Evropska unija: „Potrebna nam je Evropska odbrambena unija“, poručila Ursula fon der Lejen

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je da bi Evropska unija trebalo da nastoji da pojača sopstvene vojne sposobnosti kako bi se suprotstavila bezbednosnim pretnjama i globalnim krizama.

Foto: Reuters

Ona je pred Evropskim parlamentom rekla da veruje da bi vojne snage EU mogle da budu „deo rešenja“.

Posle povlačenja američkih i savezničkih snaga iz Avganistana posle 20-godišnje misije, EU je potrebna „politička volja“ da vojno interveniše bez NATO-a predvođenog Amerikom, kaže ona.

Francuska će sledeće godine biti domaćin samita EU o odbrani, dodala je ona.

„Vreme je da Evropa pređe na sledeći nivo“, rekla je Fon der Lejen u godišnjem obraćanju o stanju Unije.

EU se istorijski oslanjala na NATO savez za vojne akcije.

Brzi kolaps avganistanske vlade pokrenuo je pitanja o sposobnosti EU da vodi sopstvenu odbrambenu politiku.

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer rekla je ranije ovog meseca da bi EU trebalo da postane „strateški igrač na koga treba računati“.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u prošlosti podržavao ideju o evropskoj vojsci.

Tome je dodatni podsticaj dao odlazak Velike Britanije iz EU jer je strahovala od dupliranja sa NATO snagama.

„Nedostatak političke volje“

Predsednica Evropske komisije je rekla da EU mora da obezbedi veću stabilnost u svom okruženju i drugde, učestvujući u misijama koje ne uključuju NATO i Ujedinjene nacije.

Takođe je morala da deli obaveštajne podatke i postane lider u sajber bezbednosti.

Ono što je EU do sada kočilo nije „samo nedostatak kapaciteta – to je nedostatak političke volje“, objasnila je ona.

„Možete da imate najnaprednije snage na svetu – ali ako nikada niste spremni da ih upotrebite, od kakve su koristi?“, rekla je evroparlamentarcima u Strazburu.

Jedan diplomata EU opisao je pojam aktivnih odbrambenih snaga EU kao „neuspešan“, javlja dopisnica BBC-a iz Brisela Džesika Parker.

Ona kaže da postoji veliki skepticizam, čak i ogorčenje, u nekim delovima oko ideje o kojoj se dugo raspravljalo.

Predlozi za snage EU za brzo reagovanje prvi put su se pojavili 1990-tih.

Takozvane borbene grupe od 1.500 vojnika iz svake zemlje članice stvorene su 2007. godine.

Borbene grupe su proglašene spremnim za operacije, ali nikada nisu korišćene zbog sporova oko finansiranja i oklevanja da se rasporede.

Većina država EU takođe su članice NATO-a, a neke, posebno države susedne Rusiji, ne žele da naruše veze sa SAD.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je ovog meseca da podržava planove EU za izgradnju zajedničke odbrambene politike, ali je upozorio da se ne stvaraju nove vojne snage.

Zajednička deklaracija sa NATO biće doneta do kraja godine, dodala je Fon der Lejen.

Izvor: BBC na srpskom