Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.

U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1.500 škola širom Srbije.

Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.

U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.

Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini.

EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima.

Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.

Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput  Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF.

Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19.

EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.

EIB igra i jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama COVID-19. 

U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima.

“Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora”, kazala je potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu.

U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje.

“Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan”, navodi se u saopštenju.

EIB je banka Evropske unije za dugoročne pozajmice i jedina je banka u vlasništvu njenih država članica koja ujedno i predstavlja njihove interese. 

EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine Banka je u regionu finansirala projekte u ukupnom iznosu od 8.6 milijardi evra. 

Izvor: Nova ekonomija

Ilustracija: Julien Tromeur / Pixabay

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *