Nakon udvostručenja broja ilegalnih ulazaka, migracije sa Zapadnog Balkana ponovo u fokusu EU

Tokom 2022. godine utvrđeno je više od 330.000 ilegalnih prelazaka spoljnih granica Evropske unije. Od 2019. godine ponovo se kontinuirano povećava priliv migranata u EU, a sada je dostignuta najveća godišnja brojka još od 2016. Prema podacima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (FRONTEX) najaktivnija je tzv. zapadnobalkanska ruta ulaska u Evropsku uniju, preko koje je stiglo 145.000 ilegalnih migranata u toku prošle godine, što je dvostruko više u odnosu na 2021. godinu. U poređenju sa ostalim rutama, na zapadnobalkanskoj ruti je evidentno najveće povećanje broja ilegalnih prelazaka spoljnih granica EU.

Foto: Evropska unija

Evropska komisija je početkom decembra 2022. godine, neposredno pred samit EU – Zapadni Balkan u Tirani, predstavila Akcioni plan za Zapadni Balkan u kojem su definisani prioriteti i operativne mere kako bi se odgovorilo na povećanje broja migranata koji ulaze u EU iz regiona. Ističe se, u okviru prioriteta unapređivanja upravljanja granicama, dodatno raspoređivanje pripadnika FRONTEX-a na Zapadnom Balkanu, duž spoljnih granica EU, ali i, kao novina, na međusobnim granicama kandidata za članstvo u regionu.

Predloženo je zaključivanje proširenih statusnih sporazuma sa Srbijom, Crnom Gorom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom u skladu sa novim pravnim okvirom i mandatom FRONTEX-a. Savet ministara EU je, još u novembru, odobrio otvaranje pregovora sa 4 zapadnobalkanske zemlje o ovom pitanju.

Operacije FRONTEX-a

Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (FRONTEX) nasledila je 2016. godine dotadašnju Agenciju za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama. Promena naziva oslikava i uvećanu ulogu i nadležnosti FRONTEX-a u upravljanju granicama EU, na inicijativu lidera Evropske unije nakon vrhunca migrantske krize 2015. godine. U proteklom periodu glavne operacije FRONTEX-a vođene su u Grčkoj (Posejdon), Španiji (Minerva i Indalo), Italiji (Temis) i na Zapadnom Balkanu sa ciljem podrške državama članicama u suočavanju sa migratornim pritiscima na spoljnim granicama.

Agencija može da vrši zajedničke operacije sa nacionalnim vlastima i da raspoređuje svoje timove i u onim državama koje se graniče sa EU, ukoliko se pre toga zaključi statusni sporazum sa njima. Prvi sporazum je sklopljen sa Albanijom 2018. godine i FRONTEX je u proleće 2019. pokrenuo prvu misiju ikada na teritoriji susedne države ne-članice EU. Tokom 2019. godine su potpisani slični sporazumi i sa Crnom Gorom i Srbijom, koji su zvanično stupili na snagu sredinom 2020, odnosno 2021. godine. Pregovori sa Bosnom i Hercegovinom nisu doveli do formalnog zaključivanja sporazuma, dok je pregovarački proces sa Severnom Makedonijom uspešno okončan, ali sporazum nije bio potpisan.

Novi mandat FRONTEX-a: kontrola nad svim granicama i izvršna ovlašćenja

 U decembru 2019. godine stupila je na snagu nova Uredba o FRONTEX-u koju su usvojili Savet i Evropski parlament. Novi pravni okvir za delovanje agencije predviđa proširivanje njenog mandata u domenu upravljanja granicama i saradnje sa trećim zemljama, kao i povećanje broja osoblja na raspolaganju.

Unapređena uloga FRONTEX-a u integrisanom upravljanju granicama podrazumeva stvaranje stalnih timova sa ukupno 6.500 ljudi (cilj koji je ispunjen 2021. godine), koji bi trebalo da prerastu u službu sa 10.000 ljudi do 2027. godine. FRONTEX će postati aktivniji u zemljama ne-članicama Evropske unije, uključujući sada i one koje nisu direktni susedi, tj. ne dele zajedničku granicu sa EU. Štaviše, Uredba dozvoljava da u susednim zemljama pripadnici FRONTEX-a pružaju podršku vlastima na čitavoj njihovoj teritoriji, ne samo u pograničnim regionima sa EU.

Osoblju FRONTEX-a raspoređenom na graničnim prelazima i u pograničnom području omogućuju se i izvršna ovlašćenja u okviru novog mandata. Konkretnije, radi se o posebnim zadacima potvrde identiteta i državljanstva osoba, odobravanja ulaska kada su ispunjeni uslovi, zabrane ulaska u EU, pečatiranja putnih dokumenata, prihvatanja ili odbijanja viza na granici, graničnog nadzora (uključujući i patroliranje i privođenje zbog nelegalnih prelazaka), registrovanja otisaka prstiju privedenih osoba, sprovođenja državljana trećih zemalja u slučaju odluke o prisilnom vraćanju.

Neophodan prethodni uslov za angažovanje timova FRONTEX-a i realizaciju proširenih ovlašćenja u skladu sa novim mandatom agencije van granica Evropske unije jesu novi sporazumi o statusu između EU i drugih zemalja. Stoga, čak i sa državama gde su već na snazi neophodni su ponovni pregovori kako bi se sporazumi prilagodili.

