Turizam u EU opao za 61 odsto tokom pandemije

Tokom protekle godine turizam je bio među sektorima koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19 pošto su putovanja bila ograničena, ali i zbog drugih mera predostrožnosti koje su preduzete u borbi protiv pandemije, objavio je Eurostat.

Kako se ukazuje, broj noćenja u turističkim objektima u Evropskoj uniji (EU) opao je za 61 odsto između aprila 2020. i marta 2021. godine (1,1 milijarda noćenja), u poređenju sa 12 meseci pre pandemije – od aprila 2019. do marta 2020. godine (2,8 milijardi).

Među državama članicama EU koje raspolažu sa podacima, najveći pad zabeležen je na Malti (-80 odsto) i u Španiji (-78 odsto), zatim u Grčkoj (-74 odsto), Portugalu (-70 odsto) i Mađarskoj (-66 odsto), dok su najmanji pad zabeležile Holandija i Danska (36 odsto).

Eurostat piše da su između aprila 2020. i marta 2021. godine, u poređenju sa prethodnih 12 meseci, noćenja nerezidenta, odnosno međunarodnih gostiju opala za čak 79 odsto, dok su noćenja rezidenta (domaći gosti) pala za 45 odsto.

Tokom ovog perioda, broj noćenja međunarodnih gostiju smanjio se u svim državama članicama EU za koje postoje podaci, pri čemu je najveći pad primećen u Španiji (-90 odsto), Rumuniji (-89 odsto), Mađarskoj i Finskoj (-88 odsto ) i Češkoj (-87 odsto).

Izvor: Eurostat

Među zemljama EU, samo su stanovnici Slovenije i Malte proveli više turističkih noćenja u svojoj zemlji u poređenju sa prethodnih 12 meseci.

Međutim, s obzirom na relativno mali značaj domaćeg turizma u ovim zemljama, ovo povećanje nije moglo da nadoknadi nagli pad međunarodnog turizma.

Kada su podaci za Srbiju u pitanju, tokom septembra 2020. godine, broj noćenja u turističkim objektima iznosio je 603.749.

Najmanje noći zabeleženo je u decembru prošle godine – 197.811, dok je u aprilu ove godine bilo 285.543.

Izvor: Eurostat

Ilustracija: ThisisEngineering RAEng / Unsplash

U Briselu danas sastanak predsednika EP sa zvaničnicima Zapadnog Balkana

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (EP) organizuje danas u Briselu razmenu stavova sa predsednicima parlamenata Zapadnog Balkana o ključnoj ulozi parlamenta u procesu proširenja Evropske unije (EU).

Kako je ranije saopštio EP, sastanak će biti održan u okviru Drugog samita Evropskog parlamenta i predsednika parlamenata Zapadnog Balkana pod pokroviteljstvom predsednika EP Davida Sasolija (Sassoli).

Na sastanku će učestvovati i predsednik parlamenta Portugala, zemlje koja 1. jula Sloveniji predaje mesto šestomesečnog predsedavanja EU.

Učešće na tom sastanku ranije je najavio predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Guillaume Périgois / Unsplash

Varhelji: Srbija je obavila značajan posao proteklih meseci

Srbija je obavila značajan posao proteklih meseci bilo da je reč o vladavini prava ili klasterima 3 i 4, napisao je na tviteru evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, posle prve Međuvladine konferencije EU i Srbije održane po novoj metodologiji, na kojoj je konstatovano da je klaster 1 već otvoren.

Vodili smo suštinski razgovor o tome šta treba učiniti za dalji napredak, dodao je on i izrazio nadu da će to dati novi zamah za sve.

Zaključili smo da je po novoj metodologiji klaster 1 već otvoren tako da možemo ići dalje tokom slovenačkog predsedavanja EU kako bi se ubrzao proces priključenja za Srbiju, naveo je Varhelji.

Za to mora i Srbija da se potrudi, dodao je on i poručio da je EU spremna da radi sa premijerkom Srbije kako bi pomogla da Srbija brže napreduje.

Izvor: Twitter @OliverVarhelyi

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Twitter @OliverVarhelyi

EU odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije

Evropska komisija je i zvanično odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije, trećoj po veličini ekonomiji 27-članog bloka.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je, na zajedničkoj konferenciji na novinare sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen u Rimu, da će finansijska pomoć doprineti rastu i konkurentnosti italijanske ekonomije.

Najteže pogođena članica u EU, i ekonomski i u pogledu smrtnosti od pandemije, Italija je dobila najviše sredstava iz evropskog plana oporavka vrednog 750 milijardi evra, koji se sastoji od 68,9 milijardi evra bespovratnih sredstava i 122,6 milijardi kredita.

