Evropski parlament: Obustaviti patente za vakcine protiv Kovida-19

Evropski parlamentarci zatražili su danas na plenarnoj sednici u Strazburu ukidanje prava na intelektualno vlasništvo za vakcine protiv Kovida-19 kako bi se ubrzala imunizacija globalno, objavio je Evropski parlament, a prenela Hrvatska radio-televizija.

Kako HRT javlja, Rezolucija je usvojena s 355 glasova za, 263 protiv i 71 uzdržanim.

Evropski parlament predlaže pregovore o privremenom izuzeću od primene Sporazuma Svetske zdravstvene orgaizacije (SZO/WTO) o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva (TRIPS) nad patentima kako bi se poboljšao globalni cenovni pristup medicinskim proizvodima povezanima s bolešću Kovid-19.

Poslanici ukazuju i na opasnost koju bi neograničeno izuzeće iz sporazuma o zaštiti patenata moglo značiti za finansiranje istraživanja, ulagače i klinička ispitivanja.

Kako bi se uklonili problemi u proizvodnji, EP poziva EU da hitno ukloni izvozne prepreke, te da mehanizam odobravanja izvoza zameni zahtevima u pogledu transparentnosti.

Poslanici smatraju da bi SAD i Velika Britanija takođe trebalo odmah da ukinu zabranu vakcina i sirovina za njihovu proizvodnju.

Autor: HRT

Izvor: Danas

Ilustracija: Maksim Goncharenok / pexels

Slovenija skinula BiH, Srbiju i Crnu Goru s crvene liste

Slovenija je s crvene liste skinula Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, te jadransku Hrvatsku, saopšteno je na stranici Vlade nakon sednice, javlja Radio Slobodna Evropa za Hrvatsku.

Odluka će stupiti na snagu u subotu i trajaće do 20. juna kada će se opet ažurirati u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Osim ovih zemalja, s crvene liste skinute su i Nemačka, Češka, Švajcarska, Vatikan, austrijski Tirol, Kipar, Luksemburg, Poljska i Slovačka, dok su na crveni popis dodati portugalski Azori.

Na područjima koja nisu na tamnocrvenoj ili crvenoj listi ne postoji visok rizik od zaraze korona virusom, pa osoba koja dolazi iz takvog područja može ući u Sloveniju bez slanja u karantin, ako podnese dokaz da je pre ulaska boravila najmanje pet dana na području koje nije na crvenoj ili tamnocrvenoj listi, navela je slovenačka vlada.

Autor: RSE

Izvor: Danas

Ilustracija: Walkerssk / Pixabay

Svetski mediji: Odgovor na pandemiju poljuljao poverenje Evropljana u Brisel

Novo istraživanje pokazalo je da je poverenje građana u institucije Evropske unije opalo usled odgovora Brisela na pandemiju kovida-19 i sporog uvođenja vakcina, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

U više zemalja većina stanovnika smatra da je evropski projekat „slomljen“, a istraživanje ukazuje, međutim, da je nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima još veće i da građani žele jaču i kooperativniju uniju.

Rukovodjenje krizom izazvanom pandemijom kovida-19 kao i sporo uvođenje vakcina urušilo je poverenje građana EU u sposobnost Brisela da se nosi s velikim krizama, pokazalo je novo istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), prenosi Juronjuz (EuroNews).

Ispitivanje istraživačkog centra ECFR-a pokazalo je da većina građana u šest zapadnih država članica evropski projekt sada vide kao „slomljen“, prenosi evropski televizijski kanal dodajući da je više od 17.000 Evropljana anketirano u aprilu u 12 država članica: Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Madjarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj.

„Rastuće nepoverenje u evropski projekat proteže se dalje od evroskeptičnih glasača i ušlo je u glavni tok. Kao što pokazuju naši podaci, vera u potrebu saradnje u EU najslabija je medju gradjanima francusko-njemačkog motora“, kazala je Suzi Denison, voditeljka ECFR-ovog programa „Evropska moć“ i koautorka studije.

Posle niza kriza u proteklih deset godina, vlade širom Evrope nadale su se da će se EU moći da se dokaže i obnovi veru u evropski projekat brzim odgovorom na kovbid-19.

Međutim, suprotno je slučaj, piše Tajms, ističući da istraživanje ECFR-a pokazuje da je neuspeh u nadmašivanju Velike Britanije i ostalih rivala postao „egzistencijalna“ kriza.

Oko 62 odsto anketiranih Francuza smatralo je da je EU „slomljena“ uoči predsedničkih izbora u aprilu naredne godine.

List naglašava da predsednika Emanuela Makrona koji u anketama zaostaje za evroskepričnom liderkom krajnje desnice Marin Le Pen, očekuje teška bitka da uveri svoju zemlju da je EU, koju on snažno brani, vredna borbe.

