Većina građana EU želi da se vakciniše

Istraživanje Eurobarometra sprovedeno krajem maja 2021. pokazuje da se 75% ispitanika slaže da su vakcine protiv COVID-19 jedini način da se okonča pandemija.

69% je ili već vakcinisano, ili želi da se vakciniše što pre, dok 79% namerava da se vakciniše negde ove godine.

Izvor: Evropska komisija

Međutim, postoje značajne razlike među državama članicama i prema starosnoj grupi, ljudi mlađi od 45 godina su neodlučniji od ljudi starijih od te starosti.

U proseku, 70% smatra da EU igra ključnu ulogu u obezbeđivanju pristupa vakcinama protiv COVID-19 u njihovoj zemlji.

Tesna većina onih koji izraze svoje mišljenje zadovoljna je načinom na koji je EU postupila sa strategijom vakcinacije (47% zadovoljnih, 45% nezadovoljnih).

Mišljenja o načinu na koji su nacionalne vlade to rešile su nešto negativnija (46% zadovoljnih, 49% nezadovoljnih).

Kada su u pitanju informacije o korona virusu, građani EU najviše veruju zdravstvenim radnicima, uključujući i farmaceute (61%), zatim zdravstvenim zvaničnicima (44%), Evropskoj uniji (20%) i nacionalnim vladama (19%).

Izvor: Evropska komisija

Najviše onih koji su vakcinisani ili žele to da učine u što kraćem roku ima na Malti, u Španiji i Nemačkoj, a najmanje u Bugarskoj, Letoniji i Hrvatskoj.

Izvor: Evropska komisija

Ilustracija: Evropska komisija / Eurobarometar

EU odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije

Evropska komisija je i zvanično odobrila Italiji 191,5 milijardi evra za oporavak od pandemije, trećoj po veličini ekonomiji 27-članog bloka.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je, na zajedničkoj konferenciji na novinare sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen u Rimu, da će finansijska pomoć doprineti rastu i konkurentnosti italijanske ekonomije.

Najteže pogođena članica u EU, i ekonomski i u pogledu smrtnosti od pandemije, Italija je dobila najviše sredstava iz evropskog plana oporavka vrednog 750 milijardi evra, koji se sastoji od 68,9 milijardi evra bespovratnih sredstava i 122,6 milijardi kredita.

Odobrenje Komisije važan je korak ka raspodeli sredstava za veliku italijansku reformu i investicioni plan.

Fon der Lajen je rekla da bi prva sredstva mogla biti puštena za četiri nedelje, nakon što Evropski savet odobri plan.

Više od jedne trećine ukupnih sredstava odobrenih Italiji namenjeno je projektima posvećenim klimatskim ciljevima, a četvrtina digitalnim investicijama.

Fon der Lajen je istakla da ključne reforme uključuju planove za smanjenje dužine građanskih i krivičnih suđenja, modernizaciju javne uprave i reformu zakona o konkurenciji.

Autor: Beta – AP

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Julia Casado / Pixabay

Srbija na zelenoj listi – Grčka prva popušta mere

Evropska unija stavila je Srbiju na zelenu listu, što znači da građani Srbije mogu da putuju u zemlje članice EU. Iako države članice i dalje imaju mogućnost da od osoba koje dolaze iz zemalja koje se nalaze na listi traže negativan kovid test i karantin, ova preporuka će uticati na zemlje članice da promene mere koje se primenjuju na građane Srbije pri ulasku na njihovu teritoriju.

Prva zemlja koja je popustila mere za ulazak građana Srbije je Grčka. Naime, kako prenosi grčki Ekatimerini, za zemlje sa zelene liste biće dozvoljen ulazak u Grčku sa brzim negativnim antigenskim testom, dok za decu mlađu od 12 godina neće biti potreban test.

Foto: Julius Silver / Pixabay

Povodom odluke Brisela ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je za RTS da je najvažnije to da nas je Evropska unija prepoznala kao sigurnu, bezbednu zemlju i destinaciju.