Odobrenje Komisije važan je korak ka raspodeli sredstava za veliku italijansku reformu i investicioni plan.

Fon der Lajen je rekla da bi prva sredstva mogla biti puštena za četiri nedelje, nakon što Evropski savet odobri plan.

Više od jedne trećine ukupnih sredstava odobrenih Italiji namenjeno je projektima posvećenim klimatskim ciljevima, a četvrtina digitalnim investicijama.

Fon der Lajen je istakla da ključne reforme uključuju planove za smanjenje dužine građanskih i krivičnih suđenja, modernizaciju javne uprave i reformu zakona o konkurenciji.

Autor: Beta – AP

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Julia Casado / Pixabay

Šefovi diplomatija EU: Ulazak novih članica u EU – ulaganje u mir i stabilnost

Šefovi diplomatija Evropske unije su u Luksemburgu istakli strategijsku važnost i geopolitičku realnost ulaska novih članica u EU kao ulaganje u mir, demokratiju, stabilnost, ali nisu uspeli da se dogovore o početku pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom. Portugalska ministarka Ana Paula Zakarijas je ocenila da međuvladine konferencije EU sa Srbijom i Crnom Gorom, iako nije bilo otvaranja novih poglavlja u pregovorima Beograda i Podgorice o članstvu, “šalju povoljan znak o povezanosti Evropske unije sa Zapadnim Balkanom i posebno se tiču nove metodologije proširivanja”.

Ministri EU su „primili na znanje najnovija zbivanja u regionu i podvukli strategijsku važnost i geopolitičku realnost procesa proširivanja Evropske unije, koji predstavlja ulaganje u mir, demokratiju, boljitak, bezbednost i stabilnost u Evropi“.

Ana Paula Zakarijas je objasnila da „uprkos svim naporima nije bilo moguće postići sporazum o pregovaračkom okviru za Severnu Makedoniju i Albaniju i sazivanju prve međuvladine konferencije sa ta dva kandidata za članstvo u EU“.

Portugalska ministarka je navela da će napori u tom pravcu biti nastavljeni tokom slovenačkog predsedništva EU u idućih šest meseci.

Šefovi diplomatija su, rekla je takođe ona, upoznati da je s Evropskim parlamentom postignut politički dogovor o IPA III programu EU podrške reformama na Zapadnom Balkanu od 14,6 milijardi evra, u razdoblju 2021-2027, koji stupa na snagu tokom predstojećeg slovenačkog predsedništva EU.

Autor: Beta

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Evropska unija

Brnabić: Niko nije uradio više od Srbije u vladavini prava poslednjih meseci

Premijerka Ana Brnabić, koja predvodi delegaciju Srbije na međuvladinoj konferenciji sa EU ocenila je u Luksemburgu, uoči početka sastanka, da je ta konferencija “ozbiljan i pozitivan signal za Srbiju i za naše reformske napore i naš evropski put, i imam veliko zadovoljstvo da predstavim sve ono što je Srbija učinila u prethodnih nekoliko meseci, pre svega kada se radi o vladavini prava, ali i sve ono što je trebalo da uradimo kako bismo bili spremni za otvaranje najmanje dva klastera – jedan iz oblasti ekonomije i poreza i drugi iz oblasti energetike i zelene tranzicije”. Istakla je da je “Srbija sve uradila i ja mogu da garantujem da nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci”, prenosi N1.

„Nadam se otvorenom i iskrenom razgovoru sa članicama EU, predstavnicima Evropske komisije i visokim predstavnikom Žozepom Borelom, i da pokušamo da definišemo šta dodatno treba da učinimo kako bi videli još pozitivniji signal od članica EU za otvaranje, ja se nadam, najmanje dva klastera do kraja ove godine“, kazala je Brnabić novinarima.

Na pitanje šta će biti tema sastanka sa Borelom, ona je navela da misli da će se isključivo fokusirati na međuvladinu konferenciju, „šta je Srbija sve uradila i šta još treba da uradi da bi došli do otvaranja tih klastera“.

„Očekujem i da razjasnimo neke stvari u vezi sa klasterom 1, koji je možda i najvažniji – osnovne vrednosti . Videćemo i gde stojimo tu, jer smo u tom smislu mi već otvorili sva poglavlja, razgovaraćemo i o regionalnoj saradnji, ali i tome kako možemo da vidimo pozitivnije signale EU za čitav region, zato što iako jeste proces približavanja EU zasnovan na rezultatima, ipak nije politički za očekivati da će oni praviti ogromne razlike između nas na Zapadnom Balkanu, tako da ja nažalost očekujem da šta god mi uradimo, da ukoliko ne vidimo pozitivne pomake od strane Albanije i Severne Makedonije, da će to i nas zadržavati. Tako da uvek lobiramo za čitav region i uvek razgovaramo o tome šta su naši partneri u regionu učinili i koliko su zaslužili da dobiju datum početka pregovora sa EU“, ukazala je srpska premijerka.

Dodala je da ne očekuje lake razgovore.

„Da li očekujem probleme – moguće, uvek možete da naiđete na neke bilateralne političke probleme, ali ja znam šta je Srbija sve uradila i ja mogu da garantujem da nijedna zemlja nije uradila više od Srbije u oblasti vladavine prava u poslednjih nekoliko meseci. To dokumentujemo i mesečnim brifinzima koje šaljemo Evropskoj komisiji, i tu može da se vidi šta svaki mesec mi radimo u Srbiji“, poručila je Brnabić i dodala da „stojim iza onoga što smo uradili i jedva čekam da to predstavim, i da u tom smislu branim poziciju Srbije“, kazala je Brnabić.

Na pitanje da li Rezolucija o Srebrenici odnosno nepriznavanje da se tamo desio genocid i neisporučivanje pripadnika Srpske radikalne stranke Verice Radete i Petra Jojića sudu u Hagu zbog nepoštovanja suda može biti ograničavajući faktor i faktor blokade za Srbiju na putu ka EU, ona je rekla da „smo videli presedane da se neka bilateralna pitanja koja nemaju nikave veze sa evropskim integracijama jedne zemlje postavljaju praktično kao neprobojni zid na putu evropskih integracija neke druge susedne države“.

„Mislim da je to opasan presedan, i svakako mislim da je on postavljen i da će možda biti korišćen od nekih drugih članica EU. Mislim da to nije evropska vrednost, pa je to onda meni problem EU, šta će ona raditi sa tim. Ja kao zagriženi Evropejac, i verujem u evropske vrednosti i naš evropski put, bez obzira na to da li će biti ili neće biti otvaranja klastera, bez obzira na to da li će biti zatvaranja poglavlja, da li će biti pozitivnih signala, mi ćemo nastaviti sa reformama. E, sada, ako EU želi da postane ta porodica nacija u kojoj će neke države članice uslovljavati neke druge zemlje, iako su one sve ispunile, rešavanjem nekih bilateralnih pitanja ili kvazi bilateralnih pitanja, to je onda do EU, i to nisu stvari kojima mogu niti želim da se bavim“, poručila je Brnabić.

Joksimović: Došli smo u dobroj veri i vrlo smo fokusirani

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je Srbija, time što je prihvatila zahtev nove metodologije proširenja da se pregovori dignu na viši politički nivo, i što je premijerka na čelu srpske delegacije, dokazala da je veoma ozbiljna po tom pitanju.

„Očekujemo da će nova metodologija, onako kako smo je mi prihvatili, biti prihvaćena i od drugih članica EU, i da će početi da se primenjuje, nadamo se već do kraja godine, da bismo mogli da kažemo da se odblokirao taj proces, i da ćemo preći u dinamičniju fazu, jer bez toga neće biti kredibilnosti celog procesa“, navela je Joksimović.

Dodala je da je delegacija Srbije došla u dobroj veri, da je vrlo fokusirana i da želi da razgovara.

Izvor: N1

Naslovna fotografija: N1

Raspisan javni poziv za IPARD podsticaje

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je šesti javni poziv za podnošenje zahteva za odrobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrendih gazdinstava. Poziv je otvoren do 10. septembra, a iznos za koji korisnici mogu konkursiati kreće se od 5 000 do 1 000 000 evra.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu u vezi sa izgradnjom, a obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, grožđa i jaja.

Po ovom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od skoro šest i po milijardi dinara, a visina  podsticaja iznosi od 60 do 70 odsto prihvatljivih troškova, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području.

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i ostalih useva, grožđa i jaja mogu biti od 5 000 do 700 000 evra, a za sektore mesa i mleka od 5 000 do 1 000 000 evra.

Detalji javnog poziva mogu se videti na internet starnici Uprave za agrarna plaćanja.

Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobitiputem telefona, pozivanjem info centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede 011/26 07 960 i 011/26 07 961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30 20 100; 011/3020101, 011/31 07 013 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30.

