DVE TREĆINE MLADIH U SRBIJI ŽIVI SA RODITELJIMA: Uzrok težeg osamostaljivanja najčešće ekonomski razlozi

Mladi u Srbiji, ali i većini zemalja u okruženju iz roditeljskog doma odlaze tek kada zakorače u četvrtu deceniju. O problemu osamostaljivanja, govorila je Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Foto: StockSnap/Pixabay

Ona je gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da su poslednji trendovi, koji su se dogodili, samo dodatno pogoršali položaj mladih što se tiče osamostaljivanja. Mutavdžić kaže da su mladi u nepovoljnom položaju generalno, naročito iz ekonomskih razloga.

“Dve trećine mladih živi sa svojim roditeljima, a osamostaljuju se veoma kasno u odnosu na svoje vršnjake iz EU. Podaci kažu da se mladi u proseku osamostaljuju u 31 godini, muškarci čak sa 33,5, dok je u EU taj trend znatno drugačiji”, rekla je ona.

Prosečna plata mladih 16 posto je manja od opšteg proseka pa ne mogu da pokriju ni osnovnu potrošačku korpu, dodaje Mutavdžić.

Prema njenim rečima, postoji veliki broj mladih koji su nezaposleni, a čak i kada jesu, ne ostvaruju pravične uslove rada — pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari, primorani su da rade i dva-tri posla.

“Ja sam mlada osoba, koja se u 26 godina osamostalila i kako bih taj luksuz sebi obezbedila radim više poslova, a rekla bih da to nije ono čemu treba da težimo jer gde onda prođe mladost”, pojasnila je ona.

Psiholog Radmila Vulić Bojović kaže da jeosamostaljivanje jedan jako kompleksan proces.
“Što se više odlaže to je teže otići. Postoji nešto što se zove linija manjeg otpora, postoji moć navike, uzajamnost. Lako će da ode neko, ako je neko spreman da ga pusti. Vi imate mlade ljude koji se za osamostaljivanje spremaju od rođenja i ako taj proces nije vođen dobro od strane roditelja, onda oni izrastaju u decu, tinejdžere koje niti preuzimaju odgovornost, niti su spremni da se žrtvuju, niti da se zauzmu za nešto. Tako dolazi do toga da oni trenutak suočavanja sa realnošću odlažu”, objašnjava Lukić Bojović.

Ona dodaje da je kod nas veoma prisutan i fenomen “praznog gnezda” pa i roditeljima teško pada odluka deteta da se osamostali.

“Mladi ljudi sve kasnije ulaze u neki odrasli život i sve ono što to podrazumeva. I tu je podeljena odgovornost između roditelja i dece. Ono što praksa pokazuje jeste da do 25 godine možeš da kriviš roditelje za ono što ti se dešava ili ne dešava u životu, ako to radiš posle toga sam si odgovoran jer nisi preduzeo ništa po tom pitanju. Mislim da je bitno da se osobe posvete suštinskom bavljenju sobom”, istakla je Radmila Vulić Bojović.

Skandinavci napuštaju roditeljski dom u proseku sa 19 godina

Podaci Evrostata kažu da mladi Hrvati najduže ostaju u zajednici, osamostaljuju se prosečno tek kad napune 33 godine.

S druge strane, Skandinavci, posebno Šveđani, napuštaju roditeljski dom u proseku sa samo 19 godina.

“Definitivno da i kultura i vaspitanje imaju veliki uticaj, ali nije da mladi ne žele da se osamostale, njima su potrebne prilike. Ako polovina mladih želi da napusti Srbiju, nešto tu nije kako treba. Moramo da stvaramo bolje uslove”, kaže Mutavdžićeva.

Veliki broj evropskih zemalja ima isti problem. Španski premijer, Pedro Sančez, najavio je da će vlada ponuditi mladima pomoć od 250 evra mesečno koju bi koristili za kiriju na period do dve godine.

Mutavdžićeva kaže da bi to bilo dobro na kratkoročnom nivou dok je na duže staze potreban sistemski pristup, međusektorske politike.

“Mislim da je važno da postoji svest da jedino samostalan pojedinac može da gradi zdravo društvo i to je stvarno tako. Samo neko ko je odgovoran za sebe, ko može da preuzme odgovornost, taj može i da učestvuje u formiranju zajednice koja može da napreduje”, rekla je Radmila Vulić Bojović.

Izvor: EURACTIV SRBIJA