Četiri od deset mladih odraslih u EU ima visoku stručnu spremu

Prema podacima Eurostata u 2020. godini 41 odsto stanovništva Evropske unije starosti od 25 do 34 godine bilo je visokoobrazovano.

Postoji jasna rodna razlika među onima sa visokim obrazovanjem. Naime, veći je broj žena navedenog doba sa visokim obrazovanjem (46%) u odnosu na muškarce (35%).

Iako je udeo muškaraca sa visokim obrazovanjem u porastu tokom poslednjihh deset godina, stopa rasta bila je sporija nego kod žena. Kao rezultat, rodni jaz se povećao na 10.8 procentnih poena (pp) sa 9.4 pp u 2011. godini.

Države članice EU postavile su sebi za cilj da do 2030. godine povećaju udeo stanovništva EU starosti od 25 do 34 godine koje je završilo visoko obrazovanje na 45%.

Izvor: Eurostat

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem najveći je u Luksemburgu, a najmanji u Rumuniji

Jedanaest držvava članica već je ispunilo cilj za ovaj pokazatelj na nivou EU 2030: Belgija, Danska, Irska, Španija, Francuska, Kipar, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Švedska. U pet država, više od polovine ljudi starih od 25 do 34 godine imalo je visoko obrazovanje u 2020. godini: Luksemburg (61%), Irska i Kipar (58%), Litvanija (56%) i Holandija (52%).

Suprotno tome, najniži udeo visokoobrazovanih zabeležen je u Rumuniji (25%), Italiji (29%), Mađarskoj (31%), Bugarskoj i Češkoj (33%).

Izvor: Eurostat

Mlađi ljudi postižu viši nivo obrazovanja od starijih

Posmatrajući razlike između starosnih grupa u dostizanju obrazovnog nivoa, postoji jasna starosna podela: 36% stanovništva EU sarosti od 25 do 34 godine imlao je visoko obrazovanje u poređenju sa 22% od 55 do 74 godine.

Najveće razlike između starosnih grupa zabeležene su u Irkosj (25 procentnih poena), Luksemburgu i Kipru (24pp), Poljskoj (22pp) i Malti (21pp). Na drugom kraju skale bile su četiri zemlje sa razlikom ispod 10pp: Bugarska i Mađarska (9pp), Nemačka i Estonija (6pp).

Prema podacima Eurostata u Srbiji ima 26.5% visokoobrazovnih u populaciji od 25 do 34 godine, dok je među populacijom od 55 do 74 godine 17.7% visokoobrazovanih.

Izvor: Eurostat

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Vasily Koloda / Unsplash

Turizam u EU opao za 61 odsto tokom pandemije

Tokom protekle godine turizam je bio među sektorima koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19 pošto su putovanja bila ograničena, ali i zbog drugih mera predostrožnosti koje su preduzete u borbi protiv pandemije, objavio je Eurostat.

Kako se ukazuje, broj noćenja u turističkim objektima u Evropskoj uniji (EU) opao je za 61 odsto između aprila 2020. i marta 2021. godine (1,1 milijarda noćenja), u poređenju sa 12 meseci pre pandemije – od aprila 2019. do marta 2020. godine (2,8 milijardi).

Među državama članicama EU koje raspolažu sa podacima, najveći pad zabeležen je na Malti (-80 odsto) i u Španiji (-78 odsto), zatim u Grčkoj (-74 odsto), Portugalu (-70 odsto) i Mađarskoj (-66 odsto), dok su najmanji pad zabeležile Holandija i Danska (36 odsto).

Eurostat piše da su između aprila 2020. i marta 2021. godine, u poređenju sa prethodnih 12 meseci, noćenja nerezidenta, odnosno međunarodnih gostiju opala za čak 79 odsto, dok su noćenja rezidenta (domaći gosti) pala za 45 odsto.

Tokom ovog perioda, broj noćenja međunarodnih gostiju smanjio se u svim državama članicama EU za koje postoje podaci, pri čemu je najveći pad primećen u Španiji (-90 odsto), Rumuniji (-89 odsto), Mađarskoj i Finskoj (-88 odsto ) i Češkoj (-87 odsto).

Izvor: Eurostat

Među zemljama EU, samo su stanovnici Slovenije i Malte proveli više turističkih noćenja u svojoj zemlji u poređenju sa prethodnih 12 meseci.

Međutim, s obzirom na relativno mali značaj domaćeg turizma u ovim zemljama, ovo povećanje nije moglo da nadoknadi nagli pad međunarodnog turizma.

Kada su podaci za Srbiju u pitanju, tokom septembra 2020. godine, broj noćenja u turističkim objektima iznosio je 603.749.

Najmanje noći zabeleženo je u decembru prošle godine – 197.811, dok je u aprilu ove godine bilo 285.543.

Izvor: Eurostat

Ilustracija: ThisisEngineering RAEng / Unsplash

EU: Najviše samohranih roditelja u Švedskoj, a najmanje u Hrvatskoj

Prošla godina bila je izazovna usled pandemije virusa korona za mnoge roditelje koji su zaposleni. Usklađivanje radnih i porodičnih obaveza bilo je posebno teško za roditelje sa malom decom.

Povodom Svetskog dana roditelja, Eurostat je objavio izveštaj o domaćinstvima u Evropskoj uniji sa samohranim roditeljima.

Prošle godine u Evropskoj uniji zabeleženo je 195.4 miliona domaćinstava, od kojih je u trećini bilo je dece. Porodice samohranih roditelja činile su oko 14% ovih domaćinstava, odnosno 7.8 miliona, što je oko 4% od ukupnog broja domaćinstava.

Izvor: Eurostat

Udeo domaćinstava sa jednim roditeljem se razlikuje po zemljama.

Posmatrajući udeo domaćinstava sa jednim roditeljem među domaćinstvima sa decom, u šest zemalja zabeleženo je preko 20% ovakvih porodica: u Švedskoj 34%, Danskoj 29%, Estoniji 28%, Litvaniji i Letoniji po 25% i u Francuskoj 21%.

Najmanji udeo porodica sa jednim roditeljem zabeležen je u Hrvatskoj (5%), Rumuniji (7%) i Finskoj (8%), dok je u Grčkoj, Slovačkoj, POljskoj, Španiji, Sloveniji i na Malti zabeleženo po 9%.

Izvor: Eurostat

U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 2,3 miliona domaćinstava. U više od trećine domaćinstava (oko 36%) bilo je dece.

Oko 5,4 odsto domaćinstava sa decom u Srbiji (nešto više od 45.000) činile su porodice sa samohranim roditeljima, što je oko 1,9 odsto ukupnog broja domaćinstava.

Ilustracija: Daria Obymaha / Pexels

Finci u 2020. najviše radili od kuće u celoj EU, Bugari najmanje

Mere socijalnog distanciranja koje su uvedene 2020. kao odgovor na pandemiju COVID-19 prisilile su mnoge ljude da rade od kuće. Kad je reč o Srbiji, oko 7,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih radilo je iz svog doma, što je znatan skok u odnosu na 2019. godinu, kad je na ovaj način radilo oko 4,9 odsto radnika.

Prema podacima Eurostata, u 2020. godini 12,3 odsto zaposlenih između 15 i 64 godine u EU obično je radilo od kuće, što je takoreći duplo više od proseka, koji je tokom poslednje decenije ostao konstantan na oko pet odsto.

Prethodnih godina, udeo samozaposlenih koji su prijavili da obično rade od kuće bio je oduvek veći od udela ostalih kategorija radnika.

Međutim, jaz je postao manji 2020. godine, jer se udeo zaposlenih koji obično rade od kuće povećao sa 3,2 odsto u 2019. na 10,8 odsto, dok se udeo za samozaposlene povećao u manjoj meri: sa 19,4 odsto u 2019. na 22 odsto u 2020.

Više žena nego muškaraca radi od kuće

Postoje različiti trendovi u zavisnosti od starosti i pola radnika kad je u pitanju rad kod kuće. U 2020. veći udeo žena (13,2 odsto) prijavio je da obično radi od kuće u odnosu na muškarce (11,5 odsto).

U poređenju sa drugim starosnim grupama, mlađi ljudi su imali manje šanse da rade od kuće u 2020. godini. Samo 6,3 odsto onih u dobi od 15 do 24 godine prijavilo je da obično radi od kuće, u poređenju sa 13 odsto u kategoriji od 25 do 49 godina i 12,4 odsto u starosnoj grupi od 50 do 64 godine.

Rad od kuće tokom 2020. godine; Izvor: Eurostat

Najveći udeo ljudi koji rade od kuće u Finskoj, Luksemburgu i Irskoj

Finska je bila na vrhu liste država članica EU kad je reč o kućnom radu, sa 25,1 odsto zaposlenih ljudi koji su obično radili od kuće 2020. godine. Za njom slede Luksemburg (23,1 odsto) i Irska (21,5 odsto).

Suprotno njima, najmanji udeo radnika koji rade kod kuće prijavljen je u Bugarskoj (1,2 odsto), Rumuniji (2,5 odsto), Hrvatskoj (3,1 odsto) i Mađarskoj (3,6 odsto).

Izvor: Danas

Ilustracija: StartupStockPhotos / Pixabay

Danci „internet najpismeniji“ u EU, Bugari na začelju liste

Prema istraživanju Eurostata, procenjeno je da je 78 odsto stanovništva Srbije, u poslednja tri meseca 2020. godine koristilo internet. Najniži broj korisnika je zabeležen u grupi ljudi od 65 do 74 godine i iznosi svega 50 odsto.

Internet postaje sve važniji poslednjih godina, a posebno 2020. godine, nakon izbijanja pandemije covid-19 i s tim povezanih mera zatvaranja i socijalnog udaljavanja.

Srbija se našla među 27 evropskih zemalja u istraživanju Eurostata. Nalazi su se odnosili na procenat stanovništa koji je aktivan na internetu, što nam je dalo značajan uvid u internet navike starije populacije.

Zanimljiv podatak koji su izneli jeste da je u Srbiji 83 odsto stanovništva bar jednom koristilo internet u životu, dok se ostalih 17 odsto nalazi u starosnoj kategoriji od 35 do 74 godine, što je ujedno i starosna granica iznad koje nisu istraživali.

Mladima u Evropi je upotreba interneta postala svakodnevica, ali ona nije toliko uobičajena među starijom generacijom: 98 odsto onih od 16 do 24 godine koristilo je internet u poslednja tri meseca u odnosu na 61 odsto od 65-74 godine.

Udeo korisnika interneta starosti od 65 do 74 godine tokom poslednja tri meseca 2020. godine; Izvor: Eurostat

Srbija ne zaostaje, pa su tako i stanovnici uzrasta od 16 do 24 godine svi na internetu, dok se naši najstariji teže snalaze i broj korisnika je upola manji.

Iako se, kad je reč o korišćenju interneta, najniži brojevi beleže u Bugarskoj (25 odsto), Hrvatskoj (28 odsto) i Grčkoj (33 odsto), u ostatku Evrope došlo je do značajnog porasta.

U 2020. godini Danska je zabeležila najveći udeo (u kojoj je 94 odsto ljudi starosti od 65 do 74 godine koristilo internet u poslednja tri meseca), zatim Luksemburg i Švedska (obe 91 odsto), Holandija (90 odsto) kao i Finska (88 odsto) prenosi Eurostat.

Kad je reč o ukupnom broju korisnika istraženih zemalja, protekla tri meseca su internet najmanje koristili građani Bugarske (svega 70 odsto), a nasuprot njima je Danska sa čak 99 odsto „internet pismene“ populacije.

Autor: Danas

Izvor: Eurostat

Ilustracija: StartupStockPhotos / Pixabay

Manje brakova, više razvoda

Dugoročni trend u Evropskoj uniji pokazuje da je broj sklopljenih brakova u opadanju, dok se povećava broj razvoda.

1964. godine bilo je 8 sklopljenih brakova na hiljadu stanovnika u EU da bi taj broj opao na 4,3 u 209. godini.

Istovremeno, stopa razvoda se više nego udvostručila, povećavajući se sa 0,8 na 1.000 osoba u 1964, na 1,8 u 2019.

U 2019. godini zemlje EU sa najvećim brojem brakova u odnosu na ukupnu populaciju bile su Kipar (8,9 brakova na 1.000 osoba), Litvanija (sedam), Letonija i Mađarska (obe 6,7) i Rumunija (6,6). Sledile su ih Slovačka (5,4), Danska i Malta (5,3).

Broj sklopljenih brakova na 1000 stanovnika; Izvor: Eurostat

Najmanje razvoda na Malti i u Irskoj

U 2019. godini, među državama članicama EU, najmanji broj razvoda u odnosu na ukupno stanovništvo zabeležen je na Malti i u Irskoj (0,7 razvoda na 1.000 osoba), zatim u Sloveniji (1,2), Italiji (1,4) i Hrvatskoj (1,5).

Suprotno tome, najviše stope razvoda zabeležene su u Letoniji, Litvaniji i Luksemburgu (sa 3,1 razvodom na 1.000 osoba), Kipru (2,6) i Švedskoj (2,5).

Broj razvoda na 1000 stanovnika; Izvor: Eurostat

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Tú Anh / Pixabay

Uticaj pandemije COVID-19 na potrošnju i uštedu domaćinstava u EU

Stopa štednje domaćinstava u Evropskoj uniji nastavlja da raste. U četvrtom kvartalu 2020. godine porasla je za 6,6 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Glavni razlog za ovakav rast štednje je to što je potrošnja domaćinstava u Evropskoj uniji bila 7% niža nego što je bila godinu dana ranije, odnosno pre pandemije.

Bruto raspoloživi dohodak domaćinstva bio je za 0,6% veći u četvrtom kvartalu 2020. godine u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Godišnja promena štednje, potrošnje i prihoda domaćinstava u Evropskoj uniji, Izvor: Eurostat

U svim, osim jedne države članice za koje su dostupni podaci za četvvrti kvartal 2020. godine stopa štednje domaćinstava je veća nego u istom peridou 2019. godine.

Najveći rast štednje zabeležen je u Sloveniji, zatim Irskoj, belgiji, Austriji i Grčkoj. Jedino je u Danskoj stopa štednje bila manja za 2,7 procentnih poena za isti period.

Povećanje štednje u većini zemalja je posledica umanjene potrošnje.Najveći pad potrošnje domaćinstava zabeležen je u Sloveniji (-15,4%) i Španiji (-11,2%). Potrošnja domaćinstava je povećana jedino u Danskoj (+0,2%)

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Steve Buissinne / Pixabay

Eurostat: Srbija ima najnižu stopu brakova na Zapadnom Balkanu

Srbija ima najnižu stopu sklopljenih brakova na Zapadnom Balkanu, a broj razvoda, kao i dece rođene izvan braka sve je veći, objavila je evropska agencija Eurostat.

Sa 5,1 sklopljenih brakova na 1.000 stanovnika, prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija ima višu stopu brakova od proseka EU, ali najnižu među zemljama regiona.

Najviše brakova u odnosu na stanovništvo se sklapa na Kosovu (9,8) i u Albaniji (7,9).

Kosovo ima i najnižu stopu razvoda, 0,5 na 1.000 stanovnika, a Albanija najvišu (2,1).

U Srbiji se tokom protekle decenije povećala stopa razvoda, sa 0,9 razvoda na 1.000 stanovnika 2010. na 1,6 razvoda 2019. godine, dok je stopa sklopljenih brakova ostala gotovo nepromenjena.

Za poslednjih pola veka gotovo je prepolovljena stopa sklopljenih brakova u zemljama EU, sa osam brakova na 1.000 stanovnika 1964. godine na 4,3 braka na 1.000 stanovnika 2019, saopštio je Eurostat 13. maja.

Istovremeno je stopa razvoda više nego udvostručena, sa 0,8 na 1,8 razvoda na 1.000 stanovnika.

Najveći broj brakova u odnosu na stanovništvo zaključeno je na Kipru (8,9 na 1.000 stanovnika), u Litvaniji (7), Letoniji i Madjarskoj (6,7) i Rumuniji (6,6). Iza njih su Slovačka, Danska i Malta.

U bračnu vezu najređe ulaze stanovnici Italije (3,1), Portugala i Slovenije (3,2), Francuske, Španije i Luksemburga (3,5).

Litvanija i Letonija su, zajedno sa Luksemburgom, i zemlje sa najvećom stopom razvoda (3,1), potom Kipar (2,6) i Švedska (2,5).

Na razvod se najređe odlučuju građani Malte i Irske (0,7 razvoda na 1.000 stanovnika), Slovenije (1,2), Italije (1,4) i Hrvatske (1,5).

Tokom 2019. godine u EU je sklopljeno ukupno 1,9 miliona brakova, a procenjuje se da je bilo 0,8 miliona razvoda.

Tokom proteklih decenija zabeležen je i rast broja dece rođene izvan braka.

U Srbiji je 2019. godine izvan braka rođeno 26,9 odsto dece, šest odsto više nego 2000.

Na Kosovu je smanjen procenat dece rođene izvan braka, sa 40,3 odsto 2010. na 35,6 odsto 2019. godine.

U zemljama EU, od 1993. godine, od kada su dostupni prvi podaci, 17,7 odsto dece rođeno je izvan braka, a 2019. 42,7 odsto.

U nekim zemljama EU, među kojima su Francuska, Bugarska, Slovenija, Portugal, više je dece rođeno izvan braka nego u bračnim zajednicama.

Sa druge strane, u Grčkoj je 87 odsto dece rođeno u bračnim zajednicama, a u Turskoj je taj procenat čak 97,2 odsto.

Autor: Beta

Izvor: N1

Ilustracija: Tú Anh / Pixabay

Evropska unija najviše uvozi iz Kine, a izvozi u SAD

Tokom 2020. godine Evroska unija je najveću trgovinsku razmenu imala sa Kinom i SAD-om, pokazuju podaci Eurostata.

Prošle godine Evropska unija najviše robe je uvezla iz Kine (22%), SAD-a (12%), Velike Britanije (10%), Švajcarske (6%) i Rusije (6%), dok je naviše izvozila u SAD (18%), Veliku Britaniju (14%), Kinu (10%), Švajcarsku (7%) i Rusiju (4%).

Izvor: Eurostat

Zemlje članice pojedinačno naviše su razmenjivale robu sa Nemačkom. Naime, Danska, Češka, Hrvatska, Bugarska, Austrija, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska najviše robe su izvozile, ali i uvozile iz Nemačke, a Nemačka je nejveći uvoz imala iz Holandije, dok je izvoz išao u SAD.

Belgija je najviše uvozila iz Holandije, a izvozila u Nemačku.

Kipar je najveću razmenu imao sa Grčkom, dok je Grčka najviše uvozila iz Nemačke, a izvozila u Italiju.

Estonija je zabeležila najveću razmenu sa Finskom.

Irska je najviše robe razmenila sa SAD i Velikom Britanijom.

Letonija sa Litvanijom, a Litvanija je uvozila iz Poljskom i izvozila u Rusiju.

Luksemburg je uvozio iz Belgije, a izvozio u Nemačku.

Malta je najveću razmenu imala sa italijom i Nemačkom, Holandija sa Kinom i Nemačkom, Portugalija sa Španijom, a Španija sa Nemačkom i Francuskom.

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Pexels / Pixabay

U Evropskoj uniji cena rada po satu od 6.5 do 45.8 evra

Prosečna cena rada po satu u Evropskoj uniji tokom 2020 godine iznosila je 28.5 evra, dok je u evrozoni bila 32.3, što je povećanje u odnosu na 2019. kada je cena rada bila 27.7 evra u Evropskoj uniji, odnosno 31.4 u evrozoni, objavio je Eurostat.

Najniža satnica u Bugarskoj, najviša u Danskoj

Prosečna cena rada po satu u zemljama članicama Evropske unije pokazuje veliki jaz između zemlja sa najvećom i najmanjom prosečnom zaradom.

Najmanje prosečne satnice zabeležene su u Bugarskoj gde iznosi 6.5 evra, Rumuniji sa 8.1 i Mađarskoj 9.9, dok su najveće u Danskoj (45.8), Luksemburgu (42.1) u Belgiji (41.1).

Kada su u pitanju oblasti rada u industriji je prosečna zarada po satu iznosila 28.8 evra u EU, odnosno 34.8 u evrozoni, u građevinskim radovima 25.6 evra u EU, odnosno 29 evra u evrozoni, u oblsti usluga 28.2 evra u EU, odnosno 31.1 u evrozoni.

Najveće povećanje cene radnog sata u Portugaliji

Cena radnog sata je povećana tokom 2020. godine u odnosu na 2019. za 3.1 odsto u EU, odnosno 2.9 odsto u evrozoni.

Najveća povećanja zabeležena u evrozoni su u Portugaliji (+8.6%), Litvaniji (+7.5%) i Slovačkoj (+7.0%), dok je u pad cene rada po satu zabeležen na Malti (-4.7%), Kipru i Irskoj (po -2.7%).

Kod zemalja koje ne koriste evro kao valutu najveće povećanja bilo je u Mađarskoj (7.9%), Bugarskoj (+7.8%) i Češkoj (+7.4%), dok je u Hrvatskoj zabeležen pad od -1%.

U istraživanje nisu uključene zarade u javnom sektoru i poljoprivredi.

Izvor: Eurostat

Izvor: Eurostat

Ilustracija: Niek Verlaan / Pixabay