U Španiji, koja je tradicionalno najviše oduševljena EU, većina od 52 odsto smatra je nefunkcionalnom.

Oko 51 odsto Austrijanaca takodje se složilo da je EU „slomljena“, dok je taj osećaj snažniji u Italiji – 57 odsto Italijana je to izjavilo iako im je, dodaje Tajms, trenutno preko potrebno evropsko finansiranje kako ne bi ekonomski previše zaostajali.

S Ursulom fon der Lajen na čelu Evropske komisije, EU je godinu započela s uverenjem da je došao trenutak da zablista. Ali, ističe londonski list, nade su propale usled sporog uvođenja vakcina, dugotrajnih mera zatvaranja i ekonomskih kontrakcija.

Još gore, milionima Evropljana postalo je postalo je jasno da je Velika Britanija, napustivši EU, bila spretnija u nabavci i davanju vakcina protiv korona virusa čime je, ocenjuje britanski list, potkopana evropska doktrina da je članstvo u briselskom klubu bilo bolja opcija za borbu protiv pandemije.

Iako većina Nemaca veruje da politički sistem EU ne funkcioniše, što je dramatična promena u odnosu na ispitivanja u novembru prošle godine, novo istraživanje ECFR-a sugeriše da se Nemačka ne okreće protiv evropskog projekta, piše Telegraf.

Novo ispitivanje pokazuje da nemačko poverenje u Evropsku uniju jenjava posle pandemije korona virusa, i da više 55 odsto Nemaca sada veruje da je politički sistem EU slomljen, što je porast od 11 odsto u odnosu na prošli novembar.

Samo 36 odsto Nemaca izjavilo je da veruje da politički sistem EU funkcioniše, u poređenju s više od pola pre sedam meseci. I trećina Nemaca sada veruje da je evropska integracija otišla predaleko, u poređenju s 23 odsto u novembru.

Nalazi, iako dramatični, ne sugerišu da bi se uskoro mogao dogoditi „Dregzit“ (Drexit), ocenjuje Telegraf, napominjući da je jedina evroskeptična stranka, Alternativa za Nemačku, pretrpela snažan porazan poraz pre nekoliko dana na regionalnim izborima u jednom od svojih centralnih područja.

Iako je poverenje u sposobnost EU da se nosi s krizama opalo, veliko istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose ukazuje da je nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima još je veće, kao i da većina ljudi još uvek podržava članstvo u EU i da želi jači, kooperativniji blok, ističe Gardijan.

Anketa ECFR-a je pokazala da je u većini zemalja članica EU razočarenje nacionalnom politikom veće od razočarenja u Brisel, jer je 80 odsto ispitanika u Italiji i Španiji, 66 odsto u Francuskoj, 60 odsto u Portugalu, 55 odsto u Poljskoj i 54 odsto u Madjarskoj reklo da je unutrašnji politički sistem „slomljen“.

Štaviše, u svim državama većina ispitanika i dalje smatra da je članstvo u EU „dobra stvar“ za njihovu zemlju, s izuzetkom Francuske, gde je najveći broj ispitanika rekao da članstvo nije „ni dobro ni loše“.

Istraživanje je otkrilo rasprostranjeni osećaj da bi 27 članica trebalo više da sarađuje i da, dodaje Gardijan, uprkos frustracijama, ispitanici u osam od 12 zemalja još uvek vide EU kao ključ za oporavak svoje zemlje od krize izazvane korona virusom.

Većina je takođe rekla da žele da vide da EU igra odlučniju ulogu na svetskoj pozornici, na primer zagovarajući ljudska prava i vladavinu zakona kada se krše u zemljama poput Turske i Kine.

Autori izveštaja sugerišu da bi rezultati ispitivanja trebalo da budu poziv za uzbunu Briselu, upozoravajući da, iako je javna podrška širem evropskom projektu i dalje visoka u mnogim zemljama, ona je zapravo krhka i neće lako preživeti veće razočaranje.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Gerd Altmann / Pixabay

Objavljeni prvi pozivi za program Kreativna Evropa 2021-2027

Evropska komisija je objavila tri nova poziva za dostavljanje predloga projekta u okviru programa Kreativna Evropa za poglavlje Kultura. Ukupan budžet za ovo poglavlje je 92.4 miliona evra.

Evropski program Kreativna Evropa objavio je tri konkursa u okviru poglavlja Kultura – za evropske projekte saradnje, projekte evropskih mreža i projekte panevropskih kulturnih entiteta.

Evropski projekti saradnje se fokusiraju na evropskoj umetničkoj saradnji i inovacijama. Teme koje će biti finansirane tiču se angažovanja publike, socijalne kohezije, digitalizacije, doprinosa evropskom zelenom dogovoru i specifičnih izazova u sektoru knjiga, muzike, arhitekture i kulturne baštine.

Kandidati mogu da biraju između mallih, srednjih i velikih projekata, u zavisnosti od veličine njihovog konzorcijuma.

Sa budžetom od 60 miliona evra, ovaj poziv će podržati projekte koji uključuju veliku raznolikost učesnika aktivnih u različitim kulturnim i kreativnim sektorima.

Ovaj poziv je otvoren do 7. septembra 2021. godine

Konkurs za Evropske mreže kulture i kreativne organizacije otvoren je do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za ovaj potprogram iznosi 27 miliona evra.

Poziv za Panevropske kulturne identitete takođe je otvoren do 26. avgusta 2021. godine, a budžet za iznosi 5.4 miliona evra.

Evropska komisija objavila je krajem maja početak novog ciklusa programa podrške kulturnom i kreativnom sektoru Kreativna Evropa u periodu 2021-2027. godine, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra, što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. godine koji je iznosio 1,47 milijarda evra.

Povodom novih konkursa, Desk Kreativna Evropa Srbija poziva zainteresovane, kojima je potrebna pomoć u pogledu informisanja o uslovima, načinu konkurisanja ili pronalaženju partnera, da se jave putem elektronske pošte ili društvenih mreža.

Više o pozivima na sajtu Evropske komisije.

Češka otvara granice za državljane EU i Srbije 21. juna

Češka vlada objavila je danas da će otvoriti granice državljanima EU i Srbije 21. juna pošto se zemlja polako oporavlja od pandemije korona virusa.

Putnici treba da imaju negativan test na kovid, dokaz o vakcinaciji ili preležanom kovidu-19 da bi mogli da uđu u Češku.

Slične dozvole već su bile uvedene za državljane Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije.

Vlada je takođe danas povećala dozvoljen broj prisutnih na kulturnim događajima, na hiljadu osoba unutra i 2.000 napolju. Takođe je dozvoljeno učenicima i njihovim nastavnicima da više ne nose maske u većem broju regiona u zemlji.

Češka je početkom godine vodila u svetu po broju zaraženi i umrlih u odnosu na broj stanovnika. Zemlja od 10,7 miliona stanovnika zabeležila je 1,66 miliona slučajeva zaraze kovida-19 i 30.164 umrlih do sada.

Međutim, dnevni broj novozaraženih je pao i od pre nedelju dana je manji od 500.

Prodavnice, restorani, bioskopi, pozorišta i koncertne dvorane otvorene su pre nekoliko nedelja, međutim, i dalje su na snazi restrikcije kao što je obavezno nošenje maske.

Autor: Beta – AFP

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Adam Górka / Pixabay

PREKOGRANIČNA SARADNJA – REŠENJE ZA LOKALNE PROBLEME

Evropska unija Srbiji je do danas dodelila ukupno 3.6 milijardi evra bespovratne pomoći što je čini najvećim donatorom. Većina sredstava iskorišćena je za reformu javne uprave i velike infrastrukturne projekte. Međutim, putem programa prekogranične i transnacionalne saradnje građani mogu da reše konkretne probleme u svojoj lokalnoj zajednici. Iako su ovi fondovi u potpunosti iskorišćeni, građani ne znaju šta su konkretno time dobili.

Programi prekogranične i transnacionalne saradnje se jednim imenom nazivaju programima teritorijalne saradnje ili INTERREG programima. Oni predstavljaju finansijsku podršku saradnji pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili celih država (transnacionalna saradnja) na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa kao što su upravljanje otpadom, pružanje usluga u različitim sektorima, kulturna i ekonomska saradnja, turizam, saobraćaj itd, stoji na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Srbiji su dostupni programi prekogranične saradnje sa svim susednim zemljama, ali i dva programa transnacionalne saradnje, Jadransko-jonski i Transnacionalni program Dunav.

U prethodnoj finansijskoj perspektivi Evropske unije 2014-2020. godine Srbija je dobila pomoć u iznosu od 1,5 milijardi evra. Od toga 260 miliona evra bilo je namenjeno programima prekogranične i transnacionalne saradnje.

Najviše projekata u Vojvodini

Teritorija AP Vojvodine obuhvaćena je programima prekogranične saradnje još od 2002. godine. U tom smislu, korisnici iz Vojvodine imaju najduže iskustvo u ovim programima.