Izvor: Uprva za agrarna plaćanja

Srbija na zelenoj listi – Grčka prva popušta mere

Evropska unija stavila je Srbiju na zelenu listu, što znači da građani Srbije mogu da putuju u zemlje članice EU. Iako države članice i dalje imaju mogućnost da od osoba koje dolaze iz zemalja koje se nalaze na listi traže negativan kovid test i karantin, ova preporuka će uticati na zemlje članice da promene mere koje se primenjuju na građane Srbije pri ulasku na njihovu teritoriju.

Prva zemlja koja je popustila mere za ulazak građana Srbije je Grčka. Naime, kako prenosi grčki Ekatimerini, za zemlje sa zelene liste biće dozvoljen ulazak u Grčku sa brzim negativnim antigenskim testom, dok za decu mlađu od 12 godina neće biti potreban test.

Foto: Julius Silver / Pixabay

Povodom odluke Brisela ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je za RTS da je najvažnije to da nas je Evropska unija prepoznala kao sigurnu, bezbednu zemlju i destinaciju.

Govoreći o odluci Grčke o promeni pravila za ulazak u zemlju navodi da će ta odluka uskoro početi da se primenjuje. 

“Što se tiče ulaka u Grčku, vi znate da je veliki problem bio PCR test za decu koja su starija od šest godina, zato što su tradicionalno turisti iz Republike Srbije koji putuju u Grčku porodice sa decom. Takođe, mi smo imali veliki problem sa zamenskim putovanjima 220.000 aranžmana, 85 odsto njih je bilo upravo za Grčku u 2020. što znači da je sada pravo vreme da se ta zamenska putovanja iskoriste. Međutim, ljudima je izuzetno bilo skupo da sa dvoje, troje dece plaćaju PCR testiranje i ovo sada zapravo omogućava da deca do 12 godina mogu bez ikakvih PCR testova da putuju, a od 12 godina već se priznaje i brzi antigenski test. To je sve zahvaljujući odluci Brisela da smo na zelenoj listi”, objasnila je ministarka.

Ona je apelovala na sve građane Srbije koji planiraju odmor u Grčku da se pre polaska raspitaju da li je nova odluka stupila na snagu, jer je za to, kako kaže, potrebno određeno vreme. 

Putovanja u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju i dalje su bez ograničenja i uslova.

U skladu sa odlukom Vlade, od 12. oktobra državljani Srbije mogu da uđu u Severnu Makedoniju bez posedovanja negativnog PCR testa. Istovremeno, u saopštenju Vlade Severne Makedonije se apeluje da se putovanja svedu na minimum i isključivo za neodložne potrebe.

Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokument o potpuno završenoj vakcinaciji protiv COVID-19; negativan PCR test, ne stariji od 72 sata ili negativan brzi antigenski test, ne stariji od 48 sati (računajući od datuma testiranja upisanog u dokument). Državljani Srbije koji su preležali COVID-19, mogu ući i sa dokumentom koji pokazuje pozitivan rezultat PCR testiranja ili brzog antigenskog testa u periodu od 15. do 180. dana

Foto: Adrianna Calvo / Pexels

U Tursku se može ući sa potvrdom o potpunoj vakcinaciji izdatoj od strane nadležnog organa, s tim da je druga doza dobijena najmanje pre 14 dana pre dolaska u Tursku, i/ili sa potvrdom od nadležnih organa da je u poslednjih 6 meseci preležan COVID-19. Ukoliko lice ne poseduje jedan od prethodna dva navedena dokumenta neophodan je negativan PCR test, urađen u poslednjih 72 sata pre ulaska u Tursku ili negativan rezultat brzog antigenskog testa uređen 48 sati pre ulaska u zemlju. Licima mlađim od 18 godina koja se nalaze u pratnji roditelja koji poseduju potvrdu o vakcinaciji nije potreban PCR test.

Za ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga potrebno je imati potvrdu o uplaćenom smeštaju i jedan od narednih dokumenata: negativan PCR (ne stariji od 72 sata) ili brzi antigenski test (ne stariji od 48 sati), potvrdu o dobijene dve doze vakcine koja se koristi u EU, ako je prošlo 14 dana od primanja druge doze ili jedne doze u slučaju vakcinacije vakcinom koja se prima u jednoj dozi (Janssen/Johnson&Johnson), potvrdu o pozitivnom PCR testu ili brzom antigenskom testu kojim se potvrđuje da se osoba oporavila od virusa SARS-CoV-2, pri čemu je test urađen u prethodnih 180 dana, a stariji je od 11 dana od dana dolaska na granični prelaz, ili uz potvrdu lekara da je osoba preležala COVID-19.