Govoreći o odluci Grčke o promeni pravila za ulazak u zemlju navodi da će ta odluka uskoro početi da se primenjuje. 

“Što se tiče ulaka u Grčku, vi znate da je veliki problem bio PCR test za decu koja su starija od šest godina, zato što su tradicionalno turisti iz Republike Srbije koji putuju u Grčku porodice sa decom. Takođe, mi smo imali veliki problem sa zamenskim putovanjima 220.000 aranžmana, 85 odsto njih je bilo upravo za Grčku u 2020. što znači da je sada pravo vreme da se ta zamenska putovanja iskoriste. Međutim, ljudima je izuzetno bilo skupo da sa dvoje, troje dece plaćaju PCR testiranje i ovo sada zapravo omogućava da deca do 12 godina mogu bez ikakvih PCR testova da putuju, a od 12 godina već se priznaje i brzi antigenski test. To je sve zahvaljujući odluci Brisela da smo na zelenoj listi”, objasnila je ministarka.

Ona je apelovala na sve građane Srbije koji planiraju odmor u Grčku da se pre polaska raspitaju da li je nova odluka stupila na snagu, jer je za to, kako kaže, potrebno određeno vreme. 

Putovanja u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju i dalje su bez ograničenja i uslova.

U skladu sa odlukom Vlade, od 12. oktobra državljani Srbije mogu da uđu u Severnu Makedoniju bez posedovanja negativnog PCR testa. Istovremeno, u saopštenju Vlade Severne Makedonije se apeluje da se putovanja svedu na minimum i isključivo za neodložne potrebe.

Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokument o potpuno završenoj vakcinaciji protiv COVID-19; negativan PCR test, ne stariji od 72 sata ili negativan brzi antigenski test, ne stariji od 48 sati (računajući od datuma testiranja upisanog u dokument). Državljani Srbije koji su preležali COVID-19, mogu ući i sa dokumentom koji pokazuje pozitivan rezultat PCR testiranja ili brzog antigenskog testa u periodu od 15. do 180. dana

Foto: Adrianna Calvo / Pexels

U Tursku se može ući sa potvrdom o potpunoj vakcinaciji izdatoj od strane nadležnog organa, s tim da je druga doza dobijena najmanje pre 14 dana pre dolaska u Tursku, i/ili sa potvrdom od nadležnih organa da je u poslednjih 6 meseci preležan COVID-19. Ukoliko lice ne poseduje jedan od prethodna dva navedena dokumenta neophodan je negativan PCR test, urađen u poslednjih 72 sata pre ulaska u Tursku ili negativan rezultat brzog antigenskog testa uređen 48 sati pre ulaska u zemlju. Licima mlađim od 18 godina koja se nalaze u pratnji roditelja koji poseduju potvrdu o vakcinaciji nije potreban PCR test.

Za ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga potrebno je imati potvrdu o uplaćenom smeštaju i jedan od narednih dokumenata: negativan PCR (ne stariji od 72 sata) ili brzi antigenski test (ne stariji od 48 sati), potvrdu o dobijene dve doze vakcine koja se koristi u EU, ako je prošlo 14 dana od primanja druge doze ili jedne doze u slučaju vakcinacije vakcinom koja se prima u jednoj dozi (Janssen/Johnson&Johnson), potvrdu o pozitivnom PCR testu ili brzom antigenskom testu kojim se potvrđuje da se osoba oporavila od virusa SARS-CoV-2, pri čemu je test urađen u prethodnih 180 dana, a stariji je od 11 dana od dana dolaska na granični prelaz, ili uz potvrdu lekara da je osoba preležala COVID-19.

