Koha objavila non-pejper: Autonomna oblast Sever Kosova, poseban status za SPC

“Kosovo i Srbija će međusobno poštovati suverenitet i teritorijalni integritet, postojaće autonomna oblast Sever Kosova”, sadržaj je navodnog non-pejpera koji je objavio prištinski list Koha Ditore.

Među ostalim tačkama Koha Ditore navodi da će Srpska pravoslavna crkva imati poseban status, dok će Mitrovica biti zajednička ekonomska zona. Prema ovom dokumentu je predviđeno i da budu primenjeni svi do sada postignuti sporazumi, a da konačni dogovor bude postignut do februara 2022. godine.

Kako navodi ovaj list, redakcija je dobila dokument za koji se kaže da je „non-pejper“ koji su pripremile Nemačka i Francuska, kao zajedničku inicijativu ove dve zemlje za nastavak dijaloga i njegovo zaključivanje konačnim sporazumom.

Autentičnost ovog dokumenta list Koha Ditore nije mogao da potvrdi, ali u tekstu navode da su im neke diplomate sa kojima su razgovarali potvrdile da su tačke pomenute u dokumentu manje-više u skladu sa onim o čemu se razgovara u dijalogu.

Autor: Sanja Sovrlić, Koha Ditore

Izvor: N1

Ilustracija: Valdrin Xhemaj / EPA

Evropski parlament: Mnogo prepreka sporazumu Beograd-Priština

Put ka sveobuhvatnom sporazumu Beograd-Priština pun je prepreka, ocenjuje se u internoj analizi Evropskog parlamenta (EP)  u koji je imala uvid agencija Beta.

Razlozi za to su „od unutrašnjepolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa“, piše u tekstu analitičkog tela EP.

Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i „nedostatka usaglašenosti i komunikacije između Amerike i Evropske unije“.

„Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao ‘ekonomsko uređivanje’ i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga“, navodi se u analizi EP.

Predočava se da je „za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti ‘crvena linija’ preko koje bi teško mogla da pređe“.

„Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Savrta bezbednosti UN“, napisali su analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum.

Oni posebno ukazuju da „najosetljivije pitanje – formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst“.

U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova „isključuje strahovanja da bi se ZSO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor“.

Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti.

„Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo zasad nema“, primećuje se u internom dopisu EP.

Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se „rasprava u EU pomera od ‘zamora od proširivanja’ ka dubljem ‘protivljenju prijemu novih članica’, što pokazuje da u nekim članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju“.

Navodi se da, „suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takodje nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom“.

Takodje se kaže da su „u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81 odsto Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU“.

„Srbija takođe traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj“, zaključuje se u internom dokumentu EP.

Dodaje se i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome „da li Evropska unija želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.. iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina i jedino još Turska toliko čeka“.

Autor: Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE