Fon Kramon – Selaković: moderno ropstvo ili napad na Srbiju

Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon je ocenila da je potpuno neprihvatljivo da Srbija, država koja teži da postane članica Evropske unije, na svojoj teritoriji toleriše izgradnju i rad fabrike za koju se sumnja da zapošljava kroz trgovinu ljudima i eksploataciju.

Nikola Selaković i Viola von Kramon; Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/AHMED JALIL

„Ćutanje srpskih vlasti o ovom prinudnom radu znači da su one saučesnici u modernom ropstvu“, navela je Fon Kramon na Tviteru.

Ona je izrazila zgražavanje nedavnim izveštajima o tretiranju vijetnamskih radnika koji su radili na izgradnji fabrike guma kineskog investitora Linglong kod Zrenjanina.

Evroposlanica je apelovala na srpske vlasti da odmah reaguju na eklatantno kršenje prava radnika i ugrožavanja ljudskog dostojanstva u zemlji.

„Srbija mora da pokaže da pripada evropskoj porodici zemalja promovišući visoke standarde ljudskih prava i prava radnika, uključujući sprovođenje temeljne analize kineskih investicija u zemlji i sprovođenjem standarda rada i zaštite životne sredine“, navela je Fon Kramon.

Selaković: Desetine hiljada Srba za vreme II svetskog rata silom odvedeni iz svoje zemlje kao roblje

Član Predsedništva SNS Nikola Selaković odgovorio je u poznatom stilu na optužbe za “moderno ropstvo” u Srbiji.

“Evroposlanica Viola fon Kramon ponovo je osula senzacionalističku tiradu na Srbiju, optužujući je ni manje ni više nego za „moderno ropstvo“ i „trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije“, na način koji još jednom potvrđuje da njen zadatak nije unapređenje nivoa demokratije u našoj zemlji, već satanizacija Srbije.

Od gospođe Fon Kramon i bilo kog drugog evroposlanika očekujemo konstruktivne kritike, koje bi bile podsticaj da se u Srbiji nešto promeni nabolje, ali njen najnoviji napad nema takav cilj, već iza njega stoji agresivna antisrpska i antikineska agenda, koja nema nikakve veze sa brigom za ljudska prava.

Najviši državni zvaničnici i nadležni organi hitno su reagovali nakon medijskih napisa o položaju vijetnamskih radnika u jednoj od fabrika u Srbiji i ispostavilo se da činjenice nemaju mnogo veze sa slikom stvorenom u naručenom i koordinisanom političko-propagandnom napadu na Srbiju.

Srbija će naravno nastaviti da se stara o zaštiti ljudskih prava i gospođa Fon Kramon je dobrodošla da nam u tome pomogne dobronamernim savetima, ali sa indignacijom odbacujem stigmatizovanje Srbije kao zemlje u kojoj postoji „moderno ropstvo“.

Podsećam da je Srbija u svom prvom konstitutivnom aktu, Sretenjskom ustavu, garantovala slobodu svakom robu koji kroči na njeno tlo, a u tom trenutku su mnoge države koje danas slove za instruktore demokratije svoju ekonomiju i dalje praktikovale ili tolerisale robovlasništvo. Srbija je do danas ostala čvrsto i nepokolebljivo odana temeljnim vrednostima proklamovanim daleke 1835. godine.    

Našoj ustavotvornoj tradiciji dodao bih i antikolonijalnu tradiciju, jer Srbija je, kao deo nekadašnje SFRJ, aktivno podržavala antikolonijalnu borbu porobljenih naroda, a oni su se oslobađali upravo od današnjih učitelja demokratije. 

Uostalom, desetine hiljada Srba su za vreme Drugog svetskog rata bili silom odvedeni iz svoje zemlje kao roblje, i siguran sam da nema potrebe da gospođu Fon Kramon poučavam gde su bili odvedeni i ko ih je odveo, i koliko je, u skladu sa tim, uvredljivo i apsurdno to što Srbiju opsuje kao robovlasničku zemlju”, navodi se u saopštenju srpskog ministra spoljnih poslova.

Fon Kramon poručila Selakoviću: Izvinite se vijetnamskim radnicima iz Linglonga

Viola fon Kramon pozvala je vlasti u Srbiji da se pozabave uređenjem svoje zemlje i izvine vijetnamskim radnicima za nehumane uslove rada, umesto da nju optužuju za satanizovanje i diskreditovanje Srbije.

Poslanica Evropskog parlamenta oglasila se putem svog Tviter naloga i reagovala na „optužbe“ ministra Selakovića da ona pokušava da satanizuje Srbiju iznoseći neistine o „modernom ropstvu“ i „upotrebi trgovine ljudima zarad radne eksploatacije“.

Izvor: Twitter @ViolavonCramon

Izvor: N1, Novosti, Nova S