Najpre je takav inovirani aranžman zaključen sa Moldavijom u martu prošle godine. Raniji pregovori sa Severnom Makedonijom oko prvog sporazuma su obnovljeni i produženi, te je u oktobru 2022. godine potpisan prvi ovakav sporazum na Zapadnom Balkanu. Nakon odobravanja od strane Saveta EU i ratifikacije u Severnoj Makedoniji stupiće na snagu zvanično 1. aprila 2023. godine.

Savet je dao zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora o novom sporazumu i sa Srbijom, Crnom Gorom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom. Namera sklapanja sporazuma i upućivanja FRONTEX-ovih službenika na Zapadni Balkan je prioritizovana u Akcionom planu Evropske komisije iz decembra 2022. godine u svetlu obnovljenih migracionih kretanja koja region vraćaju ponovo u fokus.

Migracioni tokovi iz regiona su posledica dva procesa – pokušaja migranata koji se od ranije nalaze u regionu da uđu na teritoriju EU i, sa druge strane, zloupotrebe bezviznog režima koje države Zapadnog Balkana imaju sa trećim zemljama kako bi se pronašla „prečica“ za potonji prelazak spoljnih granica EU.

Kada je komesarka za unutrašnje poslove Jiva Johanson, zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Margaritisom Skinasom, predstavila Akcioni plan za Zapadni Balkan 5. decembra prošle godine, istakla je pet prioriteta (stubova) za EU i zemlje regiona: unapređivanje upravljanja granicom, jačanje prijemnih kapaciteta, preduzimanje mera protiv krijumčarenja migranata, osnaživanje saradnje na readmisiji migranata, te usklađivanje sa viznim politikama EU.

U domenu upravljanja granicama, sa ciljem suzbijanja ilegalnih prelazaka, FRONTEX trenutno ima raspoređenih 500 pripadnika duž granica EU sa zapadnobalkanskim zemljama. Prema očekivanjima Johanson, tokom 2023. godine će biti zaključeni novi sporazumi sa pomenutom četvorkom država na Zapadnom Balkanu, koji će otvoriti put da dodatni timovi FRONTEX-a budu upućeni i na njihove međusobne granične prelaze, a ne samo one sa Evropskom unijom.

Prisustvo osoblja FRONTEX-a, sada sa izvršnim ovlašćenjima, duž čitave migracione rute u regionu označiće prvo angažovanje ove agencije za graničnu i obalsku stražu izvan njene originalne teritorijalne nadležnosti.

Hoće li fokus EU na migracije ubrzati put Srbije ka EU?

Imajući u vidu centralni regionalni položaj Srbije i važnost na zapadnobalkanskoj migracionoj ruti, osnovano je pretpostaviti da će EU biti zainteresovana za brzo sklapanje sporazuma sa Srbijom i unapređivanje saradnje i nadzora na svim njenim graničnim prelazima. Podsetimo, pored dosadašnjih operacija sa FRONTEX-om, Srbija je prošle godine postigla već i dodatni sporazum sa Mađarskom i Austrijom, van okrilja EU, u cilju pojačavanja granične kontrole i bezbednosti.

Istraživačica Grupe 48 Gordana Grujičić istakla je kako je unapređivanje saradnje sa FRONTEX-om definisano kao jedna od aktivnosti i u Akcionom planu za Poglavlje 24 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.

„2021. godine je započela prva zajednička operacija na granici Srbije i Bugarske („Joint Operation Serbia – Land“) raspoređivanjem 66 službenika FRONTEX-a, a prisustvo njihovih službenika unutar teritorije kao i na granicama sa drugim zemljama Zapadnog Balkana bi pružilo dodatnu podršku nadležnim organima“, podvlači Grujičić.

Prema njenim rečima, Srbija bi se zaključivanjem novog sporazuma o statusu FRONTEX povezala sa širim ciljevima i prioritetima saradnje Evropske unije, u domenu suzbijanja iregularnih migracija i jačanja bezbednosti na spoljnim granicama. Međutim, veće prisustvo službenika sa izvršnim ovlašćenjima na graničnim prelazima prate i potencijalni rizici.

„Problematično je iz ugla odgovornosti za povrede ljudskih prava koje bi se mogle desiti tokom operativnih aktivnosti, što je predmet polemike i stručne javnosti na nivou EU.“, smatra Grujičić.

Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek konstatuje da su, gledajući Poglavlje 24, upravljanje granicama i, sa tim u vezi, migracijama, dva prioriteta EU u Srbiji i regionu.

Međutim, kada je reč o dugoročnijim implikacijama obnovljenog fokusa EU i pojačanog angažmana u ovim oblastima, Elek smatra da ne bi trebalo samo zbog toga očekivati značajan formalni napredak u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

„Gledajući celokupan napredak Srbije ka EU, ova pitanja su drugorazredna u odnosu na potrebu da Srbija uskladi spoljnu politiku i ostvari napredak u dijalogu sa Kosovom“, zaključuje Elek.

Autor: Igor Mirosavljević

Izvor: europeanwesternbalkans.rs