U Hrvatskoj su PCR testa oslobođena deca mlađa od dvanaest godina ukoliko putuju u pratnji roditelja ili staratelja, koji imaju negativan PCR ili antigenski test, odnosno potvrdu da su vakcinisani sa obe doze bilo koje vakcine, ili dokaz da su preležali kovid-19. Ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga dozvoljen je samo uz potvrdu o uplaćenom smeštaju ili dokaz o vlasništvu kuće, stana ili plovila u toj državi.

Informacije o uslovama za ulazak u određenu zemlju mogu se videti na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

U Ministarstvu ipak savetuju građanima da se za dobijanje informacija o uslovima putovanja u određenu zemlju obrate diplomatsko-konzularnom predstavništvu zemlje u koju putuju, jer svakog trenutka može doći do promene uslova za ulazak u određenu zemlju. Spisak diplomatko-konzularnih predstavništava u Beogradu je dostupan ovde.

Prilikom povratka sa letovanja državljani Republike Srbije koji su potpuno vakcinisani i o tome poseduju potvrdu izdatu od strane nadležne ustanove mogu bez uslova da se vrate kući. Takođe, oni koji nisu vakcinisani, a vraćaju se iz Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Mađarske, u Srbiju mogu ući bez testiranja na koronavirus.

Za one koji nisu vakcinisani, a dolaze iz drugih zemalja potreban je negativan PCR test ili negativan antigen FIA Rapid test. U suprotnom, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana i obaveza prijavljivanja nadležnoj Covid ambulanti.

Ilustracija: Jan Vašek / Pixabay

Evropski parlament: Obustaviti patente za vakcine protiv Kovida-19

Evropski parlamentarci zatražili su danas na plenarnoj sednici u Strazburu ukidanje prava na intelektualno vlasništvo za vakcine protiv Kovida-19 kako bi se ubrzala imunizacija globalno, objavio je Evropski parlament, a prenela Hrvatska radio-televizija.

Kako HRT javlja, Rezolucija je usvojena s 355 glasova za, 263 protiv i 71 uzdržanim.

Evropski parlament predlaže pregovore o privremenom izuzeću od primene Sporazuma Svetske zdravstvene orgaizacije (SZO/WTO) o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva (TRIPS) nad patentima kako bi se poboljšao globalni cenovni pristup medicinskim proizvodima povezanima s bolešću Kovid-19.

Poslanici ukazuju i na opasnost koju bi neograničeno izuzeće iz sporazuma o zaštiti patenata moglo značiti za finansiranje istraživanja, ulagače i klinička ispitivanja.

Kako bi se uklonili problemi u proizvodnji, EP poziva EU da hitno ukloni izvozne prepreke, te da mehanizam odobravanja izvoza zameni zahtevima u pogledu transparentnosti.

Poslanici smatraju da bi SAD i Velika Britanija takođe trebalo odmah da ukinu zabranu vakcina i sirovina za njihovu proizvodnju.

Autor: HRT

Izvor: Danas

Ilustracija: Maksim Goncharenok / pexels

Slovenija skinula BiH, Srbiju i Crnu Goru s crvene liste

Slovenija je s crvene liste skinula Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, te jadransku Hrvatsku, saopšteno je na stranici Vlade nakon sednice, javlja Radio Slobodna Evropa za Hrvatsku.

Odluka će stupiti na snagu u subotu i trajaće do 20. juna kada će se opet ažurirati u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Osim ovih zemalja, s crvene liste skinute su i Nemačka, Češka, Švajcarska, Vatikan, austrijski Tirol, Kipar, Luksemburg, Poljska i Slovačka, dok su na crveni popis dodati portugalski Azori.

Na područjima koja nisu na tamnocrvenoj ili crvenoj listi ne postoji visok rizik od zaraze korona virusom, pa osoba koja dolazi iz takvog područja može ući u Sloveniju bez slanja u karantin, ako podnese dokaz da je pre ulaska boravila najmanje pet dana na području koje nije na crvenoj ili tamnocrvenoj listi, navela je slovenačka vlada.

Autor: RSE

Izvor: Danas

Ilustracija: Walkerssk / Pixabay

Svetski mediji: Odgovor na pandemiju poljuljao poverenje Evropljana u Brisel

Novo istraživanje pokazalo je da je poverenje građana u institucije Evropske unije opalo usled odgovora Brisela na pandemiju kovida-19 i sporog uvođenja vakcina, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

U više zemalja većina stanovnika smatra da je evropski projekat „slomljen“, a istraživanje ukazuje, međutim, da je nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima još veće i da građani žele jaču i kooperativniju uniju.

Rukovodjenje krizom izazvanom pandemijom kovida-19 kao i sporo uvođenje vakcina urušilo je poverenje građana EU u sposobnost Brisela da se nosi s velikim krizama, pokazalo je novo istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), prenosi Juronjuz (EuroNews).

Ispitivanje istraživačkog centra ECFR-a pokazalo je da većina građana u šest zapadnih država članica evropski projekt sada vide kao „slomljen“, prenosi evropski televizijski kanal dodajući da je više od 17.000 Evropljana anketirano u aprilu u 12 država članica: Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Madjarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj.

„Rastuće nepoverenje u evropski projekat proteže se dalje od evroskeptičnih glasača i ušlo je u glavni tok. Kao što pokazuju naši podaci, vera u potrebu saradnje u EU najslabija je medju gradjanima francusko-njemačkog motora“, kazala je Suzi Denison, voditeljka ECFR-ovog programa „Evropska moć“ i koautorka studije.

Posle niza kriza u proteklih deset godina, vlade širom Evrope nadale su se da će se EU moći da se dokaže i obnovi veru u evropski projekat brzim odgovorom na kovbid-19.

Međutim, suprotno je slučaj, piše Tajms, ističući da istraživanje ECFR-a pokazuje da je neuspeh u nadmašivanju Velike Britanije i ostalih rivala postao „egzistencijalna“ kriza.

Oko 62 odsto anketiranih Francuza smatralo je da je EU „slomljena“ uoči predsedničkih izbora u aprilu naredne godine.

List naglašava da predsednika Emanuela Makrona koji u anketama zaostaje za evroskepričnom liderkom krajnje desnice Marin Le Pen, očekuje teška bitka da uveri svoju zemlju da je EU, koju on snažno brani, vredna borbe.

U Španiji, koja je tradicionalno najviše oduševljena EU, većina od 52 odsto smatra je nefunkcionalnom.

Oko 51 odsto Austrijanaca takodje se složilo da je EU „slomljena“, dok je taj osećaj snažniji u Italiji – 57 odsto Italijana je to izjavilo iako im je, dodaje Tajms, trenutno preko potrebno evropsko finansiranje kako ne bi ekonomski previše zaostajali.

S Ursulom fon der Lajen na čelu Evropske komisije, EU je godinu započela s uverenjem da je došao trenutak da zablista. Ali, ističe londonski list, nade su propale usled sporog uvođenja vakcina, dugotrajnih mera zatvaranja i ekonomskih kontrakcija.

Još gore, milionima Evropljana postalo je postalo je jasno da je Velika Britanija, napustivši EU, bila spretnija u nabavci i davanju vakcina protiv korona virusa čime je, ocenjuje britanski list, potkopana evropska doktrina da je članstvo u briselskom klubu bilo bolja opcija za borbu protiv pandemije.

Iako većina Nemaca veruje da politički sistem EU ne funkcioniše, što je dramatična promena u odnosu na ispitivanja u novembru prošle godine, novo istraživanje ECFR-a sugeriše da se Nemačka ne okreće protiv evropskog projekta, piše Telegraf.

Novo ispitivanje pokazuje da nemačko poverenje u Evropsku uniju jenjava posle pandemije korona virusa, i da više 55 odsto Nemaca sada veruje da je politički sistem EU slomljen, što je porast od 11 odsto u odnosu na prošli novembar.

Samo 36 odsto Nemaca izjavilo je da veruje da politički sistem EU funkcioniše, u poređenju s više od pola pre sedam meseci. I trećina Nemaca sada veruje da je evropska integracija otišla predaleko, u poređenju s 23 odsto u novembru.

Nalazi, iako dramatični, ne sugerišu da bi se uskoro mogao dogoditi „Dregzit“ (Drexit), ocenjuje Telegraf, napominjući da je jedina evroskeptična stranka, Alternativa za Nemačku, pretrpela snažan porazan poraz pre nekoliko dana na regionalnim izborima u jednom od svojih centralnih područja.

Iako je poverenje u sposobnost EU da se nosi s krizama opalo, veliko istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose ukazuje da je nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima još je veće, kao i da većina ljudi još uvek podržava članstvo u EU i da želi jači, kooperativniji blok, ističe Gardijan.

Anketa ECFR-a je pokazala da je u većini zemalja članica EU razočarenje nacionalnom politikom veće od razočarenja u Brisel, jer je 80 odsto ispitanika u Italiji i Španiji, 66 odsto u Francuskoj, 60 odsto u Portugalu, 55 odsto u Poljskoj i 54 odsto u Madjarskoj reklo da je unutrašnji politički sistem „slomljen“.

Štaviše, u svim državama većina ispitanika i dalje smatra da je članstvo u EU „dobra stvar“ za njihovu zemlju, s izuzetkom Francuske, gde je najveći broj ispitanika rekao da članstvo nije „ni dobro ni loše“.

Istraživanje je otkrilo rasprostranjeni osećaj da bi 27 članica trebalo više da sarađuje i da, dodaje Gardijan, uprkos frustracijama, ispitanici u osam od 12 zemalja još uvek vide EU kao ključ za oporavak svoje zemlje od krize izazvane korona virusom.

Većina je takođe rekla da žele da vide da EU igra odlučniju ulogu na svetskoj pozornici, na primer zagovarajući ljudska prava i vladavinu zakona kada se krše u zemljama poput Turske i Kine.

Autori izveštaja sugerišu da bi rezultati ispitivanja trebalo da budu poziv za uzbunu Briselu, upozoravajući da, iako je javna podrška širem evropskom projektu i dalje visoka u mnogim zemljama, ona je zapravo krhka i neće lako preživeti veće razočaranje.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: Gerd Altmann / Pixabay

Češka otvara granice za državljane EU i Srbije 21. juna

Češka vlada objavila je danas da će otvoriti granice državljanima EU i Srbije 21. juna pošto se zemlja polako oporavlja od pandemije korona virusa.

Putnici treba da imaju negativan test na kovid, dokaz o vakcinaciji ili preležanom kovidu-19 da bi mogli da uđu u Češku.

Slične dozvole već su bile uvedene za državljane Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije.

Vlada je takođe danas povećala dozvoljen broj prisutnih na kulturnim događajima, na hiljadu osoba unutra i 2.000 napolju. Takođe je dozvoljeno učenicima i njihovim nastavnicima da više ne nose maske u većem broju regiona u zemlji.

Češka je početkom godine vodila u svetu po broju zaraženi i umrlih u odnosu na broj stanovnika. Zemlja od 10,7 miliona stanovnika zabeležila je 1,66 miliona slučajeva zaraze kovida-19 i 30.164 umrlih do sada.

Međutim, dnevni broj novozaraženih je pao i od pre nedelju dana je manji od 500.

Prodavnice, restorani, bioskopi, pozorišta i koncertne dvorane otvorene su pre nekoliko nedelja, međutim, i dalje su na snazi restrikcije kao što je obavezno nošenje maske.

Autor: Beta – AFP

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Adam Górka / Pixabay

Letovanje u Crnoj Gori i Albaniji bez ograničenja

Građani Srbije ove godine mogu letovati bez ograničenja u Crnoj Gori i Albaniji dok je za većinu zemalja potreban dokaz o vakcinaciji, preležanom Covid-u ili negativan PCR test.

U Crnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu je građanima Srbije dozvoljen ulazak bez posebnih uslova.

Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku, Tursku i Hrvatsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokumentom o potpunoj vakcinaciji protiv COVID-19, negativnim PCR testom, ne starijim od 72 sata ili negativnim brzim antigenskim testom, ne starijim od 48 sati, računajući od datuma testiranja upisanog u dokumentu. Oni koji su preležali COVID-19, osim sa navedenim, mogu ući i sa dokumentom koji pokazuje pozitivan rezultat PCR testiranja ili brzog antigenskog testa u periodu od 15. do 180. dana, računajući od datuma testiranja upisanog u dokument.

U Hrvatskoj su PCR testa oslobođena deca mlađa od dvanaest godina ukoliko putuju u pratnji roditelja ili staratelja, koji imaju negativan PCR ili antigenski test, odnosno potvrdu da su vakcinisani sa obe doze bilo koje vakcine, ili dokaz da su preležali kovid-19. Ulazak u Hrvatsku iz turističkih razloga dozvoljen je samo uz potvrdu o uplaćenom smeštaju ili dokaz o vlasništvu kuće, stana ili plovila u toj državi.

Državljani Srbije mogu da uđu u Grčku avionom ili preko drumskih prelaza Evzoni na granici sa Severnom Makedonijom, koji je otvoren 7-23 sata ili Promahonas i Ormenio na granici sa Bugarskom, koji su otvoreni 24 sata.  Svi putnici koji dolaze u Grčku, moraju prethodno popuniti elektronski obrazac prijave – Passenger Location Form, preko sajta www.travel.gov.gr najmanje 24 časa pre ulaska u Grčku i pri ulasku prezentovati dobijeni kod. Neophodan je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata. Testa su oslobođena deca starosti do 5 godina. Građani Srbije mogu ući u Grčku sa potvrdom o izvršenoj vakcinaciji najmanje 14 dana pre dolaska u Grčku. Navedena potvrda, pored ličnih podataka, treba da sadrži tip primljene vakcine i broj doza.

Licima koja su preležala Covid 19 u prethodna 2 do 9 meseci pre putovanja, neophodna je potvrda o preležanoj bolesti. Svi putnici na graničnom prelazu podležu se brzom testiranju, a ukoliko je test pozitivan obavezna je kućna izolaciji 14 dana u objektu po izboru putnika ili onom koji bude određen od strane grčkih nadležnih organa o trošku grčke države. Profesionalnim vozačima u međunarodnom drumskom prevozu nije potreban test ili potvrda o vakcinaciji, ali se podležu brzom testiranju na granici.

Da biste išli u Tunis neophodan je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata. Po ulasku u Tunis obavezan je karantin u hotelu u trajanju od sedam dana, o trošku putnika. Nakon isteka 7 dana, radi se test i ukoliko je isti negativan, karantin se prekida. Lica koja imaju dokaz o vakcinaciji izuzeta su od karantina.

Svim putnicima koji dolaze u Egipat potreban je negativan PCR test, ne stariji od 72 sata

Državljani Srbije u turističke svrhe još uvek ne mogu da putuju u Italiju, Španiju i na Maltu.

U Ministarstvu spoljnih poslova savetuju građanima da se za dobijanje informacija o uslovima putovanja u određenu zemlju obrate diplomatsko-konzularnom predstavništvu zemlje u koju putuju, jer svakog trenutka može doći do promene uslova za ulazak u određenu zemlju. Spisak diplomatko-konzularnih predstavništava u Beogradu je dostupan ovde.

Ilustracija: RODNAE Productions / Pexels

Evropska komisija: Vakcinacija dece nije politička odluka

Odluka o vakcinaciji dece nije politička, nego naučna odluka zasnovana na dokazima, izjavio je zvaničnik Evropske komisije za briselski portal Euraktiv.

“Uspostavljanje i primena strategija vakcinacije je u nadležnosti zemlje članice. To uključuje odluku o vakcinaciji dece. Pored odluka vlada, ovo je naravno konačno odluka koju će doneti roditelji sa svojom decom“, rekao je neimenovani zvaničnik.

Evropska agencija za lekove (EMA) je 28. maja odobrila upotrebu vakcine Fajzer za decu uzrasta od 12 do 15 godina.

Nemačka je već najavila da će 7. juna početi vakcinaciju tinejdžera, dok su neke zemlje nagovestile da žele da deca budu vakcinisana kada počne nova školska godina.

EK podržava vakcinisanje dece jer je vrlo verovatno da će korona virus postati endemski virus sličan gripu.

„Stalno prisustvo virusa može učiniti vakcinaciju dece poželjnom, jer cirkulacija virusa može postati opasnost za pojavu i širenje različitih sojeva“, rekao je zvaničnik.

Iako su deca u mnogo manjem riziku od težih oblika bolesti, zvaničnik je rekao da bi vakcinacija dece direktno doprinela obuzdavanju prenošenja virusa bez ometanja obrazovanja i društvenog života.

„Već su uočene posledice po mentalno zdravlje tinejdžera koji ne mogu da idu u školu ili učestvuju u normalnom društvenom životu“, kazao je zvaničnik.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Ilustracija: x3 / Pixabay

Grčka danas primila prve srpske turiste

Grčka je primila prve srpske turiste, a oba ulaza u Grčku – iz Bugarske i iz Severne Makedonije rade punim kapacitetom, javio je danas RTS, uz napomenu da bi za nekoliko dana Vlada Severne Makedonije trebalo da ukine plaćanje putarine za sve građane Srbije.

Prvi izveštaji govore da se na granicama ne čeka ako građani imaju potrebna dokumenta, a to je Personalni lokacijski formular koji čine lični podaci, podatak o vakcinaciji ili PCR testu, mesto i dužinu boravka i granični prelaz.

Obrazac se preuzima onlajn sa sajta grčke ambasade. Dan pre puta dobija se onlajn potvrda sa kojom se prelazi granica. Deci do pet godina nije potreban PCR test, a osiguranje je obavezno.

Vodiči kažu da su spremni i apartmani i plaže. Suncobrani su udaljeni četiri metra, na plaži maska nije obavezna. U ugostiteljskim objektima, samoposlugama i radnjama maska je obavezna.

Cene namirnica su nepromenjene, a snabdevenost je veoma dobra, navodi RTS.

U slučaju razbolevanja, Vlada Grčke leči zaraženog člana porodice, a određeni hoteli su pretvoreni u karantine.

„Naše putno osiguranje obezbedilo je i kovid varijantu osiguranja“, kaže direktor turističke agencije „Robinson“ Ljubiša Nešovanović.

Kroz Grčku građani mogu da putuju uz obezbeđen smeštaj tamo gde idu i potvrdu da je on rezervisan. Može se ići i trajektom, ali pre svakog ukrcavanja mora se popuniti obrazac sa izjavom o primljenoj vakcini ili o posedovanju PCR testa.

„Sa terena nam javljaju da cene nisu promenjene od prošle godine. Pića u kafićima i restoranima kreću se od 1,5 do 3,5 evra. Kafe su od 1,5 do 2,5 evra. Giros je od 2,3 do 3 evra, a sami obroci se kreću do 10 evra“, rekao je Nešovanović.

Cene smeštaja variraju, a najviše će biti od 20. jula do 20. avgusta, kad mogu biti veće i nekoliko puta. Prihvataju se i internet rezerevacije s tim što se traži potvrda o plaćenju i da je rezervacija potvrđena.

Autor: FoNet

Izvor: Danas

Ilustracija: Adrianna Calvo / Pexels