Više od 50 odsto građana Srbije podržava pridruživanje Evropskoj uniji

Većina građana Srbije, 52,3 odsto, podržava pridruživanje zemlje Evropskoj uniji, dok je njih 32,6 protiv, pokazala je anketa javnog mnjenja koju je za Delegaciju EU u Beogradu sprovela Ninamedia, saopšteno je danas.

Da ne bi glasalo izjasnilo se njih 8,4 odsto, 6,2 odsto je reklo da ne znaju ili da nisu sigurni, a 0,5 odsto je odbilo da odgovori.

Računajući samo one koji bi izrazili mišljenje, referendum bi doveo do rezultata 62:38 odsto u korist pristupanja EU, a mladi od 18-29 godina čine najveći proevropski segment stanovništva sa više od dve trećine koji su za članstvo Srbije u EU.

Više od 40 odsto ispitanika reklo je kako zna da je EU najveći donator u Srbiji, daleko ispred bilo koje druge zemlje ili organizacije. Pri tome, većina građana Srbije prepoznaje da je EU najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije, mnogo ispred drugih zemalja – Kina, Rusija, SAD, Turska i ostali.

Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici istakao je da veoma ohrabruju rezultati poslednje ankete, jer većina građana Srbije i dalje podržava pristupanje uniji i pozicionira EU kao najvećeg donatora, trgovinskog i investicionog partnera, uključujući i period tokom pandemije.

Ukupno 58 odsto građana podržava dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, jer veruju da je proces normalizacije najvažniji uslov za Srbiju da bi se pridružila EU, za kojim sledi borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Istraživanje je sprovedeno u junu na uzorku od 1.211 ljudi iz 40 gradova i opština, koristeći CAPI metodu – kompjuterski podržano anketiranje licem u lice.

Autor: FoNet

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MO

Šefovi diplomatija EU: Ulazak novih članica u EU – ulaganje u mir i stabilnost

Šefovi diplomatija Evropske unije su u Luksemburgu istakli strategijsku važnost i geopolitičku realnost ulaska novih članica u EU kao ulaganje u mir, demokratiju, stabilnost, ali nisu uspeli da se dogovore o početku pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom. Portugalska ministarka Ana Paula Zakarijas je ocenila da međuvladine konferencije EU sa Srbijom i Crnom Gorom, iako nije bilo otvaranja novih poglavlja u pregovorima Beograda i Podgorice o članstvu, “šalju povoljan znak o povezanosti Evropske unije sa Zapadnim Balkanom i posebno se tiču nove metodologije proširivanja”.

Ministri EU su „primili na znanje najnovija zbivanja u regionu i podvukli strategijsku važnost i geopolitičku realnost procesa proširivanja Evropske unije, koji predstavlja ulaganje u mir, demokratiju, boljitak, bezbednost i stabilnost u Evropi“.

Ana Paula Zakarijas je objasnila da „uprkos svim naporima nije bilo moguće postići sporazum o pregovaračkom okviru za Severnu Makedoniju i Albaniju i sazivanju prve međuvladine konferencije sa ta dva kandidata za članstvo u EU“.

Portugalska ministarka je navela da će napori u tom pravcu biti nastavljeni tokom slovenačkog predsedništva EU u idućih šest meseci.

Šefovi diplomatija su, rekla je takođe ona, upoznati da je s Evropskim parlamentom postignut politički dogovor o IPA III programu EU podrške reformama na Zapadnom Balkanu od 14,6 milijardi evra, u razdoblju 2021-2027, koji stupa na snagu tokom predstojećeg slovenačkog predsedništva EU.

Autor: Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Evropska unija

Brnabić: Niko nije uradio više od Srbije u vladavini prava poslednjih meseci

Premijerka Ana Brnabić, koja predvodi delegaciju Srbije na međuvladinoj konferenciji sa EU ocenila je u Luksemburgu, uoči početka sastanka, da je ta konferencija “ozbiljan i pozitivan signal za Srbiju i za naše reformske napore i naš evropski put, i imam veliko zadovoljstvo da predstavim sve ono što je Srbija učinila u prethodnih nekoliko meseci, pre svega kada se radi o vladavini prava, ali i sve ono što je trebalo da uradimo kako bismo bili spremni za otvaranje najmanje dva klastera – jedan iz oblasti ekonomije i poreza i drugi iz oblasti energetike i zelene tranzicije”. Istakla je da je “Srbija sve uradila i ja mogu da garantujem da nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci”, prenosi N1.

„Nadam se otvorenom i iskrenom razgovoru sa članicama EU, predstavnicima Evropske komisije i visokim predstavnikom Žozepom Borelom, i da pokušamo da definišemo šta dodatno treba da učinimo kako bi videli još pozitivniji signal od članica EU za otvaranje, ja se nadam, najmanje dva klastera do kraja ove godine“, kazala je Brnabić novinarima.

Na pitanje šta će biti tema sastanka sa Borelom, ona je navela da misli da će se isključivo fokusirati na međuvladinu konferenciju, „šta je Srbija sve uradila i šta još treba da uradi da bi došli do otvaranja tih klastera“.

„Očekujem i da razjasnimo neke stvari u vezi sa klasterom 1, koji je možda i najvažniji – osnovne vrednosti . Videćemo i gde stojimo tu, jer smo u tom smislu mi već otvorili sva poglavlja, razgovaraćemo i o regionalnoj saradnji, ali i tome kako možemo da vidimo pozitivnije signale EU za čitav region, zato što iako jeste proces približavanja EU zasnovan na rezultatima, ipak nije politički za očekivati da će oni praviti ogromne razlike između nas na Zapadnom Balkanu, tako da ja nažalost očekujem da šta god mi uradimo, da ukoliko ne vidimo pozitivne pomake od strane Albanije i Severne Makedonije, da će to i nas zadržavati. Tako da uvek lobiramo za čitav region i uvek razgovaramo o tome šta su naši partneri u regionu učinili i koliko su zaslužili da dobiju datum početka pregovora sa EU“, ukazala je srpska premijerka.

Dodala je da ne očekuje lake razgovore.

„Da li očekujem probleme – moguće, uvek možete da naiđete na neke bilateralne političke probleme, ali ja znam šta je Srbija sve uradila i ja mogu da garantujem da nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci. To dokumentujemo i mesečnim brifinzima koje šaljemo Evropskoj komisiji, i tu može da se vidi šta svaki mesec mi radimo u Srbiji“, poručila je Brnabić i dodala da „stojim iza onoga što smo uradili i jedva čekam da to predstavim, i da u tom smislu branim poziciju Srbije“, kazala je Brnabić.

Na pitanje da li Rezolucija o Srebrenici odnosno nepriznavanje da se tamo desio genocid i neisporučivanje pripadnika Srpske radikalne stranke Verice Radete i Petra Jojića sudu u Hagu zbog nepoštovanja suda može biti ograničavajući faktor i faktor blokade za Srbiju na putu ka EU, ona je rekla da „smo videli presedane da se neka bilateralna pitanja koja nemaju nikave veze sa evropskim integracijama jedne zemlje postavljaju praktično kao neprobojni zid na putu evropskih integracija neke druge susedne države“.

„Mislim da je to opasan presedan, i svakako mislim da je on postavljen i da će možda biti korišćen od nekih drugih članica EU. Mislim da to nije evropska vrednost, pa je to onda meni problem EU, šta će ona raditi sa tim. Ja kao zagriženi Evropejac, i verujem u evropske vrednosti i naš evropski put, bez obzira na to da li će biti ili neće biti otvaranja klastera, bez obzira na to da li će biti zatvaranja poglavlja, da li će biti pozitivnih signala, mi ćemo nastaviti sa reformama. E, sada, ako EU želi da postane ta porodica nacija u kojoj će neke države članice uslovljavati neke druge zemlje, iako su one sve ispunile, rešavanjem nekih bilateralnih pitanja ili kvazi bilateralnih pitanja, to je onda do EU, i to nisu stvari kojima mogu niti želim da se bavim“, poručila je Brnabić.

Joksimović: Došli smo u dobroj veri i vrlo smo fokusirani

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je Srbija, time što je prihvatila zahtev nove metodologije proširenja da se pregovori dignu na viši politički nivo, i što je premijerka na čelu srpske delegacije, dokazala da je veoma ozbiljna po tom pitanju.

„Očekujemo da će nova metodologija, onako kako smo je mi prihvatili, biti prihvaćena i od drugih članica EU, i da će početi da se primenjuje, nadamo se već do kraja godine, da bismo mogli da kažemo da se odblokirao taj proces, i da ćemo preći u dinamičniju fazu, jer bez toga neće biti kredibilnosti celog procesa“, navela je Joksimović.

Dodala je da je delegacija Srbije došla u dobroj veri, da je vrlo fokusirana i da želi da razgovara.

Izvor: N1

Naslovna fotografija: N1

Bilčik: Vojna vežba Slovensko bratstvo ne pomaže Srbiji na evropskom putu

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je večeras da zajednička rusko-belorusko-srpska vojna vežba „Slovensko bratstvo“ ne pomaže Srbiji na evropskom putu i naveo da je za napredak ka članstvu u Uniji potrebna jasna spoljnopolitička orijentacija.

„Dok srpska diplomatija traži podršku EU uoči Međuvladine konferencije (22. juna), vest o zajedničkoj rusko-belorusko-srpskoj vojnoj vežbi ‘Slovensko bratstvo’ nije od pomoći. Evropska perspektiva znači i jasne spoljnopolitičke izbore, naročito u današnjoj geopolitici“, naveo je Bilčik na Tviteru.

Izvor: @VladoBilcik

Srbija od 8. do 19. juna učestvuje na vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ sa Rusijom i Belorusijom, na jugozapadu evropskog dela Rusije.

Ministarstvo odbrane Srbije navodi da je „Slovensko bratstvo 2021“ taktička vežba specijalnih jedinica sa bojevim gadjanjem, tokom koje će biti uvežbavana realizacija kompleksnih borbenih antiterorističkih zadataka.

Zemlje članice EU odlučile su da u junu ne otvore nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom o članstvu, ali će 22. juna biti održana medjuvladina konferencija dve strane na kojoj će biti predstavljena nova metodologija pregovora. Znatan broj članica Unije nije dao saglasnost za otvaranje poglavlja, tačnije klastera tri i četiri, zbog nedovoljnog napretka Srbije, pre svega u oblasti vladavine prava.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija

PREKOGRANIČNA SARADNJA – REŠENJE ZA LOKALNE PROBLEME

Evropska unija Srbiji je do danas dodelila ukupno 3.6 milijardi evra bespovratne pomoći što je čini najvećim donatorom. Većina sredstava iskorišćena je za reformu javne uprave i velike infrastrukturne projekte. Međutim, putem programa prekogranične i transnacionalne saradnje građani mogu da reše konkretne probleme u svojoj lokalnoj zajednici. Iako su ovi fondovi u potpunosti iskorišćeni, građani ne znaju šta su konkretno time dobili.

