Rodno zasnovano i porodično nasilje i dalje je prosutno u Evropi, posebno pogađajući žene i devojčice. EU preduzima mere da tome stane na kraj.
Većina zemalja EU ima zakone koji se bave nasiljem nad nekim zbog pola ili seksualne orijentacije, ali nedostatak zajedničke definicije rodno zasnovanog nasilja i zajedničkih pravila za rešavanje ovog problema omogćava da se problem nastavi. Zbog toga je Evropski parlament više puta pozivao na donošenje novog zakonodavstva EU u vezi sa tim.
Žene i devojke su glavne žrtve, ali i muškarci mogu biti žrtve nasilja. LGBTIK+ osobe su takođe često na meti. Nasilje ima negativne posledice na individualnom nivou, kao i u okviru porodice, zajednice i na ekonomskom nivou.
Posebna pravila za kažnjavanje rodno zasnovanog nasilja
U cilju bolje borbe protiv rodno zasnovanog nasilja u svim zemljama EU, poslanici Evropskog parlamenta su u septembru 2021. godine pozvali Evropsku komisiju da to proglasi krivičnim delom prema zakonu EU, pored terorizma, trgovine ljudima, sajber kriminala, seksualne eksploatacije i pranja novca. Ovo bi omogućilo zajedničke pravne definicije, standarde i minimalne krivične kazne širom EU.
Inicijativa je usledila nakon poziva iz februara, kada je Parlament zatražio direktivu EU za sprečavanje i borbu protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Tom prilikom, poslanici Evropskog parlamenta istakli su potrebu za protokolom EU o rodno zasnovanom nasilju u vremenima krize kako bi se rešio problem i pružila podrška žrtvama porodičnog nasilja. Usluge kao što su telefonske linije za pomoć, bezbedan smeštaj i zdravstvena pažnja za žrtve treba da budu uključene u plan kao „osnovne usluge“ u svakoj zemlji EU, tvrdi parlament.
Partnersko nasilje u bitkama za starateljstvo
Nasilje u porodici, koje se povećalo tokom pandemije, pogađa celu porodicu. U oktobru 2021. godine, Parlament je pozvao na hitne mere za zaštitu žrtava, uključujući i bitke za starateljstvo gde se sumnja na nasilje. Ova saslušanja treba da se vode u okruženju prilagođenom deci od strane obučenih stručnjaka. Poslanici Evropskog parlamenta su takođe pozvali zemlje EU da pomognu žrtvama da ostvare finansijsku nezavisnost, omogućavajući im da napuste zajednicu u kojoj trpe nasilje.
Procenjuje se da je 22% žena doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje od strane sadašnjeg ili prethodnog partnera, a 43% je doživelo psihičko nasilje, od čega većina ostaje neprijavljena.
Seksualno uznemiravanje i sajber nasilje
Pandemija Covid-19 je takođe dovela do dramatičnog porasta nasilja nad ženama na društvenim mrežama i internetu uopšte. U decembru 2021, poslanici Evropskog parlamenta zatražili su od EU da usvoji zajedničku definiciju rodno zasnovanog sajber nasilja i da ga učini kažnjivim zakonom, uz usklađene minimalne i maksimalne kazne za sve zemlje EU. Poziv se zasniva na izveštaju parlamenta o uznemiravanju na internetu iz 2016.
Među radnjama koje bi trebalo da budu kažnjive, Parlament navodi sajber uznemiravanje; sajber uhođenje; kršenja privatnosti; snimanje i deljenje slika seksualnog napada; video nadziranje (uključujući špijunske aplikacije); pretnje i pozive na nasilje; seksistički govor mržnje; izazivanje samopovređivanja; nezakonit pristup porukama ili nalozima društvenih medija; kršenje sudskih zabrana komunikacije; kao i trgovine ljudima.
Istanbulska konvencija
Završetak pristupanja EU Istanbulskoj konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ostaje politički prioritet. Sve zemlje EU su potpisale, ali neke to tek treba da ratifikuju. U januaru 2021. Parlament je pozdravio nameru Komisije da predloži mere za postizanje ciljeva Istanbulske konvencije 2021. ako neke države članice nastave da blokiraju njenu ratifikaciju od strane EU.
Sakaćenje ženskih genitalija
Parlament je usvojio zakone i rezolucije za pomoć u eliminisanju sakaćenja ženskih genitalija širom sveta. Iako je ova praksa nezakonita u EU i neke zemlje članice krivično gone čak i kada se obavlja van zemlje, procenjuje se da je oko 600.000 žena koje žive u Evropi podvrgnuto sakaćenju ženskih genitalija, a još 180.000 devojčica je u visokom riziku u 13 evropskih zemalja.
U 2019. godini, Restorers, grupa od pet studenata iz Kenije koja je razvila aplikaciju koja pomaže devojčicama da se izbore sa sakaćenjem ženskih genitalija, ušla je u uži izbor za parlamentarnu nagradu Saharov za slobodu misli.
Parlament je 2014. dodelio nagradu Saharov kongoanskom ginekologu dr Denisu Mukvegeu za njegov rad sa hiljadama žrtava grupnog silovanja i brutalnog seksualnog nasilja u Demokratskoj Republici Kongo.
Žene su glavne žrtve
- Svaka treća žena u EU doživjela je fizičko i/ili seksualno nasilje od svoje 15. godine
- Više od polovine svih žena je seksualno uznemiravano
- U skoro jednom od pet slučajeva nasilja nad ženama počinilac je intimni partner
Izvor: Evropski parlament