Evropski parlament usvojio izveštaj o Srbiji sa 538 glasova za i 69 glasova protiv

Evropski parlament usvojio je Izveštaj o Izveštajima Evropske komisije o Srbiji iz 2019. i 2020. sa 538 glasova za, 69 glasova protiv i 79 uzdržanih. Izveštaj EP privukao je značajnu pažnju javnosti zbog poziva vlastima da reše afere Krušik, Jovanjicu, Telekom Srbija i Savamalu, ali i snažne osude napada na portal KRIK i organizaciju Crta. Konačna verzija izveštaja ima preko 100 članova i pokriva oblasti evropskih integracija, vladavine prava, stanja demokratije, ekonomiju, životnu sredinu, spoljnu politiku i druge. Ovo je prvi izveštaj koji je usvojio ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran 2019, i koji je napisao poslanik Vladimir Bilčik. U toku procedure usvajanja, na izveštaj je podneto preko 400 amandmana, prenosi portal European Western Balkans.

Evropska narodna partija i Fides glasali za brisanje afera iz izveštaja o Srbiji, ostali mahom za ostanak

Evropski parlament glasao je ranije o delu člana 24 Izveštaja o Srbiji, u kojem se pominju afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija. Za brisanje ovog dela izveštaja glasalo je 198 poslanika, odnosno gotovo svi poslanici Evropske narodne partije (EPP) i mađarskog Fidesa, koji je donedavno bio deo ove grupe. Za ostanak afera u izveštaju glasalo je 407 poslanika, između ostalih, socijaldemokrate, liberali, Zeleni i Levica.

Za ostanak afera u izveštaju glasala je i većina grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) u kojoj najviše poslanika pripada vladajućoj poljskoj stranci Pravo i pravda.

Evropska narodna partija (EPP), grupa partija desnog centra u kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) priruženi član, glasala je da deo rečenice u kojem se pominju konkretne afere bude izostavljen. Za ovo je glasalo 165 od ukupno 175 poslanika koliko sada ima ova grupa u Evropskom parlamentu. Dva poslanika ove grupe iz Belgije glasale su za ostanak afera u izveštaju, dok je ostatak bio uzdržan ili nije glasao.

Do javnosti je ove nedelje doprela vest da je EPP tražila glasanje “po delovima” u ovom članu, što je protumačeno kao pokušaj njegovog uklanjanja iz izveštaja. Ispostavilo se da je EPP zaista želela da se afere uklone, ali za tu opciju nije bilo dovoljno glasova.

Za uklanjanje afera glasali su i poslanici vladajućeg mađarskog Fidesa, partije koja je u izrazito prijateljskim odnosima sa Srpskom naprednom strankom.

S druge strane, svi poslanici Socijalista i demokrata, liberalne grupe “Obnovimo Evropu” i grupe Zelenih, ukupno njih 315, glasali su da ovaj deo izveštaja ostane. Njima se pridružila i većina poslanika Levice, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i nekoliko nezavisnih poslanika.

Kada je reč o grupi Identitet i demokratija, u koje spadaju francusko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, italijanska Liga Matea Salvinija i Alternativa za Nemačku, većina poslanika ove grupe, koja broji 75 poslanika, uzdržala se od glasanja.

U izveštaj uključena i osuda napada na KRIK i Crtu

U konačni tekst izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji uključena je i osuda napada na portal KRIK i nevladinu organizaciju CRTA.

Za ovaj amandman, podnet prošle nedelje, glasalo je 560 poslanika Evropskog parlamenta na plenumu, protiv je bilo njih 54, dok je uzdržanih bilo 68.

U tom amandmanu se ističe da je vređanje, zastrašivanje političkih protivnika i predstavnika medija od stranke narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, predstavljaju kršenje demokratske praske i temeljnih vrednosti, što bi trebalo najoštrije osuditi.

U amandamanu se navodi da je EP zgrožen nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament, u kojima se oni prikazuju kao saradnjici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.

Ovaj amandaman podneli su poslanici liberala  Klemen Grošelj, Zelenih Viola von Kramon Taubadel i socijaldemokrata Tonino Picula, Marek Belka i Demetris Papadakis.

Isti poslanici podneli su i amandman u kom se navodi da EP žali zbog toga što srpske vlasti tek delimično ispunile ili nisu uopšte ispunile obaveze preuzete u međustranačkom dijalogu koje se odnose na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i na javni servis Radio televiziju Srbije (RTS).

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE

Novi amandmani na Bilčikov izveštaj: Snažna osuda napada na KRIK i CRTA-u

Poslanici u Evropskom parlamentu podneli su nove amandmane na izveštaj o Srbiji, o kojima će se ovog puta glasati na plenarnoj sednici. Amandmani koje su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih, između ostalog, kritikuju nedavne napade na portal KRIK i organizaciju CRTA, piše postal EWB.

Izveštaj o Srbiji, koji je sastavio evropski poslanik Vladimir Bilčik, usvojen je u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta u februaru i o njemu će se sledeće nedelje izjasniti ceo parlament na plenarnoj sednici. Poslanici imaju pravo da podnesu takozvane “usmene amandmane” na ovu verziju izveštaja, i ukupno ih je podneto 21.

Amandman koji su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih dopunjuje član 39, koji se osvrće na kampanje blaćenja u Narodnoj skupštini, oštrom osudom nedavnih napada na portal KRIK i organizaciju CRTA.