U Hrvatskoj su PCR testa oslobođena deca mlađa od dvanaest godina ukoliko putuju u pratnji roditelja ili staratelja, koji imaju negativan PCR ili antigenski test, odnosno potvrdu da su vakcinisani sa obe doze bilo koje vakcine, ili dokaz da su preležali kovid-19. Ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga dozvoljen je samo uz potvrdu o uplaćenom smeštaju ili dokaz o vlasništvu kuće, stana ili plovila u toj državi.

Informacije o uslovama za ulazak u određenu zemlju mogu se videti na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

U Ministarstvu ipak savetuju građanima da se za dobijanje informacija o uslovima putovanja u određenu zemlju obrate diplomatsko-konzularnom predstavništvu zemlje u koju putuju, jer svakog trenutka može doći do promene uslova za ulazak u određenu zemlju. Spisak diplomatko-konzularnih predstavništava u Beogradu je dostupan ovde.

Prilikom povratka sa letovanja državljani Republike Srbije koji su potpuno vakcinisani i o tome poseduju potvrdu izdatu od strane nadležne ustanove mogu bez uslova da se vrate kući. Takođe, oni koji nisu vakcinisani, a vraćaju se iz Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Mađarske, u Srbiju mogu ući bez testiranja na koronavirus.

Za one koji nisu vakcinisani, a dolaze iz drugih zemalja potreban je negativan PCR test ili negativan antigen FIA Rapid test. U suprotnom, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana i obaveza prijavljivanja nadležnoj Covid ambulanti.

Ilustracija: Jan Vašek / Pixabay

Građani Srbije mogu da putuju u EU

Ambasadori zemlja članica Evropske unije (EU) su dali saglasnost da Srbija i još sedam zemalja budu dodati na spisak država čiji građani mogu da putuju u EU. Odluka o listi bezbednih zemalja će biti potvrđena sutra.

Na tom spisku, pored Srbije, dodate su Severna Makedonija, Albanija, Liban, SAD, Tajvan, Hongkong i Makao.

Građani iz tih zemalja će moći da putuju u Uniju bez ograničenja i nisu svedeni samo na one koji spadaju u kategoriju neophodnih zanimanja ili neophodnih poslova. Odluka se odnosi na sve građane, bez obzira na to da li su vakcinisani.

Države članice i dalje imaju mogućnost da od osoba koje dolaze iz zemalja koje se nalaze na listi traže negativan kovid test i karantin.

Na spisku se od ranije nalaze Japan, Australija, Izrael, Novi Zeland, Ruanda, Singapur, Južna Koreja i Tajland.

Do proširenja spiska došlo je nakon što je u državama koje su dodate na listu došlo do značajnijeg i održivog pada broja zaraženih koronavirusom i ispunile su osnovni kriterijum – ne više od 75 pozitivnih slulčajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana.

Spisak država čijim građanima je dozvoljen ulazak u Uniju revidira se na dve nedelje. Ukoliko dođe do pogoršavanja situacije u nekoj od njih, ponovo će se naći na listi zabranjenih.

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Jan Vašek / Pixabay

Bilčik: Vojna vežba Slovensko bratstvo ne pomaže Srbiji na evropskom putu

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je večeras da zajednička rusko-belorusko-srpska vojna vežba „Slovensko bratstvo“ ne pomaže Srbiji na evropskom putu i naveo da je za napredak ka članstvu u Uniji potrebna jasna spoljnopolitička orijentacija.

„Dok srpska diplomatija traži podršku EU uoči Međuvladine konferencije (22. juna), vest o zajedničkoj rusko-belorusko-srpskoj vojnoj vežbi ‘Slovensko bratstvo’ nije od pomoći. Evropska perspektiva znači i jasne spoljnopolitičke izbore, naročito u današnjoj geopolitici“, naveo je Bilčik na Tviteru.

Izvor: @VladoBilcik

Srbija od 8. do 19. juna učestvuje na vojnoj vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ sa Rusijom i Belorusijom, na jugozapadu evropskog dela Rusije.

Ministarstvo odbrane Srbije navodi da je „Slovensko bratstvo 2021“ taktička vežba specijalnih jedinica sa bojevim gadjanjem, tokom koje će biti uvežbavana realizacija kompleksnih borbenih antiterorističkih zadataka.

Zemlje članice EU odlučile su da u junu ne otvore nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom o članstvu, ali će 22. juna biti održana medjuvladina konferencija dve strane na kojoj će biti predstavljena nova metodologija pregovora. Znatan broj članica Unije nije dao saglasnost za otvaranje poglavlja, tačnije klastera tri i četiri, zbog nedovoljnog napretka Srbije, pre svega u oblasti vladavine prava.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija