali važno je da se nastave reforme u vladavini prava, sektoru pravosuđa.

Cenimo korake u dijalogu Beograda i Prištine i to ostaje strateški prioritet, pomirenje i dobra regionalna saradnja su preduslovi svakog velikog napretka ka članstvu u Uniji, rekao je Bilčik.

Upitan o reakacijama iz Srbije na usvajanje njegovog izveštaja u Spoljnopolitikom odboru Evropskog parlamenta, Bilčik je rekao da je njegov utisak da su Vlada i parlament posvećeni evropskom putu.

Mi smo spremni da pomognemo, podržimo tu posvećenost, ali došli smo do tačke kada je važno da svaki veći napredak u pristupanju zavisi od potpune posvećensti procesu reformi, rekao je Bilčik.

Reforme koje tražimo su vladavina prava, demokratska promena kulture i kvaliteta političkog dijaloga u Srbiji i naravno dijalog Beograda i Prištine, zaključio je Bilčik.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Naslovna fotografija: N1

Evropski parlament: Mnogo prepreka sporazumu Beograd-Priština

Put ka sveobuhvatnom sporazumu Beograd-Priština pun je prepreka, ocenjuje se u internoj analizi Evropskog parlamenta (EP)  u koji je imala uvid agencija Beta.

Razlozi za to su „od unutrašnjepolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa“, piše u tekstu analitičkog tela EP.

Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i „nedostatka usaglašenosti i komunikacije između Amerike i Evropske unije“.

„Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao ‘ekonomsko uređivanje’ i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga“, navodi se u analizi EP.

Predočava se da je „za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti ‘crvena linija’ preko koje bi teško mogla da pređe“.

„Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Savrta bezbednosti UN“, napisali su analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum.

Oni posebno ukazuju da „najosetljivije pitanje – formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst“.

U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova „isključuje strahovanja da bi se ZSO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor“.

Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti.

„Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo zasad nema“, primećuje se u internom dopisu EP.

Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se „rasprava u EU pomera od ‘zamora od proširivanja’ ka dubljem ‘protivljenju prijemu novih članica’, što pokazuje da u nekim članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju“.

Navodi se da, „suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takodje nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom“.

Takodje se kaže da su „u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81 odsto Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU“.

„Srbija takođe traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj“, zaključuje se u internom dokumentu EP.

Dodaje se i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome „da li Evropska unija želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.. iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina i jedino još Turska toliko čeka“.

Autor: Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE

Borel o dijalogu Beograd-Priština: Pređen dug put, vreme da se zaključi proces

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel napisao je na Tviteru povodom desetogodišnjice dijaloga Beograda i Prištine da je “pređen dug put”, kao i da je “vreme da se proces zaključi”.

„Pre 10 godina u Briselu je održan prvi sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Prešli smo dug put, vreme je da zaključimo proces. EU radi sa stranama na sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji koji će otvoriti put za evropsku budućnost i Srbije i Kosova“, naveo je Borel u tvitu.

Izvor: @JosepBorrellF

Autor: N1

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Evropska komisija

Analiza evrointegracija Srbije: Napredak minimalan i u suprotnosti sa proklamovanim ciljem učlanjenja u EU

Napredak u ostvarivanju spremnosti Srbije za članstvo u EU u periodu od 2014 – 2020. godine je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, zaključak je publikacije „Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Republike Srbije, koju je izradio Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

Analiza pokazuje da je u Političkom kriterijumu ocena Srbije ista kao i 2015. godina: 2,2 na skali od 1 do pet.

Iz EPuS-a navode da je, s obzirom na činjenicu da je proces proširenja postao mnogo kompleksniji i da postoji mnogo više faktora koji utiču na njegov uspeh, bilo je potrebno razviti posebnu metodologiju faktora koji utiču na proces proširenja Srbije.

Potpredsednik EPuS-a i autor publikacije Vladimir Međak izjavio je da je Srbija krenula snažno u proces evropskih integracija, ali da danas nije spremna da uradi sve što je potrebno i da se stvari odlažu za neka buduća vremena.

Kako je istakao, analiza daje prikaz šta je ono što je Srbija uradila do sada na svom putu ka EU, ali i šta se desilo u Evropskoj uniji, dodajući da EU danas nije ista organizacija kao pre deset godina.

“Mi smo identifikovali četiri osnovna parametra koja je potrebno pratiti: javno i zvanično izražavani stavovi, odnosno tonalitet prema EU; aktivnosti donosilaca odluka – gde je Srbija na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo; proceduralna dinamika; stavovi javnog mnjenja jer se time najviše manupuliše”, objasnio je Međak.

Prema njegovim rečima, očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo biti još dalje.

“U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa  i te presude Suda pravde će postati merila za nas: a mi u ovom trenutk ne možemo da dobacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani”, rekao je Međak.

On je podsetio da je Srbija na rang listama međunarodnih indeksa, koje mere politički kriterijum doživela drastične padove u periodu od 2014. do danas.

Kada je u pitanju politika EU prema pitanju proširenja, on je naveo da su vidljive oscilacije, te da nema jasne slike o jasnoj viziji.

On dodaje da je Zagrebačka deklaracija znak da Zapadni Balkan ipak nije bio zaboravljen na početku pandemije.

“Zagrebačka deklaracija, u kojoj se jasno kaže da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, znak je da region nije bio zaboravljen na početku pandemije. Retorika i i posvećenost članstvu postaju sve bitniji”, ocenjuje potpredsednik Evropskog pokreta.

EU nije prisutna u medijima u Srbiji

Prema rezultatima monitoringa koji je sproveo BIRODI, a koju je EPuS koristio u svojoj analizi, tokom pet meseci (os septembra 2019 – januara 2020.) na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom i na N1 o Evropskoj uniji izveštavano je samo 1 sat i 53 minuta.

Kada se uzmu u obzir samo centralne informativne emisije RTS kao nacionalnog servisa, videćemo da je
u posmatranom periodu od pet meseci, EU kao takva bila prisutna nešto više od 27 minuta. To čini
23,74% ukupnog izveštavanja o EU. Ton je skoro u potpunosti pozitivan (54.71%) i neutralan (42,13%), i
svega 3,14% negativan.

Vladimir Međak ističe da je problem što Evropska unija kao, bar deklarativno strateški cilj Srbije, nije tema za medije.

“Problem je što EU uopšte nije tema, iako je to strateški cilj propisan u različitim dokumentima. Postoji jasan raskorak između onoga što se priča i ono što se radi. Sa ovakvim javnim mnjenjem teško da bi referendum o članstvu Srbije u EU mogao da bude uspešan“, zaključuje Međak.

On je podsetio na studiju koju je poručio Odbor za spoljne poslove EP (AFET) o dezinformacijama, u kojoj je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti.

“U toj studiji se navodi da dezinformacije ne predstavljaju napad na politički i društveni život, već da su proizvod društvenog i političkog života. Nova rezolucija izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika poptuno preuzima ovaj rečnik, pa je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti i neko ko destabilizuje region”, kaže Vladimir Međak.

Međak smatra da je to loša poruka, kako Srbija ne bi bila i zvanično označena kao neko ko destabilizuje region, dodajući da studija koju je naručio AFET pokazuje da međunarodni akteri u kampanji dezinformisanja u Srbiji igraju sporednu ulogu, te da primarno televizijske stanice i tabloidi šire dezinformacije o EU i NATO.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: FoNet