“Za program Mađarska-Srbija izdvajaju (se) Severno-bački i Južno-bački okruzi sa najvećim brojem sprovedenih projekata, neki od korisnika, kao što je Srednja ekonomska škola iz Sombora, uspešno sprovode projekte još od samih početaka. Za ovaj program je karakteristično veliko učešće i dobra iskustva sa obrazovnim i naučnim institucijama, a na manjim projektima i sa  sportskim klubovima, nevladinim organizacijama i ustanovama kulture”, navode iz Ministarstva za evropske integracije.

Južnobački okrug se izdvaja u programu saradnje sa Hrvatskom, dok se u programu Rumunija-Srbija posebno izdvajaju bolnice i domovi zdravlja u pograničnom pojasu, kao i opštine Vršac, Kikinda i Zrenjanin.

Iz Ministarstvu kažu da je u svim programima primetna niska aktivnost nevladinih organizacija, ali da se radi na poboljšanju kapaciteta svih zainteresovanih za učešće u ovim programima.

Obučenog kadra za upravljanje projektima ima dovoljno. Međutim, oni češće biraju da rade u privatnom sektoru.

“Osnovni problem u javnim institucijama kao što su ministarstva i lokalne samouprave je česta fluktuacija visokoobučenog kadra. Ministarstvo dugi niz godina ulaže velike napore kako bi se kadar obučio i pripremio za absorpciju daleko većih sredstava koja nas očekuju po ulasku u EU ali je privatni sektor i dalje atraktivniji za kadrove … Jedini način da se to promeni je da se uspostavi čvrsta politika zadržavanja visokokvalifikovanog kadra na svim nivoima”, kažu u Ministarstvu i dodaju da bi i izdvajanje budžetskih sredstava kao pomoć korisnicima u sufinansiranju i pretfinansiranju bio značajan podsticaj za učešće korisnika u ovim programima.

Fond “Evropski poslovi”

Fond Evropski poslovi Autonomne pokrajine Vojvodine je institucija koja iza sebe ima 25 uspešno realizovanih projekata vrednih preko 24 miliona evra, a koji su sufinansirani iz fondova EU. Trenutno je u implementaciji sedam projekata, a uskoro se očekuje početak još dva projekta.

Jedan od projekata iz oblasti zaštite životne sredine, održive energije i energetske efikasnosti u okviru programa Hrvatska-Srbija koje je Fond realizovao u partnerstvu sa Univerzitetom u Novom Sadu, JKP “Vodokanal” iz Sombora, Vinkovačkim vodovodom i Poljoprivrednim institutom iz Osijeka je “Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji “zelene” energije – XDEGREE”. Vrednost projekta bila je 1.696.336 evra.

„Za vreme trajanja projekta u Somboru je izgrađena biogasna elektrana, u Vinkovcima solarna elektrana, dok je na Poljoprivrednom institutu u Osijeku proširena laboratorija za ispitivanje biomase. Na Univerzitetu u Novom Sadu osnovana je laboratorija za ispitivanje energetskih karakteristika i potencijala sirovine za proizvodnju biogasa… Fond je izradio Analitičku studiju koja je obuhvatala analizu potencijala obnovljivih izvora energije u regionu, koja treba da bude osnov za razvoj budućih projekata i obezbedi održivost ovog projekta“, navode iz Fonda „Evropski poslovi“ za EVROPRO.

Pored implementacije projekata, od 2014. godine Fond kontinuirano spovodi i edukacije zapslenih u svim institucijama koje mogu biti korisnici sredstava. Do sada je kroz programe obuke prošlo preko 3400 ljudi.

Iskustva iz Slovenije i Hrvatske

Regionalna razvojna agencija Gorenjske: Ne bismo mogli bez EU fondova

Regionalna razvojna agencija Gorenjske od 1995. godine sprovodi projekte u 18 opština Gorenjske regije u Sloveniji. Agencija je do sada implementirala preko 300 projekata, velikim delom finansiranih iz fondova Evropske unije, što je čini najuspešnijom u Sloveniji, a prepoznata je i kao jedan od lidera u ovoj oblasti na nivou Evropske unije.

Direktorka razvojnog područja za digitalnu transformaciju Gorenjske regije Jelena Vidović kaže za EVROPRO  da bez sredstava koja povlače iz fondova Evropske unije ne bi uspeli da implementiraju toliko projekata.

„Mi preko 80% prihoda ostvarujemo tako što povlačimo sredstva iz raznih fondova pa i fondova Evropske unije. U jednom malom delu finansirani smo od strane opština, ali uglavnom veliku većinu prihoda stvaramo sami. Mi donosimo projekte i onda se na neki način vežemo sa lokalnim samoupravama tako što tražimo ono što je njima potrebno i to uklapamo u razne sadržaje“, kaže Jelena Vidović.

Kada govori o medijskoj vidljivosti razvojnih projekata u Sloveniji, Vidović primećuje da se mediji bave tom temom ali ne u dovoljnoj meri. Ipak, kako kaže, građani su svesni značaja ovih projekata.

