Pitanje ekocida se ponovo pojavilo poslednjih godina otkako je naftni tanker Erika potonuo kod obale Bretanje 1999. godine, čime je EU skrenula pažnju na taj problem.
Da bi se uhvatila u koštac sa ekološkim zločinima, Evropska komisija je u decembru 2021. podnela predlog za ažuriranje postojeće direktive i obezbeđivanje usklađenijeg okvira za države članice , kako bi odvraćale i kažnjavale prestupnike.
Međutim, prvobitni predlog Komisije „je samo na rečima dao izraz zločinu ekocida tako što ga je kratko pominjao u uvodnim izjavama, ali je zanemario da uključi bilo šta u operativni deo”, rekao je Frederik Hafen iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB).
U predlogu parlamenta, s druge strane, zakonska definicija ekocida je uvrštena u spisak prekršaja sa jasno definisanim pojmovima.
Ako se ovaj nivo ambicioznosti predloga parlamenta zadrži tokom pregovora sa zemljama EU i Komisijom, sve države članice će morati da priznaju ekocid u okviru njihovih nacionalnih zakonodavstava.
Prema nacrtu parlamenta, „države članice će obezbediti da se svako ponašanje koje prouzrokuje ozbiljnu i široko rasprostranjenu, dugoročnu ili nepovratnu štetu tretira kao krivično delo posebne težine i kao takvo sankcioniše u skladu sa pravnim sistemima država članica.”
Dodavanje ekocida u zakon EU takođe će biti podržano sankcijama — od novčanih do zatvorskih — za kompanije i pojedince koji su krivi za zločine protiv životne sredine.
Aktivisti se zalažu za uključivanje ekocida u zakon EU
„Uključivanje definicije ekocida na listu krivičnih dela direktive o ekološkim zločinima je zaista prekretnica”, rekao je Hafen iz EEB-a.
„Ako bude uključena u konačni zakon, to bi bio značajan korak napred za priznavanje ekocida u Evropi”, dajući snažan signal međunarodnoj zajednici i novo oruđe u arsenalu javnih tužilaca širom Evrope, dodao je on.
Poslednji korak u usvajanju direktive uslediće u narednim mesecima tokom takozvanih trijaloga između Evropskog parlamenta, Komisije i 27 zemalja članica EU u Savetu EU.
Učesnici kampanje su pozdravili dodavanje ekocida na listu kažnjivih krivičnih dela EU, rekavši da će to povećati broj zemalja sa zakonom o ekocidu i otvoriti put za izmenu Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda kako bi se ekocid uključio na listu međunarodnih zločina.
Njihov cilj je da ga vide kao peti zločin, pored četiri postojeća – zločina protiv čovečnosti, genocida, ratnih zločina i zločina agresije – pod mandatom suda.
Za ekološke grupe, to znači da bi se političari i korporacije koje su počinile ekocid mogle, prema međunarodnom pravu, smatrati odgovornim za krivično gonjenje za ekološke katastrofe uzrokovane, na primer, izlivanjem nafte, zagađenjem plastikom ili eksploatacijom morskog dna.
„Priznavanje ekocida u EU bi imalo brojne pozitivne efekte, ne samo stvaranje odgovornosti na nivou donošenja odluka, već i postavljanje temelja za podupiranje, jačanje i poboljšanje poštovanja postojećih zakona, propisa i dužnosti pažnje”, naglasila je Džodžo Meta, direktorka NVO Stop Ecocide International.
Izvor: EURACTIV SRBIJA