Iako je u 2019. 45 % odraslih osoba koje žive u Evropskoj uniji imalo uobičajenu težinu, nešto više od polovine (53 %) smatra se da ima prekomernu težinu (36 % u stanju pre gojaznosti, 17 % je gojazno), dok je gotovo 3 % sa premalom težinom, prema njihovom indeksu telesne mase (BMI), objavio je Eurostat. BMI je mera težine osobe u odnosu na njihovu visinu koja se prilično dobro povezuje s telesnom masnoćom.
Sa izuzetkom onih starijih od 75 godina, što je starija starosna grupa, to je veći udeo osoba sa prekomernom težinom: najmanji udeo zabeležen je među onima od 18 do 24 godine (25%), dok su oni od 65 do 74 godine imali najveći udeo (66%) – slično za stopu gojaznosti (6% naspram 22%).
Obrazac je jasan i za nivo obrazovanja: procenat ljudi sa viškom kilograma opada sa porastom obrazovnog nivoa. Dok je procenat odraslih osoba sa prekomernom težinom među onima sa niskim obrazovanjem iznosio 59% u 2019. godini, za one sa srednjim obrazovanjem bio je 54% i za odrasle sa visokim obrazovanjem 44%.
Stopa gojaznosti se takođe smanjuje sa nivoom obrazovanja: 20% odraslih sa niskim obrazovanjem, 17% sa srednjim i 11% sa visokim obrazovanjem.
Najveći udeo odraslih s viškom kilograma u Hrvatskoj i na Malti, a najmanji u Italiji
Udeo odraslih s prekmernom težinom varira u državama članicama EU. Najveći udeo zabeležen je u Hrvatskoj i na Malti, gde se smatralo da 65% odraslih ima prekomernu težinu u 2019. godini.
Nasuprot tome, najmanji udeo zabeležen je u Italiji (46%), Francuskoj (47%) i Luksemburgu (48%).
U svim državama članicama EU veći je udeo muškaraca nego žena u populaciji sa prekomernom težinom, a najveći jaz zabeležen je u Luksemburgu (59% muškaraca naspram 38% žena), Češkoj (70% naspram 51%) i na Kipru (59% naspram 41%).
Prekomernu težinu ima 55 odsto građana Srbije, što je neznatno više od evropskog proseka.
Izvor: Eurostat
Ilustracija: Michal Jarmoluk Pixabay