Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju, 39% mladih kaže da podržava, 33% nije za ulazak, a 28% odgovorilo je da ne zna, navodi se u ovogodišnjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, koji je već petu godinu za redom objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Ovakvi rezultati znače da je prekinut trend pada podrške članstvu i ponovo je više onih mladih koji vide Srbiju u Evropskoj uniji, što je poslednji put izmereno u Alternativnom izveštaju iz 2018. godine. Ipak, ovakve brojke ne predstavljaju razlog za preterani optimizam jer mladi i dalje podržavaju članstvo manje u odnosu na opštu populaciju.
Na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam EU, 49 odsto mladih odgovara da je neutralna, da je negativna čak 30, dok pozitivnu reakciju ima samo 21% mladih.
„Opšta ocena je da se, u odnosu na 2020. godinu, pozitivan stav mladih o EU nije toliko povećao koliko se smanjio negativan stav, odnosno broj mladih koji zauzimaju negativan stav prema EU. Nalazi iz 2021. bliži su nalazima ranijih izdanja Alternativnog izveštaja (2017-2019), što ukazuje na to da je 2020. godina možda bila izuzetak po intenzitetu negativne reakcije prema EU“, stoji u KOMS-ovom Alternativnom izveštaju.
Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a, govoreći za EWB objašnjava da je moguće da je na prekid pada podrške članstvu uticala nešto povoljnija medijska slika o EU i njenoj ulozi u upravljanju krizom kroz pružanje podrške i državama koje nisu njene članice.
“Međutim, u 2020. godini intenzitet negativne reakcije prema EU bio je značajno veći, a jedno od mogućih objašnjenja jeste reakcija medija u Srbiji na sporost EU u dopremanju pomoći Srbiji tokom prvih nedelja pandemije. Smatram da je kontinuirana podrška EU za određene inicijative koje su mladima važne, kroz različite programe i podsticaje mladima i udruženjima mladih i za mlade uticala na nešto povoljniju situaciju u odnosu na 2020. godinu”, kaže Pejić.
Kako se navodi u Alternativnom izveštaju, na pitanje zašto Srbija još nije postala članica EU, najviše mladih (58,1%) se slaže da je to zato što Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova. Sledi ocena da Srbija nije sporvela neophodne reforme za članstvo (57,9%) i da ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava (56%).
Da li mladi vide prednost članstva Srbije u EU?
I ovogodišnje istraživanje pokazalo je da bi se 50 odsto mladih odselilo iz Srbije, dok njih 31% iz zemlje želi da ode zbog dostojanstvenijeg života i višeg standarda. Iako mladi preko medija, društvenih mreža ali neretko i državnih zvaničnika mogu da čuju da Evropa želi da Srbiji otme Kosovo, da su zemlje EU pretnja za interese Srbije, mladi i dalje bolju budućnosti i viši životni standard vide u zemljama članicama Evropske unije.
Ovogodišnje istraživanje pokazalo je da mladi vide prednosti članstva, pre svega kroz veće šanse za putovanja, bolje mogućnosti za posao i veće zarade, ali i kvalitetnije obrazovanje.
U novom Alternativnom izveštaju zabeležen najznačajniji pad u podršci stava da bi se ulaskom u EU u Srbiji živelo gore nego danas (sa 34% na 18%).
Prema podacima dostupnim u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji, mladi sve više pažnje pridaju temama rodne ravnopravnosti, slobode medija, vladavine prava i zaštite životne sredine, što su neke od osnovnih vrednosti EU.
Da su vrednosti EU bliske mladima pokazuje i pad broja mladih koji misle da je Srbiji potrban jak vođa, lider koga će narod slediti. Taj procenat je u 2019. i 2020. bio preko 50%, dok je ove godine manje od polovine mladih smatralo da je Srbiji potreban takav vođa. Pored toga, zainteresovanost mladih za politička dešavanja je porasla u odnosu na prethodnu godinu, a takođe porastao je i procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih uticaj na donošenje odluka, čak 57%.
Međutim, i ove godine nastavio se trend niskog poverenja mladih u Srbiji u institucije i političare – čak njih 80 odsto kaže da ne postoji političar ili političarka kome veruju.
Izvor: European Western Balkans