Letovanje u Crnoj Gori i Albaniji bez ograničenja

Građani Srbije ove godine mogu letovati bez ograničenja u Crnoj Gori i Albaniji dok je za većinu zemalja potreban dokaz o vakcinaciji, preležanom Covid-u ili negativan PCR test.

U Crnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu je građanima Srbije dozvoljen ulazak bez posebnih uslova.

Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku, Tursku i Hrvatsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokumentom o potpunoj vakcinaciji protiv COVID-19, negativnim PCR testom, ne starijim od 72 sata ili negativnim brzim antigenskim testom, ne starijim od 48 sati, računajući od datuma testiranja upisanog u dokumentu. Oni koji su preležali COVID-19, osim sa navedenim, mogu ući i sa dokumentom koji pokazuje pozitivan rezultat PCR testiranja ili brzog antigenskog testa u periodu od 15. do 180. dana, računajući od datuma testiranja upisanog u dokument.

U Hrvatskoj su PCR testa oslobođena deca mlađa od dvanaest godina ukoliko putuju u pratnji roditelja ili staratelja, koji imaju negativan PCR ili antigenski test, odnosno potvrdu da su vakcinisani sa obe doze bilo koje vakcine, ili dokaz da su preležali kovid-19. Ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga dozvoljen je samo uz potvrdu o uplaćenom smeštaju ili dokaz o vlasništvu kuće, stana ili plovila u toj državi.

Državljani Srbije mogu da uđu u Grčku avionom ili preko drumskih prelaza Evzoni na granici sa Severnom Makedonijom, koji je otvoren 7-23 sata ili Promahonas i Ormenio na granici sa Bugarskom, koji su otvoreni 24 sata.  Svi putnici koji dolaze u Grčku, moraju prethodno popuniti elektronski obrazac prijave – Passenger Location Form, preko sajta www.travel.gov.gr najmanje 24 časa pre ulaska u Grčku i pri ulasku prezentovati dobijeni kod. Neophodan je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata. Testa su oslobođena deca starosti do 5 godina. Građani Srbije mogu ući u Grčku sa potvrdom o izvršenoj vakcinaciji najmanje 14 dana pre dolaska u Grčku. Navedena potvrda, pored ličnih podataka, treba da sadrži tip primljene vakcine i broj doza.

Licima koja su preležala Covid 19 u prethodna 2 do 9 meseci pre putovanja, neophodna je potvrda o preležanoj bolesti. Svi putnici na graničnom prelazu podležu se brzom testiranju, a ukoliko je test pozitivan obavezna je kućna izolaciji 14 dana u objektu po izboru putnika ili onom koji bude određen od strane grčkih nadležnih organa o trošku grčke države. Profesionalnim vozačima u međunarodnom drumskom prevozu nije potreban test ili potvrda o vakcinaciji, ali se podležu brzom testiranju na granici.

Da biste išli u Tunis neophodan je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata. Po ulasku u Tunis obavezan je karantin u hotelu u trajanju od sedam dana, o trošku putnika. Nakon isteka 7 dana, radi se test i ukoliko je isti negativan, karantin se prekida. Lica koja imaju dokaz o vakcinaciji izuzeta su od karantina.

Svim putnicima koji dolaze u Egipat potreban je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata

Državljani Srbije u turističke svrhe još uvek ne mogu da putuju u Italiju, Španiju i na Maltu.

U Ministarstvu spoljnih poslova savetuju građanima da se za dobijanje informacija o uslovima putovanja u određenu zemlju obrate diplomatsko-konzularnom predstavništvu zemlje u koju putuju, jer svakog trenutka može doći do promene uslova za ulazak u određenu zemlju. Spisak diplomatko-konzularnih predstavništava u Beogradu je dostupan ovde.

Ilustracija: RODNAE Productions / Pexels

Bilčik: Crna Gora treba da se usredsredi na vladavinu prava

Crna Gora treba da se fokusira na reforme u oblastima vladavine prava, pravosudje, slobode medija i borbe protiv korupcije, kako bi napredovala na putu ka Evropskoj uniji, ocenio je danas predsedavajući Parlamentarnog odbora Evropske unije i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje Vladimir Bilčik, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

To su ocenili i poslanici Evropskog parlamenta u Rezoluciji o Crnoj Gori koja je usvojena 19. maja.“Naveli su da su zabrinuti zbog polarizovane političke klime u državi. Dijalog izmedju svih političkih aktera ključan je za dalji napredak“, rekao je Bilčik i dodao da je Crna Gora i dalje lider u pregovaračkom procesu u regionu.

Prema njegovim rečima, Rezolucija o Crnoj Gori potvrdjuje snažnu podršku Evropskog parlamenta evropskom pristupnom procesu Crne Gore.

Bilčik je najavio da će 22. juna biti održana Međuvladina konferencija sa Crnom Gorom, „koja će pristupanju EU dati neophodnu dinamiku“. On je pozvao na što skorije imenovanje šefova pregovaračkih grupa u Vladi.

„Uprkos nekoliko pozitivnih aktivnosti u oblasti organizovanog kriminala i korupcije, i brzim odlukama koje se tiču izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti i Zakona o državnom tužilaštvu, važno je da Crna Gora sledi mišljenje Venecijanske komisije na sveobuhvatan način i kroz dijalog uključi sve političke stranke“, kazao je Bilčik posle sastanka Parlamentarnog odbora EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Nalsovna fotografija: N1

Varheji: Neophodna transformacija medijskog okruženja na Balkanu

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas da je u zemljama regiona potrebno ostvariti „pozitivnu transformaciju medijskog okruženja“ i da Brisel pridaje veliku važnost reformi u oblasti medija u procesu proširenja.

Na onlajn konferenciji „Sloboda medija na Balkanu“, koju je organizvao bugarski portal Euraktiv, Varhelji je izjavio da su sloboda medija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam od ključne važnosti u procesu pristupanja EU, da su važni za slobodnu, otvorenu i informisanu debatu i da predstavljaju stubove na kojoj je izgradjena svaka demokratija.

„Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija“, rekao je Varheji.

Podsetio je da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o evrointegracijama ocenjeno da su i dalje neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana.

Varheji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez mešanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tela.

Meglena Kuneva, ambasadorka EU u Savetu Evrope i prva evropska komesarka iz Bugarske, istakla je da se sloboda medija ne može posmatrati odvojeno od drugih ljudskih prava, uključujući slobodno izražavanje, okupljanje, pravedno sudjenje…

„Sva ljudska prava su jednako važna, ali sloboda medija je posebno pravo koje dovodi u red, ili ne ako je nema, sva druga prava. Sloboda medija brani druga ljudska prava“, rekla je Kuneva.

Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić je ocenio da situacija u Srbiji po pitanju slobode medija nikada nije bila loša kao danas i da je svaki dan sve gora, a da Evropa, ako ima političke volje, može više da pomogne nego što to čini sada.

Diklić je rekao da gotovo sve medije kontrolišu ljudi bliski vlasti, odnosno vladajućoj partiji, da su sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom, a da je jedina nezavisna televizija N1 pod pritiskom danju i noću.

„Rezultat je da većina gradjana nema prave informacije o tome šta se dešava u zemlji, regionu, Evropi i svetu“, kazao je Diklić.

Dodao je da Vučić gotovo svakodnevno napada opoziciju i nezavisne medije, a da na svaku kritiku ili analizu slobode medija u Srbiji vlast odgovora sinhronizovanom akcijom u kojoj učestvuju predsednik, premijer, poslanici i mediji pod njihovom kontrolom.

„Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja u vreme vlasti Sobodana Miloševića naučio lekciju da otvoreni brutalni napadi na medije nisu dobar način da se mediji stave pod kontrolu, tako da sada koristi druge metode, pre svega ekonomske“, rekao je Diklić.

Novinske agencije Beta i Fonet, dodao je, diskriminsane su u odnosu na Tanjug, koji ima finansijske i druge vrste privilegija.

Napomenuo je i da je državna kompanija Telekom, suprotno domaćim i evropskim zakonima, prvo postala kablovski operater a zatim i vlasnik franšize Juronjuza u Srbiji.

„Moje pitanje je ko iz Brisela može da kaže Vučiću da nije proevropski orijentisan u oblasti medija, jer je on dao frekvenciju Juronjuzu. Verujem da će činjenica da je sve to protiv zakona Srbije i evropskih standarda, što se tiče Evrope, biti u drugom planu“, rekao je Diklić.

Antoaneta Nikolova, direktorka Inicijative za slobodu medija na Balkanu, izjavila je da je ta organizacija poslala pismo Evropskoj komisiji i evropskim javnim servisima u kojima su izrazili „zabrinutost zbog vlasništva i uredjivačke politike“ Juronjuza posle odluke da udje u „problematična partnerstva“ u Srbiji i Bugarskoj.

Dodala je da su u pismu izneli dokaze da je partner Juronjuza Telekom Srbija poslednjih godina postao važno sredstvo za obezbedjivanje kontrole medija saveznicima predsednika Vučića i njegove partije.

Pavol Salaj iz Reportera bez granica ocenio je da je novinarstvo na Balkanu u krizi i da su potrebne hitne mere da se podrži sloboda medija.

Istakavši da je nekažnjivost napada na novinare veliki problem u balkanskim zemljama, Salaj se osvrnuo na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.

Salaj je izrazio zabrinutost zbog toga što je tužilac sklonjen sa tog slučaja posle prvostepene presude kojom su osudjeni nalogodavac i izvršioci.

Dodao je da su Reporetri bez granica sredinom maja uputili pismo republičkom javnom tužiocu Srbije u kojem su izrazili zabrinutost, ali da još nisu dobili odgovor.

Salaj je istakao da su mediji čuvari demokratije, a da EU treba da bude čuvar medija (woch dog), time i demokratije.

„EU je danas veliki pas, ali ima male zube i ujeda veoma malo. Verujemo da EU kao pas čuvar slobode medija mora da ima snažne zube“, rekao je Salaj, dodadjući da EU mora da razume slobodu medija kao osnovnu slobodu koja garantuje druge slobode.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Nalsovna fotografija: Evropska unija

EU zabrinuta što Grčka koristi uređaj za imitaciju zvuka topa radi plašenja migranata

Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog grčkog korišćenja uređaja koji imitira zvuk topa sa ciljem plašenja migranata, kako bi se oni udaljili od njene granice.

Brisel je postavio pitanje da li je upotreba tog uređaja u suprotnosti sa zakonima EU o osnovnim pravima.

Američka agencija Asošiejted pres javila je u ponedeljak da grčki graničari prave zaglušujuću buku sa oklopnog vozila, na granici sa Turskom.

Takozvani „zvučni top“ koji ima veliki domet deo je eksperimentalne opreme koju Grčka testira duž granice sa Turskom kako bi sprečila nelegalan ulazak u EU.

Portparol Evropske komisije Adalbert Janz (Jahnz) rekao je da je to telo „sa zabrinutošću primilo medijske izveštaje u vezi sa sistemom zvučnog topa“ i da će tražiti od Atine informacije o njegovoj upotrebi.

Autor: Beta – AP

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Peter Kellfur / Pexels

Sud EU suspendovao odluku o oduzimanju imuniteta Pućdemonu i njegovim saradnicima

Sud pravde Evropske unije privremeno je suspendovao odluku Evropskog parlamenta o oduzimanju imuniteta katalonskim separatistima, poslanicima u tom telu.

Zahvaljujući toj presudi, bivši katalonski lider Karles Pućdemon i dvoje njegovih saradnika ponovo su stekli imunitet, ali privremeno.

„Danas smo malo bliži tome da čujemo konačne argumente koji kažu da smo u pravu“, prokomentarisao je Pućdemon odluku Suda.

Pućdemon i dvoje njegovih saradnika žalili su se Sudu pravde Evropske unije nakon što su poslanici Evropskog parlamenta, na zahtev Španije, u martu glasali da im bude ukinut imunitet.

Pućdemon, bivši katalonski ministar zdravlja Toni Komin i bivša ministarka prosvete Llara Ponsati naveli su da su strahovali da bi mogli da budu uhapšeni, na osnovu zahteva Španije da joj budu izručeni.

Sud je naveo da je doneo odluku kako bi bilo dovoljno vremena za temeljno razmatranje njihovog slučaja, ne nagoveštavajući da li se slaže sa argumentima troje poslanika.

Trojka je pobegla iz Španije 2017. godine nakon što katalonske vlasti predvođene Pućdemonom nisu uspele da izdejstvuju nezavisnost tog bogatog španskog regiona.

Sve troje su obezbedili mandat evroposlanika na izborima 2019. godine, kao kandidati katalonskih separatističkih stranaka.

Njima preti hapšenje u Španiji, gde je 12 njihovih saboraca osuđeno na zatvorske kazne za pobunu i zloupotrebu javnih sredstava.

