ZABRANA EU NA UVOZ RUSKIH NAFTNIH DERIVATA: Potencijalna šteta Moskvi veća od embarga na sirovu naftu

Zabrana Evropske unije na uvoz ruskih rafinisanih naftnih derivata, uključujući dizel i gorivo za avione, poremetiće globalne tokove. Stupa na snagu 5. februara i mogla bi naštetiti Moskvi više nego što je embargo na sirovu naftu.

Foto: Rudy and Peter Skitterians/Pxabay

Iako bi zapadne sankcije mogle da primoraju Rusiju da smanji proizvodnju i preradu sirove nafte, što bi dodatno zateglo globalno snabdevanje, neki analitičari smatraju da bi to moglo imati uticaj na ukupnu dostupnost.

„Burad će izaći i pronaći tržište, logistički izazov, ali ne i izazov za snabdevanje“,izjavio je viši naučni saradnik Ian Moore iz brokerske kompanije “Bernstein.
Veći problem Rusija bi mogla imati u pronalaženju alternativnih kupaca jer Kina i Indija, imaju dosta sopstvenih kapaciteta za preradu i izvoznici su goriva.

„Iako bi zabrana ostavila Rusiji više sirove nafte za izvoz, možda neće biti dovoljno zemalja za izvoz viškova, pa će stoga Rusija potencijalno morati da smanji proizvodnju za pet do 10%“, izjavio je Pei Hva Ho, energetski analitičar “DBS” banke.

Kako bi pokušala da nadoknadi nedostatak evropskih kupaca, Rusija je u januaru povećala isporuke dizela afričkim i mediteranskim lukama. Nedostatak tankera za prevoz ovih proizvoda i mogući nedostatak potražnje mogli bi da otežaju Rusiju u nastojanju da preusmeri rafinisana goriva na tržišta trećih strana.

Evropa se okreće proizvođačima u Aziji, Bliskom istoku i SAD kako bi diversifikovala svoje izvore snabdevanja, ali će isporuka biti skuplja zbog dužeg vremena plovidbe.

Za sada, ostaju obilne zalihe u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na ruski uvoz dizela, pošto su trgovci pravili zalihe pre zapadnih ograničenja.

Još uvek je nejasno šta može biti gornja granica cene za rafinisane proizvode jer je njihova vrednost daleko složenija nego za sirovu naftu, diktirana razlikama u kvalitetu i determinisanim nivoima sumpora i metala.

EU je predložila gornju granicu cene dizela od 100 dolara po barelu i gornju granicu od 45 dolara po barelu za snižene proizvode kao što je lož ulje, ali zemlje članice tek treba da se dogovore o tim nivoima.

Odobrene od strane bogatih zemalja G7, Evropske komisije i Australije, zabrana proizvoda sledi sličnu meru koju su sproveli 5. decembra, zabranjujući prodaju, osiguranje i transport ruske sirove nafte ukoliko se ne proda ispod limita od 60 dolara.

Izvor: Euractiv