“(Evropski parlament) je zgrožen (appalled) nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva, uključujući nezavisnu medijsku mrežu KRIK i organizacije civilnog društva kao što su CRTA i Otvoreni parlament, koje se predstavljaju kao saradnici kriminalnih grupa i saučesnici u planiranju državnog udara, što je veliki prekršaj nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika”, navodi se u ovom amandmanu.

Još jedan amandman odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS, koji se već pominju u članu 44, u kontekstu međupartijskog dijaloga u kojem je posredovao EP. Poslanici predlažu da se i ovaj član dopuni.

“(Evropski parlament) žali zbog činjenice da, od završetka prve faze međupartijskog dijaloga, rad REM-a i RTS-a nije uspeo da povradi njihov kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama”, stoji u podnetom tekstu.

Ovaj amandman takođe primećuje da su se udruženja novinara već povukla iz radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara zbog napada na portal KRIK.

Amandmane na svoj izveštaj podneo je i Vladimir Bilčik. On je pozdravio početak druge faze međustranačkog dijaloga i odluku Vlade da uđe u proceduru donošenja zakona o istopolnim partnerstvima. Takođe je predložio brisanje člana koji podseća da bi pomeranje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Evropske unije.

Još jedan amandman poslanika iz grupa Socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu” i Zelenih poziva na zaključivanje međupartijskog daleko pre održavanja sledećih izbora, kako bi se reforme izbornih uslova osetile u praksi.

Poslanici su podneli i amandmane na član vezan za visok nivo zagađenja vazduha u Srbiji, dodajući da se radi konkretno o Smederevu, Boru i regionu Kolubare.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: Evropska unija

Politikolog: Proces evrointegracija zamrznut, sporiji smo od svih po tome

Politikolog Vujo Ilić rekao je za N1 da je izveštaj Evropskog parlamenta važan, iako nije obavezujući, zbog toga što je Srbija u protekle dve godine otvorila samo dva poglavlja, a nijedno nije zatvoreno. Ocenjuje da je “nazadovanje uznapredovalo” kada je u pitanju funkcionisanje demokratskih institucija.

„Prethodna rezolucija je usvojena 2018. godine, od tada je prošlo mnogo vremena, 2019. smo otvorili dva poglavlja, 2020. nijedno. Proces pridruživanja je praktično zamrznut, najsporiji smo od svih ikada koji su krenuli u taj proces , izuzimajući Tursku, koja ga je suspendovala. Ono što se promenilo od 2018. godine je što je nazadovanje uznapredovalo kada je u pitanju trend funkcionisanja demokratskih institucija, situacija se pogoršava“, kaže Ilić.

Osvrnuvši se na prvu tačku rezolucije u kojoj se navodi da Srbija mora da pređe sa reči na dela, politikolog ističe da je to vrlo otvorena poruka i da je moramo razumeti na politički način.

„Ukoliko želimo da postanemo deo Evropske unije, moramo da se ponašamo kao članica. Funkcionisanje demokratskih institucija i odnosi sa Kosovom, to je najvažnije, ali napredak ne postoji. Zato treba pokazati spremnost da želimo da budemo deo EU“, kazao je Ilić.

Poziv Srbiji da postigne uverljivije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i reši afere Krušik, Jovanjica i Telekom, predsednik Srbije poručuje da se lažima neće ostvariti politički profit, a Ilić ističe da su takve izjave namenjene domaćoj javnosti, a ne stranim zvaničnicima.

„Sa njima je komunikacija drugačije, a ovakve izjave su za domaće birače, njima se oni obraćaju. Po dolasku na vlast SNS i SPS su se takmičile da pokažu koliko su za evropske integracije, a sada vidimo antievropsku retoriku“ rekao je Ilić i dodao da Evropska unija neke korake Srbije pohvaljuje.

„Reforma sudstva, medijska strategija, kako se odnosimo prema pandemiji… Srbija se nekim okolnostima postavlja kao konstruktivan partner u regionu, bez obzira što tu ima nekih trzavica, Srbija nije ta koja izaziva neke sukobe i tenzije“.

Dok ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da više neće da čuje kritike kako ne napredujemo u evrointegracijama, jer to nije tačno, Ilić kaže da će 2021. godina razjašnjenja i nove metodologije.

„Srbija je rekla da je spremna da prihvati tu novu metodologiju, ali to su stvari koje se ne menjaju tako brzo, sumnjam da će doći do ubrzanja procesa. Ne veruje da će doći ni do otvaranja novih poglavlja“.

Dodaje da je raspoloženje Evropske unije za proširenjem „malo“ te da trenutno stanje u evrointegracijama ne možemo samo da stavimo na teret srpskoj vlasti, jer je proces usporen sa obe strane.

Govoreći o međustranačkom dijalogu, Ilić kaže da Dačićeva izjava kako „ne zna ništa više osim toga da bi trebalo da počne video-konferencijom“ njega, četiri posrednika Evropskog parlamenta i predsednika Spoljnopolitičkog odbora Dejvida Mekalistera zapravo sve što mi o dijalogu znamo.

„Ne znaju se učesnici sa naše strane. Ono što je obeležilo proteklih mesec dana je pozicioniranje unutar opozicije“, zaključio je Ilić.

Autor: N1

Naslovna fotografija: Capri23auto / Pixabay