POSP: Međustranački dijalog je koristan, a nema mnogo vremena

Predstavnici Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove, predsedništva Saveta, pozvali su na što skoriji početak međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, pod posredstvom Evropskog parlamenta, tokom 12. onlajn sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP), piše portal EWB.

Kopredsedavajuća Odborom Tanja Fajon potvrdila je da delegacije nisu uspele da se dogovore o tome da međustranački dijalog bude posebna tačka dnevnog reda, i ponovila da ona i izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik imaju jasan mandat i podršku Evropskog parlamenta da budu posrednici u međustranačkom dijalogu.

Fajon je situaciju u dijalogu vlasti i opozicije ocenila kao frustrirajuću, možda i neprihvatljivu.

„Verujem da je dijalog koristan za Srbiju i njene evropske aspiracije, spremni smo da posredujemo, a predsednik Skupštine Srbije i poslanici u parlamentu imaju centralnu ulogu u tom procesu”, rekla je Fajon i ukazala da je vreme od presudnog značaja, jer se izbori najavljuju za proleće 2022. godine

Govoreći o izborima u junu 2020. godine, Fajon je podsetila na ocene ODIR-a i njihove preporuke, koje bi trebalo primeniti jer su novi izbori “na horizontu”.

“Očekujemo od nove Vlade Srbije da ispuni preporuke ODIR-a, kao i preporuke koje će se pratiti u Evropskom parlamentu kroz drugu fazu međupartijskog dijaloga. Fajon je podsetila da je od prošlog sastanka ovog odbora u oktobru 2019. godine, Srbija otvorila samo jedno pregovaračko poglavlje, a nijedno u 2020. godini. To predstavlja kontinuitet zabrinjavajućeg trenda otvaranja sve manje i manje pregovoračkih poglavlja, ali i jasan indikator nezadovoljstva članica EU zbog nedostatka progresa u oblasti vladavine prava”, upozorila je Fajon.

Fajon je iznela i detalje iz izveštaja Evropske komisije o Srbiji u 2020. godine, napominjući da treba preskočiti jaz u napretku u ekonomskim reformama i nedostaku progresa u oblasti vladavine prava.

Fajon je rekla da se očekuje puna primena nove Medijske strategije, istraga pretnji novinarima, kao i unapređenje rada Regulatornog tela za elektronske medije. Ona je predočila i važnost angažovanja Beograda i Prištine u dijalogu o normalizaciji odnosa posle vanrednih izbora na Kosovu u februaru. Što pre to bolje za evropsku perspektivu obe strane, konstatovala je ona.

Ona je ocenila, kada je reč o pandemiji COVID-19 da je EU pružila značajnu podršku Srbiji, ali rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da je samo tri odsto građana svesno te činjenice.

“Želim da naglasim važnost strateške komunikacije vlasti o pristupanju Srbije EU, da sa građnima komuniciraju o tome, a ne samo da se naglašava da je to strateški cilj”, ukazala je Fajon.

Bilčik: Evopski parlament je spreman za nastavak međustranačkog dijaloga

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je danas tokom sednice da je Evropski parlament spreman za drugu fazu međustranačkog dijaloga, jer nema mnogo vremena, s obzirom da je predsednik Srbije najavio parlamentarne izbore za proleće 2022.

„Nadamo se da će razgovori predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića i predsednika Odbora za spoljne poslove EP (AFET) Dejvida Mekalistera napraviti korak napred, kako bismo dijalog nastavili što je pre moguće“, rekao je Bilčik.

On je istakao da za dijalog nema previše vremena, te da je Evropski parlament spreman da doprinese unapređenju političkih uslova za izborni proces.

Bilčik je ocenio da je postignut napredak u prvoj fazi dijaloga, izražavajući žaljenje zbog bojkota izbora od strane pojedinih političkih partija, dodajući da se nada da će u drugoj fazi dijaloga učestvovati svi, a potom i na izborima.

Joksimović: Aršini prestrogi za države kandidate

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je danas da nema dileme da li Srbija nastavlja aktivno sa procesom evropskih integracija, iako smatra da se nekada prestrogo ocenjuju kandidati i da su aršini prestrogi na izazove koje delimo.

“Pripremljeni smo za početak primene nove metodologije i očekujemo u najkraćem mogućem vremenu Međuvladinu konferenciju na kojoj bismo se usaglasili i videli da li se razumemo po tom pitanju kako bismo ubrzali proces”, rekla je.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije ne beži od toga da su neke stvari u kašnjenju, ali 2020. godina je donela mnoga kašnjenja i drugima, članicama EU, kao i Evropskoj komisiji koja je kasnila sa svojim izveštajima.

Joksimović je rekla da je proces evropskih integracija trpeo udare, ne samo u Srbiji, već na celom Zapadnom Balkanu zbog unutrašnjih kašnjenja EU.

“Nadam se da će politika proširenja od ove godine, prema celom Zapadnom Balkanu, ali i prema Srbiji biti revitalizovana”, rekla je ona.

Ona je podsetila da je usvojena Medijska strategija, da će se krenuti sa njenom primenom i da se očekuju rezultati, da je nova Vlada poslala ustavne amandmane na razmatranje, dok nije želela da govori o međupartijskom dijalogu, jer je to tema za parlament.

Orlić: POSP pokazao da legitimitet Narodne skupštine nije sporan

Kopredsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju Srbije i Evropske unije Vladimir Orlić rekao je danas da je dobro što su ovim sastankom otklonjene sumnje i pojedine izjave da je, posle izbora u junu 2020. godine, sporan legitimitet Narodne skupštine Republike Srbije.

“Činjenica da održavamo sednicu ovog Odbora je najbolji dokaz da je legitimitet Skupštine Srbije prepoznat u Evropskom parlamentu i u demokratskim društvima uvek se podrazumeva volja građana na izborima”, rekao je Orlić na onlajn sednici.

Mi nastavljamo punom parom na onome što je strateško opredeljenje Srbije, a to je punopravno članstvo u EU, rekao je Orlić. Izbori 2020. godine održani su uz odličnu izlaznost u uslovima COVID-19, učestvovala je 21 izborna lista, 18 opozicione orijentacije, izjavio je on.

“Rapravljali smo o izveštaju Evropske komisije, prvi put u plenumu, u njemu je konstatovan napredak Srbije, negde manje ili više, ali to je jasan dokaz da su namere da pristupimo EU, jasne”, podsetio je Orlić.

“Kada je reč o napadima na medije, baza NUNS-a, a znate da su oni kritični prema našoj vlasti, pokazuje da ih je 2020. godine manje nego u godinama ranije, recimo 2008. godine koja je bila posebno teška za novinare”, rekao je Orlić.

U 2020. godini bilo bi i manje napada na novinare, da nije bilo nasilnih protesta u julu, ocenio je Orlić, koji je ukazao da politički inspiratori tih nasilnih protesta više nisu u Skupštini.

“Oni su bojktovali izbore i dijalog, bojkotovali su i vas iz Evropskog parlamenta, i sada oni više nisu u parlamentu, više nema govora mržnje”, zaključio je Orlić.

Izvor: European Western Balkans

Naslovna fotografija: Bojan Stekić / Tanjug