Varheji: Neophodna transformacija medijskog okruženja na Balkanu

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas da je u zemljama regiona potrebno ostvariti „pozitivnu transformaciju medijskog okruženja“ i da Brisel pridaje veliku važnost reformi u oblasti medija u procesu proširenja.

Na onlajn konferenciji „Sloboda medija na Balkanu“, koju je organizvao bugarski portal Euraktiv, Varhelji je izjavio da su sloboda medija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam od ključne važnosti u procesu pristupanja EU, da su važni za slobodnu, otvorenu i informisanu debatu i da predstavljaju stubove na kojoj je izgradjena svaka demokratija.

„Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija“, rekao je Varheji.

Podsetio je da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o evrointegracijama ocenjeno da su i dalje neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana.

Varheji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez mešanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tela.

Meglena Kuneva, ambasadorka EU u Savetu Evrope i prva evropska komesarka iz Bugarske, istakla je da se sloboda medija ne može posmatrati odvojeno od drugih ljudskih prava, uključujući slobodno izražavanje, okupljanje, pravedno sudjenje…

„Sva ljudska prava su jednako važna, ali sloboda medija je posebno pravo koje dovodi u red, ili ne ako je nema, sva druga prava. Sloboda medija brani druga ljudska prava“, rekla je Kuneva.

Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić je ocenio da situacija u Srbiji po pitanju slobode medija nikada nije bila loša kao danas i da je svaki dan sve gora, a da Evropa, ako ima političke volje, može više da pomogne nego što to čini sada.

Diklić je rekao da gotovo sve medije kontrolišu ljudi bliski vlasti, odnosno vladajućoj partiji, da su sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom, a da je jedina nezavisna televizija N1 pod pritiskom danju i noću.

„Rezultat je da većina gradjana nema prave informacije o tome šta se dešava u zemlji, regionu, Evropi i svetu“, kazao je Diklić.

Dodao je da Vučić gotovo svakodnevno napada opoziciju i nezavisne medije, a da na svaku kritiku ili analizu slobode medija u Srbiji vlast odgovora sinhronizovanom akcijom u kojoj učestvuju predsednik, premijer, poslanici i mediji pod njihovom kontrolom.

„Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja u vreme vlasti Sobodana Miloševića naučio lekciju da otvoreni brutalni napadi na medije nisu dobar način da se mediji stave pod kontrolu, tako da sada koristi druge metode, pre svega ekonomske“, rekao je Diklić.

Novinske agencije Beta i Fonet, dodao je, diskriminsane su u odnosu na Tanjug, koji ima finansijske i druge vrste privilegija.

Napomenuo je i da je državna kompanija Telekom, suprotno domaćim i evropskim zakonima, prvo postala kablovski operater a zatim i vlasnik franšize Juronjuza u Srbiji.

„Moje pitanje je ko iz Brisela može da kaže Vučiću da nije proevropski orijentisan u oblasti medija, jer je on dao frekvenciju Juronjuzu. Verujem da će činjenica da je sve to protiv zakona Srbije i evropskih standarda, što se tiče Evrope, biti u drugom planu“, rekao je Diklić.

Antoaneta Nikolova, direktorka Inicijative za slobodu medija na Balkanu, izjavila je da je ta organizacija poslala pismo Evropskoj komisiji i evropskim javnim servisima u kojima su izrazili „zabrinutost zbog vlasništva i uredjivačke politike“ Juronjuza posle odluke da udje u „problematična partnerstva“ u Srbiji i Bugarskoj.

Dodala je da su u pismu izneli dokaze da je partner Juronjuza Telekom Srbija poslednjih godina postao važno sredstvo za obezbedjivanje kontrole medija saveznicima predsednika Vučića i njegove partije.

Pavol Salaj iz Reportera bez granica ocenio je da je novinarstvo na Balkanu u krizi i da su potrebne hitne mere da se podrži sloboda medija.

Istakavši da je nekažnjivost napada na novinare veliki problem u balkanskim zemljama, Salaj se osvrnuo na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.

Salaj je izrazio zabrinutost zbog toga što je tužilac sklonjen sa tog slučaja posle prvostepene presude kojom su osudjeni nalogodavac i izvršioci.

Dodao je da su Reporetri bez granica sredinom maja uputili pismo republičkom javnom tužiocu Srbije u kojem su izrazili zabrinutost, ali da još nisu dobili odgovor.

Salaj je istakao da su mediji čuvari demokratije, a da EU treba da bude čuvar medija (woch dog), time i demokratije.

„EU je danas veliki pas, ali ima male zube i ujeda veoma malo. Verujemo da EU kao pas čuvar slobode medija mora da ima snažne zube“, rekao je Salaj, dodadjući da EU mora da razume slobodu medija kao osnovnu slobodu koja garantuje druge slobode.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Nalsovna fotografija: Evropska unija

OEBS: Stranim medijima i dopisnicima obezbediti nesmetano obavljanje posla

Obaveza svih država članica OEBS je da omoguće novinarima stranih medija i dopisnicima da obavljaju svoj posao slobodno i bezbedno, saopštila je danas predstavnica OEBS-a za slobodu medija Tereza Ribeiro.

Ona je povodom Svetskog dana slobode medija istakla da je poslednjih godina zabeležen zabrinjavajući broj slučajeva u kojima su strani mediji u pojedinim državama ometani u obavljanju svog posla.

Ova opstruktivna vladina praksa varira od postavljanja dodatnih administrativnih zahteva novinarima koji rade za strane redakcije i stvaranja nepovoljnog, ponekad čak i neprijateljskog, okruženja prema tim medijima, do izricanja ekonomskih sankcija ili čak potpunog blokiranja ili zabrane rada takvim medijskim kućama.

Takve restriktivne mere imaju isti štetan efekat: smanjenje medijskog pluralizma i bezbednosti u regionu OEBS-a i narušavanje saradnje i prijateljskih odnosa medju državama.

Sloboda medija zavisi od medijskog pluralizma, sa različitim stavovima, što uključuje slobodu obavljanja novinarskog posla u inostrantsvu „što se takodje smatra presudnim za jačanje poverenja i saradnje u regionu OEBS-a“, navela je Ribeiro.

„Budući da novinari i mediji igraju ključnu ulogu u pružanju informacija od kojih svi zavisimo u našim demokratskim društvima, najvažnije je da oni imaju mogućnost da izveštavaju, prikupljaju i prenose informacije bez obzira na granice“, zaključila je predstavnica OEBS za slobodu medija.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: European Union

Reporteri bez granica: Srpske vlasti iskoristile krizu za blokadu novinarstva

U Srbiji, koja je uz Crnu Goru i Bugarsku jedna od tri države sa najslabijim učinkom u oblasti slobode medija na području Evropske unije i Balkana, izostaje politička volja da se novinari zaštite, izjavio je za Glas Amerike Pavol Salaj, predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).

U godišnjem izveštaju o Indeksu slobode medija u svetu, koji je RSF objavila, Srbija je označena kao država u kojoj se borba protiv nekažnjivosti napada na novinare nastavlja.

Salaj, koji je u RSF zadužen za Evropsku uniju i Zapadni Balkan, ukazuje da se uprkos tome što je Srbija u izveštaju zadržala prošlogodišnju poziciju, 93. mesto među 180 država, stanje u oblasti slobode medija ipak pogoršalo.

„To pokazuje rezultat koji je za 0,4 procentna poena veći u odnosu na prošlu godinu. Što veći skor – manje je medijskih sloboda. To je važno uočiti, a ne samo poziciju na kojoj se neka zemlja nalazi“, rekao je Salaj.

Kako je rekao, medijske slobode u Srbiji opterećuju brojni problemi, a nekažnjivost je jedan od većih.

„Verbalni, politički napadi na medije, uznemiravanje medija čiji su počinioci državne institucije, veliki broj slučajeva nasilja koji nisu istraženi u dovoljnoj meri“, rekao je.

Salaj je dodao da postoji još jedan problem koji na neki način obuhvata sve ostale, a to je nedostatak etičkog novinarstva provladinih medija.

S druge strane, kako je dodao, u Srbiji postoje regulatorna tela „bespomoćna prema tim klevetničkim kampanjama, koje zapravo u provladinim medijima nisu novinarstvo – već politički rat“.

„Regulatorna tela su bespomoćna jer nisu nezavisna. Politizovana su. Kandidati za članove tih institucija nisu dorasli svojim obavezama. Nisu dovoljno stručni i profesionalni. Ukoliko su one nefunkcionalne, onda se ne radi o demokratiji, već o džungli“, naveo je Salaj.

On je dodao da verbalni napadi političara, kompanija, moćnih pojedinaca moraju prestati.

„Potrebno je da novinari i novinarstvo budu kritikovani, ali jasna je razlika između kritikovanja i targetiranja, a toga smo previše već videli u Srbiji. Potrebno je da se okonča institucionalno uznemiravanje. Poput slučaja provere bankovnih računa i proizvoljnih hapšenja u Srbiji. Važno je boriti se protiv nekažnjivosti. Slučajevi nasilja nad novinarima moraju se brzo istražiti, a novinari moraju biti zaštićeni. U suprotnom, produbiće se već postojeća autocenzura“, rekao je.

Potrebna je, kako je naveo, veća transparentnost u raspoređivanju državnih sredstava medjima i to treba činiti pravednije. Srbiji su potrebne efikasne i transparentne regulatorne institucije“, rekao je Salaj i dodao da su srpske vlasti trenutnu krizu iskoristile za blokadu novinarstva.

„Nema boljeg pokazatelja koliko nam je novinarstvo potrebno kao vakcina protiv dezinformacija u trenutnoj krizi uzrokovanoj pandemijom koronavirusa“, rekao je predstavnik RSF.

Autor: Beta

Izvor: N1

Ilustracija: rsf.org