Autor: Beta – AP

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija

RSE: Digitalni novčanici za članice EU do kraja 2022.

U okviru revizije postojeće elektronske identifikacije širom Evropske unije čiji je sistem bio slabije primenjen, Brisel namerava da ponudi nove predloge o digitalnom novčaniku.

Time bi se građanima Unije omogućio siguran pristup javnim i privatnim uslugama u nadi da će veća upotreba digitalnih alata tokom pandemije pomoći u jačanju novog sistema.

Kako danas prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija, uvođenje takozvanih digitalnih novčanika, koji će ponuditi pristup nizu usluga širom EU za svojih 450 miliona građana, biće korak ka bližoj integraciji posle pandemije.

Blumberg (Bloomberg) ocenjuje da će novčanici omogućiti građanima EU da se digitalno identifikuju i čuvaju podatke o identitetu i zvanične dokumente kao što su vozačke dozvole, medicinski recepti ili obrazovne kvalifikacije.

Cilj komisije je da do oktobra 2022. godine objavi tehnički set alata za uvođenje novčanika.

Pandemija COVID-19 ubrzala je integraciju članica kada su, ukazuje Blumberg, dogovarani zajednički program ekonomskih stimulansa fokusiranih na zelene i digitalne investicije i pitanja zajedničkog duga.

Vlade članica takođe su zadužile Evropsku komisiju za nabavku vakcina u njihovo ime i složile se da podele dostupne doze u zavisnosti od populacije, a uvedeni su i interoperabilni sertifikati koji omogućavaju putovanja unutar EU za one koji su vakcinisani, testirani negativni ili su se oporavili od virusa.

Najava Evropske komisije o planovima za novčanike digitalnog identiteta kako bi se Evropljanima omogućio pristup javnim i privatnim uslugama, delimično je podstaknuta velikim porastom korišćenja onlajn usluga u vreme pandemije, ukazuje Rojters (Reuters).

Ovaj potez je takođe pokušaj suprotstavljanja sve većoj popularnosti digitalnih novčanika koje nude velike tehnološke kompanije poput Epla (Apple) i Gugla (Google), kao i finansijske institucije za koje kritičari kažu da bi mogle predstavljati zabrinutost za privatnost i zaštitu podataka.

Usvajanje elektronskog novčanika moglo bi doneti 9,6 milijardi evra koristi za EU i stvoriti 27.000 radnih mesta u petogodišnjem periodu, navodi se u dokumentu koji takođe ističe da smanjenjem emisija vezanih za javne usluge, e-novčanik može imati pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Brisel je angažovan na razgovorima sa članicama EU o datim smernicama o tehničkim standardima za uvođenje digitalnog novčanika posle zahteva da se pronađe siguran način za građane da pristupe javnim i privatnim uslugama na internetu koji bi pogodovao postpandemijskom životu, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Novi predlozi deo su revizije postojeće elektronske identifikacije širom EU i usledili su posle konsultacija o „pokretačima i barijerama“ za postavljanje digitalnog novčanika, ističe londonski list dodajući da bi se aplikaciji moglo pristupiti putem skeniranja otisaka prstiju ili mrežnjače između ostalih metoda.

Upotreba novčanika ne bi bila obavezna, rekli su upućeni, ali građani koji bi odlučili da se prijave imali bi koristi od izuzetno bezbednog digitalnog ekosistema i veće fleksibilnosti idealne za postpandemijski život.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Markus Spiske / Pexels

RCC: Stopa nezaposlenosti mladih na Zapadnom Balkanu 35 odsto

Prosečna stopa nezaposlenosti mladih na Zapadnom Balkanu je 2020. godine bila 35,1 odsto – rekla je danas u Sarajevu generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Stopa nezaposlenosti mladih je u EU upola niža – 16,9 odsto, rekla je ona na predstavljanju Studije o nezaposlenosti među mladima na Zapadnom Balkanu kazala je ona na skupu povodom Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja 2 (ESAP 2) koju sprovodi RCC, a finansira EU.

Deo krivice za stanje na Balkanu se može pripisati pandemiji COVID 19 koja je zaustavila otvaranje radnih mesta, „ali da bi se situacija sa nezaposlenošću među mladima promenila, potrebno je ukloniti uzrok problema, a ne samo se baviti posledicama“, rekla je Bregu.

Na konferenciji „Dajte mladima šansu“ rekla je da je 2020. godine zaposlenost među mladima u svih šest zemalja Zapadnog Balkana bila ispod 27 odsto, pri čemu postoji i dubok rodni jaz jer je prosečna stopa zaposlenosti mladih žena iznosila 14,5 odsto, a mladića 24,8 odsto.

Bregu je preporučila da se primeni Garancija za mlade na Zapadnom Balkanu, po uzoru na program EU koji je pomogao milionima mladih Evropljana da dobiju kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, pripravništvo ili stažiranje u periodu od četiri meseca nakon gubitka zaposlenja ili završetka obrazovanja.

Direktor Glavne uprave Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje (DG EMPL) Džordi Karel je rekao da je EU spremna da putem instrumenata kao što su Instrument pretpristupne pomoći (IPA) na Balkanu podrži razvoj programa za aktiviranje mladih kroz sheme Garancije za mlade, slično onima koje su sprovedene u EU.

Na konferenciji su ulestvovali predstavnici mladih, ministarstava, EU i iz Međunarodne organizacije rada (ILO) i Evropske fondacije za obuke (ETF) koje su partneri u tm projektu.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Niek Verlaan / Pixabay

Kina koristi podršku Poljske i Srbije nakon zamrzavanja sporazuma sa EU

Kina i EU su partneri, ne konkurenti, i saradnja bi pomogla obema stranama, rekao je šefu poljske diplomatije ministar spoljnih poslova Kine koja traži podršku jer je investicioni sporazum te zemlje i EU „stavljen na čekanje“.

Poljski ministar Zbignjev Rau rekao je da je investicioni sporazum Kina-EU koristan za obe strane koje treba da se „pravilno nose sa nesuglasicama“, navodi se u saopštenju kineske vlade, preneo je Blumberg.

Rau i ministri spoljnih poslova Srbije, Mađarske i Irske su od subote do danas bili u Kini na poziv njihovog kineskog kolege Vanga Jia.

Evropski parlament je velikom većinom nedavno prihvatio odluku kojom se ratifikacija investicionog sporazuma sa Kinom zadržava što je odgovor na kineske sankcije članicama EU.

Kina je uzvratila SAD, Velikoj Britaniji i EU zbog sankcija uvedenih zbog kršenja ljudskih prava u Sinđijangu.

Kako se navodi, investicioni sporazum EU-Kina smatran je dokazom nezavisnosti EU od SAD i sposobnosti Kine da sarađuje sa američkim saveznicima koji su usvojili mnogo umereniji pristup.

Stavovi prema Kini u nekoliko evropskih prestonica su manje povoljni nego ranije, nakon što je epidemija korona virusa podstakla niz diplomatskih sporova.

Kinu na globalnom nivou kritikuju i zbog načina na koji se odnosi prema muslimanima Ujgurima i drugim manjinama.

Peking odbacuje kritike i kaže da se bori protiv terorizma i da unapređuje uslove života manjina.

U saopštenju kineske vlade navodi se da je Rau rekao da Poljska razume i poštuje legitimna prava i interese Kine i želi da uloži napore u „zdrav razvoj odnosa EU-Kina“.

Takođe Poljska pozdravlja kineske investicije i ne želi da usvoji diskriminatorne mere protiv kineskih kompanija, rekao je Rau dodajući da ta zemlja želi i da poveća poljoprivredni izvoz u Kinu.

Blumberg prenosi i da je na nedavnom sastanku s ministrom spoljnih poslova Srbije, Nikolom Selakovićem, Vang rekao da Kina podržava planove svojih proizvođača vakcina protiv kovida da razgovaraju sa Srbijom o zajedničkoj proizvodnji u Srbiji.

Kako prenosi Blumberg, dve strane su se složile oko ubrzavanja saradnje u infrastrukturi i energetici, uključujući na projektu pruge Beograd-Budimpešta koje se uglavnom kreditira Kina.

Kineska saradnja sa zemljama Srednje i Istočne Evrope fokusirana je na privredu, posebno na trgovinu, i pomoći će uravnoteženju razvoja Evrope, rekao je Vang, prenosi Blumberg.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Evropska unija

Evropska komisija: Vakcinacija dece nije politička odluka

Odluka o vakcinaciji dece nije politička, nego naučna odluka zasnovana na dokazima, izjavio je zvaničnik Evropske komisije za briselski portal Euraktiv.

“Uspostavljanje i primena strategija vakcinacije je u nadležnosti zemlje članice. To uključuje odluku o vakcinaciji dece. Pored odluka vlada, ovo je naravno konačno odluka koju će doneti roditelji sa svojom decom“, rekao je neimenovani zvaničnik.

Evropska agencija za lekove (EMA) je 28. maja odobrila upotrebu vakcine Fajzer za decu uzrasta od 12 do 15 godina.

Nemačka je već najavila da će 7. juna početi vakcinaciju tinejdžera, dok su neke zemlje nagovestile da žele da deca budu vakcinisana kada počne nova školska godina.

EK podržava vakcinisanje dece jer je vrlo verovatno da će korona virus postati endemski virus sličan gripu.

„Stalno prisustvo virusa može učiniti vakcinaciju dece poželjnom, jer cirkulacija virusa može postati opasnost za pojavu i širenje različitih sojeva“, rekao je zvaničnik.

Iako su deca u mnogo manjem riziku od težih oblika bolesti, zvaničnik je rekao da bi vakcinacija dece direktno doprinela obuzdavanju prenošenja virusa bez ometanja obrazovanja i društvenog života.

„Već su uočene posledice po mentalno zdravlje tinejdžera koji ne mogu da idu u školu ili učestvuju u normalnom društvenom životu“, kazao je zvaničnik.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: x3 / Pixabay

GIZ: Od ukupno upisane dece 10 do 15 odsto ne završi osnovnu školu

Osnovnu školu upiše 95,7 procenata dece u Srbiji, ali čak 10 od 15 procenata upisanih je ne završi, pokazuju podaci Dobrovoljnog nacionalnog izveštaja o sprovođenju Agende 2030 Ujedinjenih nacija iz 2019. godine objavljeni povodom Međunarodnog dana dece koji se obeležava 1. juna.

Ti podaci pokazuju i da svega devet procenata najsiromašnije dece pohađa predškolsku nastavu, saopštila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

Agenda 2030 Ujedinjenih nacija, koja sadrži 17 ciljeva održivog razvoja na čije se ispunjavanje kao članica UN obavezala i Srbija, posebnu pažnju posvećuje održivom razvoju u skladu sa Konvencijom o pravima deteta iz 1989. godine.

Projektni menadžer Platforme za opštedruštveni dijalog o sprovođenju ciljeva održivog razvoja u Srbiji „Održivi razvoj za sve“ Bogdan Gavanski kazao je da se prvih pet ciljeva održivog razvoja odnose na eliminisanje nejednakosti u pogledu siromaštva, kvaliteta ishrane i očuvanja zdravlja, dostupnosti obrazovanja i postizanju rodne ravnopravnosti.

„Svi ovi aspekti socijalnog života znatno utiču upravo na decu i njihov položaj u društvu“, rekao je Gavanski, a preneo GIZ.

Kao jedan od ciljeva održivog razvoja Agende 2030 Gavanski je istakao 4. cilj, koji obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе obrazovanje, kao i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.

Srbija se kao potpisnica Agende 2030. obavezala da će povećati obuhvat dece pripremnim obaveznim predškolskim programom i programom za decu od tri godine do polaska u pripremni predškolski program.

Ekspertkinja Marija Babović koja je, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku Srbije, radila na Izveštaju o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. kazala je da je tokom tokom njegove izrade bilo teško pratiti napredak u ostvarivanju cilja 4. zato što su za osnovno i srednje obrazovanje bili dostupni samo podaci iz 2019. godine.

„Kada je u pitanju rani razvoj i učešće dece mlađe od pet godina u obaveznom predškolskom programu podaci pokazuju umereni napredak i kod ženske i kod muške dece. Značajan napredak se registruje među decom iz najsiromašnijih domaćinstava“, navela je Babović.

Platformu za opštedruštveni dijalog o sprovođenju ciljeva održivog razvoja u Srbiji „Održivi razvoj za sve“, uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke implementira GIZ.

Širom sveta 1. juna obeležava se Međunarodni dan dece kako bi se ukazalo na dečja prava i najznačajnija pitanja iz oblasti njihovog obrazovanja i socijalne i zdravstvene zaštite.

Mesec jun u međunarodnom kalendaru kao dane posvećene deci beleži i 4. jun, posvećen deci žrtvama nasilja, dok se 12. jun obeležava kao Svetski dan protiv rada dece.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Vidhyarthi Darpan / Pixabay