„Građani rado prihvataju novitete. Sada je u trend kokreacija, gde je obavezno da se konačni korisnik uključuje, što znači da su naši građani sad već u svakom projektu koji se priprema uključeni u neku participaciju. Rezultati svakog projekta moraju se videti na terenu“, zaključila je Vidović.

Jelena Vidović; Regionalna razvojna agencija Gorenjske

DKolektiv: Ima šanse i za organizacije civilnog društva

Organizacije civilnog društva nalaze se u nepovoljnijem položaju u odnosu na javne institucije jer programi teritorijalne saradnje zahtevaju određeni iznos sufinansiranja ili pretfinansiranje, a nedostatak novca često je problem za civilni sektor. Tada organizacija pokazuje svoje kapacitete.

Izvršna drirektorka Organizacije za društveni razvoj DKolektiv iz Osijeka Lejla Šehić Relić kaže za EVROPRO da su ipak upravo organizacije civilnog društva najbolji korisnici evropskih fondova.

„U vrijeme pristupanja  EU Hrvatska je koristila predpristupne fondove i civilno društvo imalo je mogućnost  koristiti ta sredstva kroz  natječaje  u različitim područjima i taj je dio sredstava iskorišten skoro u potpunosti, što potvrđuje kapacitete civilnog društva u ovom segmentu. Nakon pridruživanja na raspolaganju su strukturni fondovi koji su financijski izdašniji ali u puno većoj konkurenciji, tako da su u tom smislu  organizacija civilnog društva u nešto izazovnijem položaju“, kaže Lejla Šehić Relić.

DKolektiv već petnaest godina radi na području razvoja volonterstva, civilnog društva i demokratske kulture. Do sada je realizovao 40 projekata iz raznih fondova Evropske unije. Trenutno rade na projektu „Inclusive Community“ koji je sufinansiran iz programa teritorijalne saradnje Hrvatska-Srbija. Ukupna vrednost projketa je 371.315 evra, a partneri na projektu su Hrvatski Crveni križ – Gradsko društvo Crvenog križa Osijek, Grad Osijek, Novosadski hunmnitarni centar i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Osnovni cilj projekta je unapređenje socijalnih usluga u Osijeku i Novom Sadu i jačanje saradnje pružalaca socijalnih usluga iz Hrvatske i Srbije.

Do sada su uspostavljeni centri za socijalnu integraciju u Osijeku (Društveni Atelje) i Novom Sadu (VoZ – Volonteri NSHC-a za zajednicu)… koji neposredno pružaju različite socijalne usluge u zajednici, adaptirano je  skladište Gradskog društva Crvenog križa za distribuciju humanitarne pomoći i medicinske opreme. U tijeku je i izrada ICT rješenja i sustava e-kartica za socijalnu pomoć 850 kućanstava na kojoj radi Grad Osijek kako bi usluge korisnicima učinio što dostupnijim“, navodi Lejla Šehić Relić i dodaje da ih očekuje još mnogo aktivnosti do kraja projekta.

Mnogo novca potrošeno, a građani ne znaju kako
Srbija veoma efikasno koristi sredstva iz fondova Evropske unije. Međutim, ako posmatramo izveštavanje medija na ovu temu, ne možemo pronaći mnogo medijskog sadržaja, a posledica toga je da građani nisu u dovoljnoj meri informisani o tome šta su konkretno dobili realizacijom projekata sredstvima Evropske unije.
 Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije iz decembra 2019. godine, na pitanje da li su čili za neki projekat finansiran iz fondova EU, 69 % ispitanika je odrično odgovorilo. Kada su u pitanju teme o kojima bi građani Srbije želeli više da znaju, na prvom mestu upravo su konkretni projekti.
 Ministarstvo za evropske integracije svakog meseca objavljuje i analizu analitičkih objava u medijima o evropskim integracijama. Prema poslednjoj analizi iz marta 2021. godine, kada je analizirano 1301 medijski sadržaj, 14 % je bilo o fondovima. Međutim, nema informacije da li se u tim sadržajima govorilo o konkretnim projektima.
 Na nedavno održanoj onlajn debati pod nazivom „Medijski izazov – Evropska unija“ u okviru programa Puls Evrope jedan od zaključaka bio je da je izveštavanje medija o Evropskoj uniji u Srbiji protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti. 
 Evropske integracije nisu prepoznate ni kao jedan od prioriteta konkursa za finansiranje medijskih sadržaja koje raspisuju republički, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, pa samim tim nema ni mnogo interesovanja domaćih medija da se bave ovim temama. 

Autor: Ivana Kragulj

Ilustracija: euneighbours.eu

Tekst je nastao u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU

Ejdus: Napredak u odnosima EU i Srbije ni na vidiku, Subotić – EU menja ploču

Nerealno je očekivati otvaranje novog klastera u junu, a nikakav napredak u odnosima EU i Srbije nije ni na vidiku, ocenjuje vanredni profesor FPN Filip Ejdus, dok Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike smatra da Unija “blago menja ploču“ i upozorava da ćemo, ako se “vlast ne uozbilji”, imati neku vrstu zamrzanja evropskih integracija.

On je za FoNet procenio da države članice neće s radošću čitati najnoviji izveštaj Evropske komisije, posebno što i dalje postoji višegodišnji trend značajnih pritisaka na medije, tužilaštvo i pravosuđe.

“Zatvaranje preostalih poglavlja zavisi od toga da li ćemo ispuniti prelazna merila koja se tiču poglavlja 23 i 24”, podseća Subotić, uz procenu da će sada i zatvaranje poglavlja biti teže nego ranije.

To je, kako je rekao, otežavajuća okolnost za vlast koja pokušava da se predstavi kao proevropska.

S druge strane, Ejdus naglašava da je po novoj metodologiji, od svih šest klastera, najvažniiji šesti, koji se bavi pitanjima vladavine prava, obuhvaćenim poglavljima 23 i 24.

Prema njegovim rečima, „sada su pitanja iz oblasti vladavine prava zapravo merilo i pokazatelj, lakmus test, na osnovu koga će Evropska komisija i države članice da donose odluke o ostalim oblastima i otvaranju novih klastera“ .

Ejdus je konstatovao da je ovogodišnji izveštaj gotovo istovetan onom od prošle godine, uz minimalne razlike u terminologiji.

Ejdus: Dve godine izgubljene na putu ka EU

Podseća da je prethodni put neko poglavlje otvoreno još u decembru 2019, a napominje da će prva sledeća prilika biti tek u decembru 2021, što znači da su izgubljene dve godine.

Prema njegovm uverenju, „to je možda trenutak da se i Vlada Republike Srbije i Evropska komisija i EU zapitaju da li ovaj proces nekuda vodi ili je sada kao neki „dan mrmota“, tapkanje u mestu, večno vraćanje istog i kuda plovi ovaj brod. Da li stojimo u mestu ili se zapravo negde krećemo?“

Proces pristupanja Srbije, smatra Ejdus, počinje da izgleda drugačije nego u slučaju drugih istočnoevropskih država – jako dugo traje, a opterećen je problemom Kosova i postojanjem hibridnog režima koji je vremenom doživeo ozbiljno nazadovanje demokratskih institucija.

Zbog toga, kako je uporedio, taj proces sve više liči na odnos koji EU ima sa Turskom.

S tom tezom donekle je saglasan i Subotić, koji ipak napominje da Turska ima mnogo veće probleme i zato ne veruje da nam sledi turski scenario.

Izbijanje pandemije je otkrilo sve probleme između Beograda i Brisela, a Srbija je stavila Kinu u prvi plan u odnosu na sve ostale aktere, ukazao je Subotić.

„Evropska unija to prepoznaje, jer se pokazalo da naša vlast posmatra taj proces sa čisto transakcionog stanovišta. Za nju je to dobit”, protumačio je Subotić, uz ocenu da je zvanična retorika proevropska ili proskeptična, u zavisnosti od potencijalne koristi.

Srbija simulira sprovođenje reformi

Istovremeno, Ejdus dodaje da EU simulira zainteresovanost za pregovore i članstvo Srbije, a da Srbija simulira sprovođenje reformi.

“Svi simuliraju, a proces nažalost stoji na mrtvoj tački”, ilustrovao je Ejdus, koji ipak ne očekuje da će Aleksandar Vučić formalno okrenuti leđa EU, izuzev ako se Brisel otvoreno ne okrene od njega.

To se, smatra, neće dogoditi – zato što je Vučić potreban Uniji.

„On je neko ko može da im garantuje stabilnost, neko ko u potpunosti kontroliše političku situaciju u Srbiji, a ko bi u opoziciji itekako mogao da bude destabilizujući faktor“, zaključio je Ejdus.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Ilustracija: David Mark / Pixabay

Međak: Rešavanje pitanja Kosova potrebno – ušli, ne ušli u EU

U ovom trenutku nema prostora za “veliki entuzijazam” kada je reč o dogovoru sa Prištinom, kao što “nema prostora za entuzijazam u pogledu otvaranja novih poglavlja ili klastera u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), izjavio je u Intervjuu FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno “ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom “ne živimo, već životarimo“

On je kao jedini pomak u dijalogu Beograda i Prištine, za sada, označio posete evropskog i američkog posrednika, “kao vid zajedništva koje nismo videli u Trampovom periodu“.

„To je mnogo veći pritisak na Beograd i Prištinu”, rekao je Međak za FoNet, iako ne veruje u mogućnost potpisivanja bilo kakvog sporazuma do kraja godine, između ostalog i zato što Srbiju očekuju izbori.

On misli da je rešavanje pitanja Kosova potrebno „ušli, ne ušli u EU“, jer sa tim problemom „ne živimo, već životarimo“, što proizvodi loš trend odliva stanovništva i to da mladi ne veruju u budućnost zemlje.

Kada je reč o pregovorima sa EU, Međak ukazuje da na osnovu izveštaja Evropske komisije u vidu non-pejpera o poglavljima 23 i 24, ne vidi šansu da u junu bude pomaka.

Dopušta mogućnost da u decembru dođe do toga i tumači da je vlastima u Beogradu, zbog predstojećih izbora, naročito predsedničkih, to važno zbog čega su požurili da usvajaju dokumenta sa kojima kasne nekoliko godina.

„Prošao je ceo mandat vlade od 2016. do 2020. godine, a tek je sada usvojena pregovaračka pozicija u oblastima energetike i poreza, tek se sada rešavaju pitanja koja se vuku od 2009, 2012, 2013. godine“, uočio je Međak.

Srbija nazaduje u napretku

U tome se, kako je konstatovao, „vidi neki drugi cilj, a ne ulazak u EU ili rešavanje pitanja modernizacije zemlje, jer se to ne radi na mah i kampanjski“.

Otvaranje klastera on vidi u širem regionalnom kontekstu, gde je nekoliko država koje pretenduju na ulazak u EU.

Prema mišljenju Međaka, u EU to gledaju iz perspektive slanja pozitivne poruke Zapadnom Balkanu koja može da bude otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ili, ako se to ne dogodi, otvaranje klastera Srbiji.

Podsećajući na prethodne izveštaje Evropske komisije i ono što je Srbija ispunila, on je ocenio da se u ispunjavanju kriterijuma ne pomeramo, već da zapravo u tom „napretku nazadujemo“.

To argumentuje činjenicom da smo istu ocenu 2,2 za napredak u političkim kriterijumima, pravosuđu, vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja dobili 2015. i prošle godine.

U međuvremenu, različite svetske organizacije, poput Fridom hausa, Reportera bez granica ili Transparensi internešenela, beleže drastične padove Srbije u svim oblastima, podsetio je Međak.

To se, prema njegovom viđenju, itekako primećuje u državama članicama EU i „nikad ne treba zaboraviti da je to što napiše Komisija viđenje Komisije a da mi pregovore vodimo sa 27 država članica koje ne moraju nužno da prihvate stav Komisije“.

„Srbija je zapravo jedinstven slučaj“, smatra Međak, jer godinama pregovara sa EU, „a konstatno ide unazad kada je reč o ključnim oblastima“.

Šizofrena situacija

On u tome vidi prostor da se Srbija zameri i samoj EU, jer proces pristupanja „mora da vodi ka konvergenciji države ka standardima EU, a ne odlazak od njih“.

Kako je objasnio, „mi u toku pregovora formalno na papiru napredujemo, otvaraju se neka poglavlja, a suštinski nazadujemo po osnovnim vrednostima na kojima je zasnovana EU i to u jednom trenutku mora da dođe u sukob jedno sa drugim“.

Reč je o „šizofrenoj situaciji“, što se vidi i po retorici u zemlji koja ima „proevropsku vladu i strateški cilj ulaska u EU, a na drugoj strani ima konstatno bombardovanje porukama protiv EU“, predočio je Međak.

Poziva se, pri tome, i na prošlogodišnji izveštaj Evropskog parlamenta u kome piše da u Srbiji „postoje anti-NATO i antizapadna propaganda, manje-više, pod sponzorstvom vlade i u medijima koje najviše sufinansira država“.

Upitan o nedavnoj oceni predsednika Srbije da se „važnost vladavine prava ne dovodi u pitanje, ali da je u nekim zemljama to politički džihad i način za ostvarenje geopolitičkih interesa“, Međak je rekao da smo „devedesetih to slušali za ljudska prava , pa smo iz faze negiranja prešli u fazu prihvatanja“.

Negiranje vladavine prava

Prema njegovoj oceni, 20 godina kasnije „imamo problem sa negiranjem vladavine prava“, koja u osnovi ima nezavisno pravosuđe, što je sve jasno rečeno i ovom novom non-pejperu u kojem se traže i dokazi da se promene dešavaju.

Međak je kategoričan da je „ulazak u članstvo EU vrednosno pitanje“ i da narativ o alternativi tome ne treba postavljati, jer mi „tu alternativu živimo od 1991. godine“.

„Ovo vam je alternativa EU, ovo u čemu živimo, pa ako se nekome sviđa, na najboljem je mestu“, poručio je on i ukazao da Srbija konstatno vodi „alibi politiku“, jer jedno misli, drugo govori, a treće radi“.

To se vrlo dobro vidi upravo na primeru odnosa prema EU i drugim partnerima, obrazložio je Međak i konstatovao da „geopolitika, koja je postala jedan od prioriteta EU, nije povezana sa vrednostima, već sa interesima, ali da članstvo u EU jeste“.

Pominje primer bilborda zahvalnosti Kini, a „malo, malo, na putevima po Srbiji naletimo na skromne table sa natpisom da ovaj put je napravljen ili popravljen novcem EU“.

Tri ključna elementa pregovora sa EU

Za Međaka postoje tri ključna elementa pregovora sa EU – vladavina prava, Kosovo i standardi.

Prema njegovim rečima, u dijalogu sa Prištinom nema, niti će skoro biti napretka, a sudeći prema ovom novom non pejperu, nema napretka ni u vladavini prava.

U standardima ima pomaka, jer su na brzinu usvojene četiri pregovaračke pozicije u četiri poglavlja, ali na taj način, kako smatra, Srbija pokušava da nadoknadi neuspehe u vladavini prava ili dijalogu sa Prištinom.

„Ukoliko se politički ne odluči da Srbija u decembru otvori neko poglavlje, sledeće godine, uz izbore, imaćemo i faktičko stanje suspendovanih pregovora, jer dve godine nismo otvorili ni jedno poglavlje“, prognozira Međak.

On ocenjuje da se već sada za tu situaciju pravi „alibi politika“ u tezi da nas EU ne bi primila čak i da sve ispunimo, a istina je da mi na putu ispunjavanja kriterijuma nismo stigli ni do polovine.

Autor: FoNet

Izvor: N1

Nalsovna fotografija: Evropski pokret u Srbiji

Danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine

U više od 140 zemalja svete danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, koji je ove godine posvećen obnovi ekosistema.

Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) usvojen je 5. juna 1972. godine, na konferenciji u Stokholmu, od kada se i obeležava Svetski dan zaštite životne sredine.

UN su danas zvanično otpočele i Deceniju obnove ekosistema, kao međunarodni napor da se degradacija životne sredine ne samo zaustavi, već i preokrene.

Ove godine, domaćin međunarodnog dana je Pakistan, koji svetu prikazuje svoje napore za očuvanje i unapređenje životne sredine, kao što je „Cunami projekat“, plan te zemlje da do 2023. godine širom zemlje posadi deset milijardi stabala.

Autor: Beta

Ilustracija: Free-Photos / Pixabay

EU: Najviše samohranih roditelja u Švedskoj, a najmanje u Hrvatskoj

Prošla godina bila je izazovna usled pandemije virusa korona za mnoge roditelje koji su zaposleni. Usklađivanje radnih i porodičnih obaveza bilo je posebno teško za roditelje sa malom decom.

Povodom Svetskog dana roditelja, Eurostat je objavio izveštaj o domaćinstvima u Evropskoj uniji sa samohranim roditeljima.

Prošle godine u Evropskoj uniji zabeleženo je 195.4 miliona domaćinstava, od kojih je u trećini bilo je dece. Porodice samohranih roditelja činile su oko 14% ovih domaćinstava, odnosno 7.8 miliona, što je oko 4% od ukupnog broja domaćinstava.

Izvor: Eurostat

Udeo domaćinstava sa jednim roditeljem se razlikuje po zemljama.

Posmatrajući udeo domaćinstava sa jednim roditeljem među domaćinstvima sa decom, u šest zemalja zabeleženo je preko 20% ovakvih porodica: u Švedskoj 34%, Danskoj 29%, Estoniji 28%, Litvaniji i Letoniji po 25% i u Francuskoj 21%.

Najmanji udeo porodica sa jednim roditeljem zabeležen je u Hrvatskoj (5%), Rumuniji (7%) i Finskoj (8%), dok je u Grčkoj, Slovačkoj, POljskoj, Španiji, Sloveniji i na Malti zabeleženo po 9%.

Izvor: Eurostat

U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 2,3 miliona domaćinstava. U više od trećine domaćinstava (oko 36%) bilo je dece.

Oko 5,4 odsto domaćinstava sa decom u Srbiji (nešto više od 45.000) činile su porodice sa samohranim roditeljima, što je oko 1,9 odsto ukupnog broja domaćinstava.

Ilustracija: Daria Obymaha / Pexels