Programi prekogranične i transnacionalne saradnje se jednim imenom nazivaju programima teritorijalne saradnje ili INTERREG programima. Oni predstavljaju finansijsku podršku saradnji pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili celih država (transnacionalna saradnja) na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa kao što su upravljanje otpadom, pružanje usluga u različitim sektorima, kulturna i ekonomska saradnja, turizam, saobraćaj itd, stoji na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Srbiji su dostupni programi prekogranične saradnje sa svim susednim zemljama, ali i dva programa transnacionalne saradnje, Jadransko-jonski i Transnacionalni program Dunav.

U prethodnoj finansijskoj perspektivi Evropske unije 2014-2020. godine Srbija je dobila pomoć u iznosu od 1,5 milijardi evra. Od toga 260 miliona evra bilo je namenjeno programima prekogranične i transnacionalne saradnje.

Najviše projekata u Vojvodini

Teritorija AP Vojvodine obuhvaćena je programima prekogranične saradnje još od 2002. godine. U tom smislu, korisnici iz Vojvodine imaju najduže iskustvo u ovim programima.

“Za program Mađarska-Srbija izdvajaju (se) Severno-bački i Južno-bački okruzi sa najvećim brojem sprovedenih projekata, neki od korisnika, kao što je Srednja ekonomska škola iz Sombora, uspešno sprovode projekte još od samih početaka. Za ovaj program je karakteristično veliko učešće i dobra iskustva sa obrazovnim i naučnim institucijama, a na manjim projektima i sa  sportskim klubovima, nevladinim organizacijama i ustanovama kulture”, navode iz Ministarstva za evropske integracije.

Južnobački okrug se izdvaja u programu saradnje sa Hrvatskom, dok se u programu Rumunija-Srbija posebno izdvajaju bolnice i domovi zdravlja u pograničnom pojasu, kao i opštine Vršac, Kikinda i Zrenjanin.

Iz Ministarstvu kažu da je u svim programima primetna niska aktivnost nevladinih organizacija, ali da se radi na poboljšanju kapaciteta svih zainteresovanih za učešće u ovim programima.

Obučenog kadra za upravljanje projektima ima dovoljno. Međutim, oni češće biraju da rade u privatnom sektoru.

“Osnovni problem u javnim institucijama kao što su ministarstva i lokalne samouprave je česta fluktuacija visokoobučenog kadra. Ministarstvo dugi niz godina ulaže velike napore kako bi se kadar obučio i pripremio za absorpciju daleko većih sredstava koja nas očekuju po ulasku u EU ali je privatni sektor i dalje atraktivniji za kadrove … Jedini način da se to promeni je da se uspostavi čvrsta politika zadržavanja visokokvalifikovanog kadra na svim nivoima”, kažu u Ministarstvu i dodaju da bi i izdvajanje budžetskih sredstava kao pomoć korisnicima u sufinansiranju i pretfinansiranju bio značajan podsticaj za učešće korisnika u ovim programima.

Fond “Evropski poslovi”

Fond Evropski poslovi Autonomne pokrajine Vojvodine je institucija koja iza sebe ima 25 uspešno realizovanih projekata vrednih preko 24 miliona evra, a koji su sufinansirani iz fondova EU. Trenutno je u implementaciji sedam projekata, a uskoro se očekuje početak još dva projekta.

Jedan od projekata iz oblasti zaštite životne sredine, održive energije i energetske efikasnosti u okviru programa Hrvatska-Srbija koje je Fond realizovao u partnerstvu sa Univerzitetom u Novom Sadu, JKP “Vodokanal” iz Sombora, Vinkovačkim vodovodom i Poljoprivrednim institutom iz Osijeka je “Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji “zelene” energije – XDEGREE”. Vrednost projekta bila je 1.696.336 evra.

„Za vreme trajanja projekta u Somboru je izgrađena biogasna elektrana, u Vinkovcima solarna elektrana, dok je na Poljoprivrednom institutu u Osijeku proširena laboratorija za ispitivanje biomase. Na Univerzitetu u Novom Sadu osnovana je laboratorija za ispitivanje energetskih karakteristika i potencijala sirovine za proizvodnju biogasa… Fond je izradio Analitičku studiju koja je obuhvatala analizu potencijala obnovljivih izvora energije u regionu, koja treba da bude osnov za razvoj budućih projekata i obezbedi održivost ovog projekta“, navode iz Fonda „Evropski poslovi“ za EVROPRO.

Izvor: xdegree.eu

Pored implementacije projekata, od 2014. godine Fond kontinuirano spovodi i edukacije zapslenih u svim institucijama koje mogu biti korisnici sredstava. Do sada je kroz programe obuke prošlo preko 3400 ljudi.

Iskustva iz Slovenije i Hrvatske

Regionalna razvojna agencija Gorenjske: Ne bismo mogli bez EU fondova

Regionalna razvojna agencija Gorenjske od 1995. godine sprovodi projekte u 18 opština Gorenjske regije u Sloveniji. Agencija je do sada implementirala preko 300 projekata, velikim delom finansiranih iz fondova Evropske unije, što je čini najuspešnijom u Sloveniji, a prepoznata je i kao jedan od lidera u ovoj oblasti na nivou Evropske unije.

Direktorka razvojnog područja za digitalnu transformaciju Gorenjske regije Jelena Vidović kaže za EVROPRO  da bez sredstava koja povlače iz fondova Evropske unije ne bi uspeli da implementiraju toliko projekata.

„Mi preko 80% prihoda ostvarujemo tako što povlačimo sredstva iz raznih fondova pa i fondova Evropske unije. U jednom malom delu finansirani smo od strane opština, ali uglavnom veliku većinu prihoda stvaramo sami. Mi donosimo projekte i onda se na neki način vežemo sa lokalnim samoupravama tako što tražimo ono što je njima potrebno i to uklapamo u razne sadržaje“, kaže Jelena Vidović.

Kada govori o medijskoj vidljivosti razvojnih projekata u Sloveniji, Vidović primećuje da se mediji bave tom temom ali ne u dovoljnoj meri. Ipak, kako kaže, građani su svesni značaja ovih projekata.

„Građani rado prihvataju novitete. Sada je u trend kokreacija, gde je obavezno da se konačni korisnik uključuje, što znači da su naši građani sad već u svakom projektu koji se priprema uključeni u neku participaciju. Rezultati svakog projekta moraju se videti na terenu“, zaključila je Vidović.

Jelena Vidović; Regionalna razvojna agencija Gorenjske

DKolektiv: Ima šanse i za organizacije civilnog društva

Organizacije civilnog društva nalaze se u nepovoljnijem položaju u odnosu na javne institucije jer programi teritorijalne saradnje zahtevaju određeni iznos sufinansiranja ili pretfinansiranje, a nedostatak novca često je problem za civilni sektor. Tada organizacija pokazuje svoje kapacitete.

Izvršna drirektorka Organizacije za društveni razvoj DKolektiv iz Osijeka Lejla Šehić Relić kaže za EVROPRO da su ipak upravo organizacije civilnog društva najbolji korisnici evropskih fondova.

„U vrijeme pristupanja  EU Hrvatska je koristila predpristupne fondove i civilno društvo imalo je mogućnost  koristiti ta sredstva kroz  natječaje  u različitim područjima i taj je dio sredstava iskorišten skoro u potpunosti, što potvrđuje kapacitete civilnog društva u ovom segmentu. Nakon pridruživanja na raspolaganju su strukturni fondovi koji su financijski izdašniji ali u puno većoj konkurenciji, tako da su u tom smislu  organizacija civilnog društva u nešto izazovnijem položaju“, kaže Lejla Šehić Relić.

DKolektiv već petnaest godina radi na području razvoja volonterstva, civilnog društva i demokratske kulture. Do sada je realizovao 40 projekata iz raznih fondova Evropske unije. Trenutno rade na projektu „Inclusive Community“ koji je sufinansiran iz programa teritorijalne saradnje Hrvatska-Srbija. Ukupna vrednost projketa je 371.315 evra, a partneri na projektu su Hrvatski Crveni križ – Gradsko društvo Crvenog križa Osijek, Grad Osijek, Novosadski hunmnitarni centar i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Osnovni cilj projekta je unapređenje socijalnih usluga u Osijeku i Novom Sadu i jačanje saradnje pružalaca socijalnih usluga iz Hrvatske i Srbije.

„Do sada su uspostavljeni centri za socijalnu integraciju u Osijeku (Društveni Atelje) i Novom Sadu (VoZ – Volonteri NSHC-a za zajednicu)… koji neposredno pružaju različite socijalne usluge u zajednici, adaptirano je  skladište Gradskog društva Crvenog križa za distribuciju humanitarne pomoći i medicinske opreme. U tijeku je i izrada ICT rješenja i sustava e-kartica za socijalnu pomoć 850 kućanstava na kojoj radi Grad Osijek kako bi usluge korisnicima učinio što dostupnijim“, navodi Lejla Šehić Relić i dodaje da ih očekuje još mnogo aktivnosti do kraja projekta.

Foto: DKolektiv
Mnogo novca potrošeno, a građani ne znaju kako
Srbija veoma efikasno koristi sredstva iz fondova Evropske unije. Međutim, ako posmatramo izveštavanje medija na ovu temu, ne možemo pronaći mnogo medijskog sadržaja, a posledica toga je da građani nisu u dovoljnoj meri informisani o tome šta su konkretno dobili realizacijom projekata sredstvima Evropske unije.
 Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije iz decembra 2019. godine, na pitanje da li su čili za neki projekat finansiran iz fondova EU, 69 % ispitanika je odrično odgovorilo. Kada su u pitanju teme o kojima bi građani Srbije želeli više da znaju, na prvom mestu upravo su konkretni projekti.
 Ministarstvo za evropske integracije svakog meseca objavljuje i analizu analitičkih objava u medijima o evropskim integracijama. Prema poslednjoj analizi iz marta 2021. godine, kada je analizirano 1301 medijski sadržaj, 14 % je bilo o fondovima. Međutim, nema informacije da li se u tim sadržajima govorilo o konkretnim projektima.
 Na nedavno održanoj onlajn debati pod nazivom „Medijski izazov – Evropska unija“ u okviru programa Puls Evrope jedan od zaključaka bio je da je izveštavanje medija o Evropskoj uniji u Srbiji protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti. 
 Evropske integracije nisu prepoznate ni kao jedan od prioriteta konkursa za finansiranje medijskih sadržaja koje raspisuju republički, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, pa samim tim nema ni mnogo interesovanja domaćih medija da se bave ovim temama.

Autor: Ivana Kragulj

Ilustracija: euneighbours.eu

Tekst je nastao u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU“

Ejdus: Napredak u odnosima EU i Srbije ni na vidiku, Subotić – EU menja ploču

Nerealno je očekivati otvaranje novog klastera u junu, a nikakav napredak u odnosima EU i Srbije nije ni na vidiku, ocenjuje vanredni profesor FPN Filip Ejdus, dok Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike smatra da Unija “blago menja ploču“ i upozorava da ćemo, ako se “vlast ne uozbilji”, imati neku vrstu zamrzanja evropskih integracija.

On je za FoNet procenio da države članice neće s radošću čitati najnoviji izveštaj Evropske komisije, posebno što i dalje postoji višegodišnji trend značajnih pritisaka na medije, tužilaštvo i pravosuđe.

“Zatvaranje preostalih poglavlja zavisi od toga da li ćemo ispuniti prelazna merila koja se tiču poglavlja 23 i 24”, podseća Subotić, uz procenu da će sada i zatvaranje poglavlja biti teže nego ranije.

To je, kako je rekao, otežavajuća okolnost za vlast koja pokušava da se predstavi kao proevropska.

S druge strane, Ejdus naglašava da je po novoj metodologiji, od svih šest klastera, najvažniiji šesti, koji se bavi pitanjima vladavine prava, obuhvaćenim poglavljima 23 i 24.

Prema njegovim rečima, „sada su pitanja iz oblasti vladavine prava zapravo merilo i pokazatelj, lakmus test, na osnovu koga će Evropska komisija i države članice da donose odluke o ostalim oblastima i otvaranju novih klastera“ .

Ejdus je konstatovao da je ovogodišnji izveštaj gotovo istovetan onom od prošle godine, uz minimalne razlike u terminologiji.

Ejdus: Dve godine izgubljene na putu ka EU

Podseća da je prethodni put neko poglavlje otvoreno još u decembru 2019, a napominje da će prva sledeća prilika biti tek u decembru 2021, što znači da su izgubljene dve godine.

Prema njegovm uverenju, „to je možda trenutak da se i Vlada Republike Srbije i Evropska komisija i EU zapitaju da li ovaj proces nekuda vodi ili je sada kao neki „dan mrmota“, tapkanje u mestu, večno vraćanje istog i kuda plovi ovaj brod. Da li stojimo u mestu ili se zapravo negde krećemo?“

Proces pristupanja Srbije, smatra Ejdus, počinje da izgleda drugačije nego u slučaju drugih istočnoevropskih država – jako dugo traje, a opterećen je problemom Kosova i postojanjem hibridnog režima koji je vremenom doživeo ozbiljno nazadovanje demokratskih institucija.

Zbog toga, kako je uporedio, taj proces sve više liči na odnos koji EU ima sa Turskom.

S tom tezom donekle je saglasan i Subotić, koji ipak napominje da Turska ima mnogo veće probleme i zato ne veruje da nam sledi turski scenario.

Izbijanje pandemije je otkrilo sve probleme između Beograda i Brisela, a Srbija je stavila Kinu u prvi plan u odnosu na sve ostale aktere, ukazao je Subotić.

„Evropska unija to prepoznaje, jer se pokazalo da naša vlast posmatra taj proces sa čisto transakcionog stanovišta. Za nju je to dobit”, protumačio je Subotić, uz ocenu da je zvanična retorika proevropska ili proskeptična, u zavisnosti od potencijalne koristi.

Srbija simulira sprovođenje reformi

Istovremeno, Ejdus dodaje da EU simulira zainteresovanost za pregovore i članstvo Srbije, a da Srbija simulira sprovođenje reformi.

“Svi simuliraju, a proces nažalost stoji na mrtvoj tački”, ilustrovao je Ejdus, koji ipak ne očekuje da će Aleksandar Vučić formalno okrenuti leđa EU, izuzev ako se Brisel otvoreno ne okrene od njega.

To se, smatra, neće dogoditi – zato što je Vučić potreban Uniji.

„On je neko ko može da im garantuje stabilnost, neko ko u potpunosti kontroliše političku situaciju u Srbiji, a ko bi u opoziciji itekako mogao da bude destabilizujući faktor“, zaključio je Ejdus.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Ilustracija: David Mark / Pixabay

Međak: Rešavanje pitanja Kosova potrebno – ušli, ne ušli u EU

U ovom trenutku nema prostora za “veliki entuzijazam” kada je reč o dogovoru sa Prištinom, kao što “nema prostora za entuzijazam u pogledu otvaranja novih poglavlja ili klastera u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), izjavio je u Intervjuu FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno “ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom “ne živimo, već životarimo“

On je kao jedini pomak u dijalogu Beograda i Prištine, za sada, označio posete evropskog i američkog posrednika, “kao vid zajedništva koje nismo videli u Trampovom periodu“.

„To je mnogo veći pritisak na Beograd i Prištinu”, rekao je Međak za FoNet, iako ne veruje u mogućnost potpisivanja bilo kakvog sporazuma do kraja godine, između ostalog i zato što Srbiju očekuju izbori.

On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno „ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom „ne živimo, već životarimo“, što proizvodi loš trend odliva stanovništva i to da mladi ne veruju u budućnost zemlje.

Kada je reč o pregovorima sa EU, Međak ukazuje da na osnovu izveštaja Evropske komisije u vidu non-pejpera o poglavljima 23 i 24, ne vidi šansu da u junu bude pomaka.

Dopušta mogućnost da u decembru dođe do toga i tumači da je vlastima u Beogradu, zbog predstojećih izbora, naročito predsedničkih, to važno zbog čega su požurili da usvajaju dokumenta sa kojima kasne nekoliko godina.

„Prošao je ceo mandat vlade od 2016. do 2020. godine, a tek je sada usvojena pregovaračka pozicija u oblastima energetike i poreza, tek se sada rešavaju pitanja koja se vuku od 2009, 2012, 2013. godine“, uočio je Međak.

Srbija nazaduje u napretku

U tome se, kako je konstatovao, „vidi neki drugi cilj, a ne ulazak u EU ili rešavanje pitanja modernizacije zemlje, jer se to ne radi na mah i kampanjski“.

Otvaranje klastera on vidi u širem regionalnom kontekstu, gde je nekoliko država koje pretenduju na ulazak u EU.

Prema mišljenju Međaka, u EU to gledaju iz perspektive slanja pozitivne poruke Zapadnom Balkanu koja može da bude otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ili, ako se to ne dogodi, otvaranje klastera Srbiji.

Podsećajući na prethodne izveštaje Evropske komisije i ono što je Srbija ispunila, on je ocenio da se u ispunjavanju kriterijuma ne pomeramo, već da zapravo u tom „napretku nazadujemo“.

To argumentuje činjenicom da smo istu ocenu 2,2 za napredak u političkim kriterijumima, pravosuđu, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja dobili 2015. i prošle godine.

U međuvremenu, različite svetske organizacije, poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešenela, beleže drastične padove Srbije u svim oblastima, podsetio je Međak.

To se, prema njegovom viđenju, itekako primećuje u državama članicama EU i „nikad ne treba zaboraviti da je to što napiše Komisija viđenje Komisije a da mi pregovore vodimo sa 27 država članica koje ne moraju nužno da prihvate stav Komisije“.

„Srbija je zapravo jedinstven slučaj“, smatra Međak, jer godinama pregovara sa EU, „a konstatno ide unazad kada je reč o ključnim oblastima“.

Šizofrena situacija

On u tome vidi prostor da se Srbija zameri i samoj EU, jer proces pristupanja „mora da vodi ka konvergenciji države ka standardima EU, a ne odlazak od njih“.

Kako je objasnio, „mi u toku pregovora formalno na papiru napredujemo, otvaraju se neka poglavlja, a suštinski nazadujemo po osnovnim vrednostima na kojima je zasnovana EU i to u jednom trenutku mora da dođe u sukob jedno sa drugim“.

Reč je o „šizofrenoj situaciji“, što se vidi i po retorici u zemlji koja ima „proevropsku vladu i strateški cilj ulaska u EU, a na drugoj strani ima konstatno bombardovanje porukama protiv EU“, predočio je Međak.

Poziva se, pri tome, i na prošlogodišnji izveštaj Evropskog parlamenta u kome piše da u Srbiji „postoje anti-NATO i antizapadna propaganda, manje-više, pod sponzorstvom vlade i u medijima koje najviše sufinansira država“.

Upitan o nedavnoj oceni predsednika Srbije da se „važnost vladavine prava ne dovodi u pitanje, ali da je u nekim zemljama to politički džihad i način za ostvarenje geopolitičkih interesa“, Međak je rekao da smo „devedesetih to slušali za ljudska prava , pa smo iz faze negiranja prešli u fazu prihvatanja“.

Negiranje vladavine prava

Prema njegovoj oceni, 20 godina kasnije „imamo problem sa negiranjem vladavine prava“, koja u osnovi ima nezavisno pravosuđe, što je sve jasno rečeno i ovom novom non-pejperu u kojem se traže i dokazi da se promene dešavaju.

Međak je kategoričan da je „ulazak u članstvo EU vrednosno pitanje“ i da narativ o alternativi tome ne treba postavljati, jer mi „tu alternativu živimo od 1991. godine“.

„Ovo vam je alternativa EU, ovo u čemu živimo, pa ako se nekome sviđa, na najboljem je mestu“, poručio je on i ukazao da Srbija konstatno vodi „alibi politiku“, jer jedno misli, drugo govori, a treće radi“.

To se vrlo dobro vidi upravo na primeru odnosa prema EU i drugim partnerima, obrazložio je Međak i konstatovao da „geopolitika, koja je postala jedan od prioriteta EU, nije povezana sa vrednostima, već sa interesima, ali da članstvo u EU jeste“.

Pominje primer bilborda zahvalnosti Kini, a „malo, malo, na putevima po Srbiji naletimo na skromne table sa natpisom da ovaj put je napravljen ili popravljen novcem EU“.

Tri ključna elementa pregovora sa EU

Za Međaka postoje tri ključna elementa pregovora sa EU – vladavina prava, Kosovo i standardi.

Prema njegovim rečima, u dijalogu sa Prištinom nema, niti će skoro biti napretka, a sudeći prema ovom novom non pejperu, nema napretka ni u vladavini prava.

U standardima ima pomaka, jer su na brzinu usvojene četiri pregovaračke pozicije u četiri poglavlja, ali na taj način, kako smatra, Srbija pokušava da nadoknadi neuspehe u vladavini prava ili dijalogu sa Prištinom.

„Ukoliko se politički ne odluči da Srbija u decembru otvori neko poglavlje, sledeće godine, uz izbore, imaćemo i faktičko stanje suspendovanih pregovora, jer dve godine nismo otvorili ni jedno poglavlje“, prognozira Međak.

On ocenjuje da se već sada za tu situaciju pravi „alibi politika“ u tezi da nas EU ne bi primila čak i da sve ispunimo, a istina je da mi na putu ispunjavanja kriterijuma nismo stigli ni do polovine.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Nalsovna fotografija: Evropski pokret u Srbiji

Izveštaj EK o napretku Srbije: Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji

Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine, te izostanak strategije za suzbijanje korupcije samo su neke od ocene u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

U izveštaju o poglavljima 23 i 24, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, posebno se govori i o široko rasprostranjenoj promociji državanih odluka u medijima u Srbiji, te veoma ograničenom dometu onih koji nude alternativne stavove, pa se ukazuje i na tabloidnu upotrebu podataka iz sudskih istraga.

Ovaj non-paper Evropske komisije prosleđen je državama članicama EU i služiće za odluku o tome da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu.

Da bi napredovala u pristupnim pregovorima, za Srbiju je od ključne važnosti da pokaže konkretne rezultate u vladavini prava i da napreduje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

Izveštaj Evropske komisije (EK) se prvi put zasniva na revidiranim akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 koji su usvojeni u julu 2020. godine.

U dokumentu se navodi da po prvi put pokušavaju da se identiifkuju napori vlasti u Srbiji kroz implementaciju preporuka koje proizilaze iz godišnjeg izveštaja o napretku, a koji je Komisija objavila u oktobru prošle godine.

U izveštaju se naglašava da su akcioni planovi utvrdili obaveze Srbije, uključujući i vremenske rokove kako bi se ispunila privremena merila EU za poglavlja 23 i 24.

Podvlači se da se, za razliku od prethodnih izveštaja ove prirode, ovaj put ne koriste termini koji se odnose na kvalifikaciju kašnjenja u ispunjavanju obaveza (poput „ozbiljna kašnjenja“).

Ovo resetovanje sata ne znači da su duga kašnjenja koja su prethodno zabeležena nužno nestala, upozorava se u dokumentu.

Biće potrebno vreme da bi se moglo proceniti da li se jedan broj najnovijih inicijativa koje potiču od nove vlade sprovode kako je predviđeno, u opipljiva poboljšanja statusa quo. Takva opipljiva poboljšanja zahtevaće održiv, intenzivan nivo angažovanja i napredak u reformama od strane srpskih vlasti, piše u dokumentu.

U izveštaju se navodi da je i dalje veoma visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji.

Podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.

Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima, a to rezultira diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Osvrćući se na napore u sprečavanju korupcije, u izveštaju stoji da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2013 – 2018), Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

U dokumentu se navodi da je nastavljeno sprovođenje nacionalnog programa smanjenja zaostalih sudskih predmeta (za period 2016–2020) te da ovo pozitivno utiče na efikasnost rada sudova.

U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima.

Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da potpuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.

Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju stoji da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradanja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.

U poglavlju koji se tiče nestalih lica piše da je nastavak dijaloga Srbije i Kosova u julu prošle godine „dao novi podsticaj“ radu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kao predsedavajućem radne grupe za nestala lica, koji je održao tri sastanka u toku 2020 godine.

To je, kako stoji, dovelo do zajedinčkog iskopavanja na lokaciji Kiževak, na jugu Srbije, uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica i Euleksa.

Prema nalazima eksperata Evropske komisije koji su navedeni u dokumentu, prikazuje se siva slika stanja sa medijma u Srbiji.

Pozivajući se na izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ODIHR), u dokumentu se podvlači da je većina televizija sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo „ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu“.

U dokumentu se navode podaci Regulatornog tela za elektronske medije (REM), prema kojima je veliki prostor u programu dat analitičarima koji su izgleda bili politički pristrasni.

Lokalne organizacije civilnog društva su izračunale da je 92 odsto programa nacionalnih emisija, od jula 2020. do februara 2021. godine, dato članovima vladajuće koalicije, koji su u 61 odsto slučajeva prikazani neutralno i u 31 odsto pozitivno, dok je osam odsto vremena dato predstavnicima opozicije, koji su uglavnom – 65 odsto slučajeva prikazani negativno.

U izveštaju se navodi da je planirano da se do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.

U dokumentu se ocenjuje da štampani mediji najviše krše novinarski kodeks profesionalnog ponašanja, te da oni i dalje imaju javno sufinansiranje.

Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi, podvlači se u izveštaju Evropske komisije

U poglavlju koji se tiče usklađivanja vizne politike za državaljanje trećih zemalja koji su na crnoj listi EU, eksperti Evropske komisije ocenjuju da je situacija neizmenjena, odnosno da je politika Srbije samo delimično u skladu sa politikom Unije.

Srbija se nije razišla od vizne politike EU, ali takođe nije preduzela konkretne korake da se dalje uskladi sa njom, zaključuje se u dokumentu.

Međuvladina konferencija na kojoj se otvaraju nova poglavlja trebalo bi da bude ogranizovana 22. juna.

Srbija se nada novim poglavljima, budući da u 2020. godini nije otvorila ni jedno zbog izostanka rezultata u ključnim poljima, podseća RSE.

Autor: FoNet

Izvor: Danas

Ilustracija: Capri23auto / Pixabay

Poslanik Bundestaga o poseti ministarke Joksimović: Pitali smo Srbiju u koju EU želi da ide

Poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović izjavio je da je tokom posete srpske ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović Berlinu bilo reči o tome u koju Evropsku uniju Srbija želi da ide, autoritarnu ili demokratsku.

Socijaldemokrata Juratović, predsednik parlamentarne grupe Bundestaga za Jugoistočnu Evropu, naveo je da Srbija „ne može da sedi na više stolica“ i da mora jasno da se opredeli gde želi da ide.

„Srbija mora da se odluči da li želi Evropu (mađarskog premijera Viktora) Orbana i Višegradske grupe koja je u Evropskoj uniji samo zbog ekonomije ili želi Evropu vrednosti. Mi ne znamo šta Srbija želi. Sa svima bi htela da ima dobre odnose i da sedi na svim stolicama“, rekao je Juratović za Dojče vele.

Juratović, koji je juče bio jedan od sagovornika Joksimović u Berlinu, kazao je televiziji N1 da Evropsku uniju iritira ponašanje Srbije, jer je dijalog koji dve strane vode manje-više zadovoljavajuć, dok je ono što se može videti u samoj Srbiji „druga stvar“.

Naveo je da je u razgovorima sa Joksimović bilo reči o ulasku Srbije u EU, odnosima u regionu, ali i o medijskim slobodama u Srbiji koje se, kako je naveo, „sa zapadnog gledišta kritično posmatraju“.

Dodao je da je Joksimović govorila da EU treba više da se angažuje, a da on smatra da Unija već čini mnogo toga na terenu.

U razgovoru s državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Mihaelom Rotom, Joksimović je uveravala Nemačku da je Srbija i dalje privržena evropskom putu, navodi Dojče vele.

Nakon razgovora s Rotom i predstavnicima poslaničkih grupa u Bundestagu, Joksimović je rekla da veruje u punu podršku Berlina ostvarenju ciljeva Beograda po pitanju sprovođenja reformi, ali i nastavka pregovora sa EU o članstvu.

Juratović je za Dojče vele rekao da predstavnici Srbije u Nemačkoj uvek čuju iste zamerke kada razgovaraju o putu ka Evropskoj uniji, o nedostacima na području vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.

To je potvrdila poslanica Bundestaga Renate Alt iz liberalne partije, takođe zadužena za Jugoistočnu Evropu.

„Najveći kamen spoticanja za Srbiju leži u području pravosuđa, slobode mišljenja i vladavine prava. Na tim područjima Srbija je načinila veće nazadovanje nego pomake“, rekla je Alt.

Dodala je da „ne čudi što Srbija prošle godine nije ni otvorila ni zatvorila nijedno pregovaračko poglavlje“ sa EU.

Juratović je za N1 rekao i da je u Srbiji primetna glorifikacija zemalja kao što su Kina i Rusija, a da se motri i na proces suočavanja sa prošlošću.

„Ja sam napomenuo da me kao demokratu iritira da se slave Tito, Draža Mihailović, Ljotić. Ne znam više sa kojom Srbijom imam posla“, kazao je.

Povodom neformalnih dokumanata, takozvanih „non-pejpera“, koji su se nedavno pojavili u javnosti, Juratović kaže da niko u Evropi neće prihvatiti promene granica po etničkim linijama.

„Takav non-pejper bi trebalo da završi u košu za smeće i da se niko njime ne bavi ozbiljno, međutim, znam sa kojim regionom imamo posla i da se svi non-pejperi, na žalost, kod nas moraju ozbiljno shvatiti“, rekao je Juratović.

Naveo je da EU „nikada ne sme da ostane unija finansijskih interesa, nego demokratskih vrednosti“ i dodao da u njoj želi da vidi i Srbiju i Zapadni Balkan.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: shutterstock

Varhelji: Podrška EU od 28 milijardi evra Zapadnom Balkanu potrebna što pre

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Evropskom parlamentu da će plan Evropske unije za ekonomski oporavak i investicije od očekivanih 28 milijardi evra doneti istinsku promenu u privrednom boljitku i usklađivanju razvoja s Unijom.

Zapadnom Balkanu su ta ulaganja potrebna što je pre moguće i za to će biti nužno da se odmah unesu izmene u fond pretpristupne pomoći EU regionu IPA 3, naglasio je Varhelji u raspravi u EP o izveštaju Evropske komisije o evropskim reformama u Crnoj Gori.

Varhelji je dodao da se „nada da će EU uspeti da o tome donese odluku 2. juna, čime bi uverila Zapadni Balkan da je partner od poverenja“.

EU podrška od ukupno očekivanih 28 milijardi evra je odobrena da bi se izgradila infrastruktura, otvorila radna mesta, podstakao lokalni biznis, pospešio boljitak crnogorskih i građana regiona i time obezbedila sigurnija budućnost, kazao je evropski komesar za proširenje.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija