Put ka sveobuhvatnom sporazumu Beograd-Priština pun je prepreka, ocenjuje se u internoj analizi Evropskog parlamenta (EP)  u koji je imala uvid agencija Beta.

Razlozi za to su „od unutrašnjepolitičke situacije na obe strane, do dvosmislenih i nepodudarnih očekivanja od sporazuma o uređivanju odnosa“, piše u tekstu analitičkog tela EP.

Navodi se i da je izostanak napretka tih pregovora posledica i „nedostatka usaglašenosti i komunikacije između Amerike i Evropske unije“.

„Dok je za Kosovo konačan cilj jasan, a to je da Srbija prizna kosovsku državnost, Srbija normalizaciju odnosa tumači kao ‘ekonomsko uređivanje’ i otud je jako malo prostora da se ode dalje od toga“, navodi se u analizi EP.

Predočava se da je „za Srbiju priznavanje kosovske nezavisnosti ‘crvena linija’ preko koje bi teško mogla da pređe“.

„Srbija istovremeno naglašava da ceo proces mora ostati u sklopu definisanom srpskim ustavom, po kojem je Kosovo sastavni deo srpske teritorije, kao i u okviru Rezolucije 1244 Savrta bezbednosti UN“, napisali su analitičari EP, uz opasku da bi za ustavne promene u vezi s tim bio nužan referendum.

Oni posebno ukazuju da „najosetljivije pitanje – formiranje Asocijacije/zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, o čemu je postignut sporazum 2013. godine, pokazuje da su izazovi ukorenjeni duboko u istoriji i imaju mnogo širi regionalni kontekst“.

U tekstu EP je ocenjeno da podrška koju za ZSO mora da pruži i Ustavni sud Kosova „isključuje strahovanja da bi se ZSO mogla pretvoriti u autonomnu oblast nad kojom centralna vlast (Kosova) ne bi imala istinski nadzor“.

Istovremeno se navodi mišljenje pravnih stručnjaka u Prištini da je formiranje ZSO međunarodna obaveza koju Kosovo mora ispuniti.

„Da bi Kosovo postalo član UN, potrebno je da Savet bezbednosti UN to izglasa i da dobije saglasnost dve trećine članova Generalne skupštine UN, što Kosovo zasad nema“, primećuje se u internom dopisu EP.

Uz ocenu da je u pregovorima Beograd-Priština uz posredovanje EU postignut izvestan napredak u okviru Briselskog sporazuma, u analizi se napominje da se „rasprava u EU pomera od ‘zamora od proširivanja’ ka dubljem ‘protivljenju prijemu novih članica’, što pokazuje da u nekim članicama Unije jača tvrđi stav prema proširivanju“.

Navodi se da, „suočena sa zastojem u pregovorima s Beogradom, Priština takodje nastoji da uspostavi tešnje ekonomske i političke veze s Albanijom“.

Takodje se kaže da su „u Srbiji mučna sećanja i rane i dalje otvorene i neka istraživanja javnog mnenja pokazuju da je 81 odsto Srba protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, čak i ako bi to ubrzalo uključivanje (Srbije) u EU“.

„Srbija takođe traži da se kaže da li je članstvo u EU realističan cilj“, zaključuje se u internom dokumentu EP.

Dodaje se i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja pitanje o tome „da li Evropska unija želi da vidi Srbiju kao svoj deo ili ne.. iako mi ne vidimo alternativu tom putu, mada smo na njemu već 20 godina i jedino još Turska toliko čeka“.

Autor: Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Olivier Hoslet / EPA-EFE

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *