Za ulazak u Evropsku uniju 43% građana Srbije, protiv 32%

Prema istraživanju koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije u decembru 2022. godine, podrška pristupanju Srbije članstvu u EU iznosi 43% dok je procenat onih koji se protive 32%.

Foto: Brian Merrill/Pixabay

Trećina ispitanika ima pozitivnu a trećina negativnu predstavu o EU.

Petina građana smatra da se ništa značajno nije dogodilo za proces pristupanja EU, dok 17% ispitanika kao najznačajniji događaj u procesu pristupanja u poslednjih godinu dana izdvaja Dijalog sa Prištinom.

“Politika stalnog uslovljavanja i ucena” za koju ispitanici kažu da EU primenjuje prema Srbijii, izdvaja se kao najveći uzrok otežavanja ulaska naše države u EU. Svaki deveti građanin navodi mentalitet naših ljudi i nespremnost za promenu dok 11% smatra da je uzrok sama situacija unutar EU. Samo jedan posto građana kao uzrok vidi situaciju sa Prištinom.

Više od polovine građana smatra da bi probleme u odnosu između Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na očekivanja EU, dok je trećina misli da sa Prištinom ne bi trebalo pregovarati o bilo kojim problemima osim statusa Kosova.
Za najveći broj ispitanika, EU prvenstveno predstavlja mogućnost slobodnog putovanja unutar zemalja članica, zatim više mogućnosti zapošljavanja i put ka boljoj budućnosti mladih.

Skoro svaki četvrti građanin smatra da on /ona lično ne bi imao koristi od članstva naše zemlje u EU. Jedan deo se plaši da će Srbija izgubiti sopstveni kulturni identitet (13%) dok je gotovo jednak broj građana mišljenja da bi od članstva naše zemlje u EU i oni i država imali korist (po 38%).
Najveći procenat građana izrazio je spremnost na promene dosadašnjih životnih navika (odvajanje smeća za reciklažu, plaćanje kaucije za PET ambalažu, štednju strujeili vode), njih 41%. Takođe, trećina navodi da bi bila spremna da menja svoje radne navike (radno vreme, godišnjiodmor, beneficije).

Građani nisu zainteresovani da se dodatno školuju, a nisu spremni ni da još neko vreme žive nezadovoljavajućim standardom.

Najveći procenat zabrinutosti ispitanici iskazuju po pitanju uticaja članstva u EU na naše poljoprivrednike (37%), zatim da će članstvo značiti gubitak našeg nacionalnog identiteta i kulture(33%), kao i da će koštati našu zemlju previse novca(30%).

Dvoje od petoro Srba navodi da je otvoreno više pregovaračkih poglavlja u pregovorima opristupanju EU, dok po petina zna da su pregovori o članstvu otpočeli ili da je otvoreno više od polovine pregovaračkih poglavlja.

Kao najznačajnije reforme 17% građana izdvaja borbu protiv korupcije i unapređenje zdravstvenog sistema. Slede bolja zaštita ljudskih prava, reforma obrazovnog sistema, reforma pravosuđa i reforma poljoprivrede.

Da bi reforme koje su neophodne za ulazak u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak, već radi stvaranja boljeg života u Srbiji, smatra 65% ljudi.

Oni vide borbu protiv korupcije kao oblast u kojoj je Srbija najviše napredovala. Iza toga slede zaštita potrošača, bolja zaštita ljudskih prava, reforma pravosuđa i zaštita životne sredine.
Više od trećine ispitanika misli da biti članica EU znači i dobijanje pomoći od ostalih zemalja članica u situacijama krize.

Većina ne može da proceni iznos novca koji Srbija dobija od EU na godišnjem nivou.

Kada su u pitanju EU fondovi, gotovo trećina navodi da bi želelo da bude informisano o konkretnim projektima u Srbiji.
Svaki treći ispitanik navodi da je čuo za neki projekat finansiran iz EU fondova. Oblasti za koje su čuli o projektima su pre svega zaštita životne sredine, sledi obrazovanje, a zatim i zdravstvo.
Prema javnom mnjenju, najveći donator Srbije od 2000. godine do sada je Evropska unija (28%). Ispitanici zatim navode Kinu i Rusiju. Sledi Norveška a na petom mestu se nalaze SAD.

Četvrtina građana Srbije bi odabrala Švajcarsku kao model izgradnje zemlje u kakvoj bi voleli da žive, dok petina navodi Nemačku.

U istraživanju su učestvovali slučajno uzorkovani punoletni građani, a anketu je sprovela agencija “Smart Plus Research”.

Izvor: Euractiv

Foto: Brian Merrill/Pixabay