Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo Evropskoj uniji i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU, piše Agrosmart.net.

Dragocena mogu biti iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, dok je Rumunija umesto 193,5 miliona dobila čak 1,26 milijardi evra.

Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da koristi instrumenat pretpristupne pomoći poznat kao IPARD, a kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.

Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU, recimo pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede, kaže za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim,  to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU, a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih, napomenuo je Bojović.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože sto posto novca (sopstenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta) ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, dosad isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali – ističe Bojović.

Opširnije na Agrosmart.net.

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija: Karolina Grabowska / Pexels

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *