Borel i Varhelji: Evropa nije zaboravila svoju odgovornost za genocid u Srebrenici, ne može biti nekažnjivosti

Povodom obeležavanja dvadesetšeste godišnjice genocida u Srebrenici, visoki predstavnik EU Žozep Borel i komesar za proširenje Oliver Varhelji izdali su zajedničko saopštenje u kome navode da se događaj u Srebrenici ne sme zaobraviti i pozivaju sudove da pruže pravdu za žrtve.

“Dok obeležavamo njegovu 26. godišnjicu, zajednička nam je dužnost zauvijek se sjećati genocida u Srebrenici. U nedelju će biti položeno još 19 žrtava. Poštujemo njihovo sećanje i na sve žrtve i one koji se još uvek vode kao nestali. Podelimo tugu njihovih porodica i onih koji su preživeli, čiji su životi zauvek ugroženi.

Evropa takođe nije zaboravila sopstvenu odgovornost što nije bila u stanju da spreči genocid u Srebrenici, jedan od najgorih zločina u modernoj istoriji Evrope.

Srebrenica nas bolno podseća na potrebu da se čvrsto i odlučno založimo za mir, ljudsko dostojanstvo i sve vrednosti koje podupiru našu Uniju. Služenje pravdi i izgradnja boljeg društva najbolji su načini sećanja na one koji su sistematski i namerno ubijani. Ovo je neophodan korak za rad na boljoj zajedničkoj budućnosti svih Evropljana.

Ne može biti nekažnjivosti. Genocid je genocid, bio on u Srebrenici ili negde drugde. Međunarodni sudovi, domaći sudovi u Bosni i Hercegovini i susednim zemljama moraju i dalje pružati pravdu za sve žrtve ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, kao i za članove njihovih porodica. Mir se može graditi samo na pravdi.

Politički lideri zapadnog Balkana moraju svojim primerima da priznaju šta se dogodilo, odajući počast žrtvama i istinski promovišući pomirenje suočavanjem sa korenima mržnje koja je dovela do genocida. U Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca, koji su u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima. Pokušaji prekrajanja istorije su neprihvatljivi.

Evropska unija je od samog početka projekat čiji je cilj prevazilaženje prošlih tragedija. Budućnost Bosne i Hercegovine leži u ovom zajedničkom projektu. I dalje smo snažno posvećeni pružanju podrške Bosni i Hercegovini u uspostavljanju društva usidrenog u pluralizmu, pravdi i ljudskom dostojanstvu i zajedničkoj izgradnji budućnosti u kojoj sukobi i zločini više nisu zamislivi.” – stoji u saopštenju Direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju.

Izvor: twitter @eu_near

Izvor: Evropska komisija

Naslovna fotografija: Evropska komisija

Varhelji: Srbija je obavila značajan posao proteklih meseci

Srbija je obavila značajan posao proteklih meseci bilo da je reč o vladavini prava ili klasterima 3 i 4, napisao je na tviteru evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, posle prve Međuvladine konferencije EU i Srbije održane po novoj metodologiji, na kojoj je konstatovano da je klaster 1 već otvoren.

Vodili smo suštinski razgovor o tome šta treba učiniti za dalji napredak, dodao je on i izrazio nadu da će to dati novi zamah za sve.

Zaključili smo da je po novoj metodologiji klaster 1 već otvoren tako da možemo ići dalje tokom slovenačkog predsedavanja EU kako bi se ubrzao proces priključenja za Srbiju, naveo je Varhelji.

Za to mora i Srbija da se potrudi, dodao je on i poručio da je EU spremna da radi sa premijerkom Srbije kako bi pomogla da Srbija brže napreduje.

Izvor: Twitter @OliverVarhelyi

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Twitter @OliverVarhelyi

Varheji: Neophodna transformacija medijskog okruženja na Balkanu

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas da je u zemljama regiona potrebno ostvariti „pozitivnu transformaciju medijskog okruženja“ i da Brisel pridaje veliku važnost reformi u oblasti medija u procesu proširenja.

Na onlajn konferenciji „Sloboda medija na Balkanu“, koju je organizvao bugarski portal Euraktiv, Varhelji je izjavio da su sloboda medija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam od ključne važnosti u procesu pristupanja EU, da su važni za slobodnu, otvorenu i informisanu debatu i da predstavljaju stubove na kojoj je izgradjena svaka demokratija.

„Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija“, rekao je Varheji.

Podsetio je da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o evrointegracijama ocenjeno da su i dalje neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana.

Varheji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez mešanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tela.

Meglena Kuneva, ambasadorka EU u Savetu Evrope i prva evropska komesarka iz Bugarske, istakla je da se sloboda medija ne može posmatrati odvojeno od drugih ljudskih prava, uključujući slobodno izražavanje, okupljanje, pravedno sudjenje…

„Sva ljudska prava su jednako važna, ali sloboda medija je posebno pravo koje dovodi u red, ili ne ako je nema, sva druga prava. Sloboda medija brani druga ljudska prava“, rekla je Kuneva.

Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić je ocenio da situacija u Srbiji po pitanju slobode medija nikada nije bila loša kao danas i da je svaki dan sve gora, a da Evropa, ako ima političke volje, može više da pomogne nego što to čini sada.

Diklić je rekao da gotovo sve medije kontrolišu ljudi bliski vlasti, odnosno vladajućoj partiji, da su sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom, a da je jedina nezavisna televizija N1 pod pritiskom danju i noću.

„Rezultat je da većina gradjana nema prave informacije o tome šta se dešava u zemlji, regionu, Evropi i svetu“, kazao je Diklić.

Dodao je da Vučić gotovo svakodnevno napada opoziciju i nezavisne medije, a da na svaku kritiku ili analizu slobode medija u Srbiji vlast odgovora sinhronizovanom akcijom u kojoj učestvuju predsednik, premijer, poslanici i mediji pod njihovom kontrolom.

„Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja u vreme vlasti Sobodana Miloševića naučio lekciju da otvoreni brutalni napadi na medije nisu dobar način da se mediji stave pod kontrolu, tako da sada koristi druge metode, pre svega ekonomske“, rekao je Diklić.

Novinske agencije Beta i Fonet, dodao je, diskriminsane su u odnosu na Tanjug, koji ima finansijske i druge vrste privilegija.

Napomenuo je i da je državna kompanija Telekom, suprotno domaćim i evropskim zakonima, prvo postala kablovski operater a zatim i vlasnik franšize Juronjuza u Srbiji.

„Moje pitanje je ko iz Brisela može da kaže Vučiću da nije proevropski orijentisan u oblasti medija, jer je on dao frekvenciju Juronjuzu. Verujem da će činjenica da je sve to protiv zakona Srbije i evropskih standarda, što se tiče Evrope, biti u drugom planu“, rekao je Diklić.

Antoaneta Nikolova, direktorka Inicijative za slobodu medija na Balkanu, izjavila je da je ta organizacija poslala pismo Evropskoj komisiji i evropskim javnim servisima u kojima su izrazili „zabrinutost zbog vlasništva i uredjivačke politike“ Juronjuza posle odluke da udje u „problematična partnerstva“ u Srbiji i Bugarskoj.

Dodala je da su u pismu izneli dokaze da je partner Juronjuza Telekom Srbija poslednjih godina postao važno sredstvo za obezbedjivanje kontrole medija saveznicima predsednika Vučića i njegove partije.

Pavol Salaj iz Reportera bez granica ocenio je da je novinarstvo na Balkanu u krizi i da su potrebne hitne mere da se podrži sloboda medija.

Istakavši da je nekažnjivost napada na novinare veliki problem u balkanskim zemljama, Salaj se osvrnuo na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.

Salaj je izrazio zabrinutost zbog toga što je tužilac sklonjen sa tog slučaja posle prvostepene presude kojom su osudjeni nalogodavac i izvršioci.

Dodao je da su Reporetri bez granica sredinom maja uputili pismo republičkom javnom tužiocu Srbije u kojem su izrazili zabrinutost, ali da još nisu dobili odgovor.

Salaj je istakao da su mediji čuvari demokratije, a da EU treba da bude čuvar medija (woch dog), time i demokratije.

„EU je danas veliki pas, ali ima male zube i ujeda veoma malo. Verujemo da EU kao pas čuvar slobode medija mora da ima snažne zube“, rekao je Salaj, dodadjući da EU mora da razume slobodu medija kao osnovnu slobodu koja garantuje druge slobode.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Nalsovna fotografija: Evropska unija

Varhelji: Podrška EU od 28 milijardi evra Zapadnom Balkanu potrebna što pre

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Evropskom parlamentu da će plan Evropske unije za ekonomski oporavak i investicije od očekivanih 28 milijardi evra doneti istinsku promenu u privrednom boljitku i usklađivanju razvoja s Unijom.

Zapadnom Balkanu su ta ulaganja potrebna što je pre moguće i za to će biti nužno da se odmah unesu izmene u fond pretpristupne pomoći EU regionu IPA 3, naglasio je Varhelji u raspravi u EP o izveštaju Evropske komisije o evropskim reformama u Crnoj Gori.

Varhelji je dodao da se „nada da će EU uspeti da o tome donese odluku 2. juna, čime bi uverila Zapadni Balkan da je partner od poverenja“.

EU podrška od ukupno očekivanih 28 milijardi evra je odobrena da bi se izgradila infrastruktura, otvorila radna mesta, podstakao lokalni biznis, pospešio boljitak crnogorskih i građana regiona i time obezbedila sigurnija budućnost, kazao je evropski komesar za proširenje.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija

Članice EU odobrile primenu nove metodologije proširenja za Srbiju i Crnu Goru

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji objavio je da su države članice Evropske unije dale zeleno svetlo za primenu revidirane metodologije proširenja na Srbiju i Crnu Goru, nakon što su je obe zemlje prihvatile.

„Cilj je proces učiniti verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim, sa snažnijim političkim upravljanjem“, napisao je Varhelji na Tviteru.

Izvor: Twitter / @OliverVarhelyi

Komitet stalnih predstavnika – Coreper II sastao se u četvrtak, a proširenje je bila jedna od tema dnevnog reda. Savet za opšte poslove, na kome će ministri takođe biti obavešteni o procesu proširenja i stabilizacije i pridruživanja EU, zakazan je za 11. maj, objavio je portal European Western Balkans (EWB).

Autor: FoNet

Izvor: N1

Naslovna fotografija: Evropska unija

Varheji i Joksimović obišli Batut: Srbija od EU dobija 36.000 doza vakcina

Komesar Evropske unije za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji i ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović obišli su danas Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Ministarka Joksimović je navela da je iz EU Srbiji opredeljeno 36.000 vakcina od 651.000 koliko će dobiti zemlje Zapadnog Balkana.

Ona je istakla da je Srbija pristala na manji broj nego što je tražila jer je zemljama u regionu potrebnije da vakcinišu medicinsko osoblje.

Varhelji je izjavio da je sada glavno pitanje kada mogu da se vakcinišem i da će u naredne dve nedelje EU doneti 651.000 vakcina za ceo region.

Izvor: twitter / @OliverVarhelyi

„Izvinjavam se što vas uznemiravam na državni praznik, ali borba protiv korona virusa ne može da čeka i mislio sam da je najvažnije da donesemo vakcine, počev od Srbije, najuspešnije zemlje regiona u procesu vakcinacije“, rekao je Varhelji.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović izjavila je danas tokom obilaska instituta sa delegacijom Evropske unije da je obe doze vakcine u Srbiji primilo oko 1,5 miliona ljudi i da je potrebno da se vakciniše bar još milion.

Ona je evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju rekla da je plan da se odlazi u udaljena mesta i u radne kolektive i da se otvore punktovi za vakcinaciju bez zakazivanja.

Izvor: Twitter / @OliverVarhelyi

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da lekari kažu da se očekuje se u narednih mesec do dva dostigne graica kolektivnog imuniteta.

Ona je dodala da će se uskoro otvoriti punktovi u dva najveća šoping centra, kako bi se ljudi dodatno stimulisali.

Varhelji je istakao da niko nije siguran, dok svi nisu sigurni, odnosno vakcinisani.

Autor: FoNet / Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: twitter / @OliverVarhelyi

Srbiji novi paket podrške od EU vredan preko 86 miliona evra

Zvaničnici Evropske unije i Srbije potpisali su sporazum o dodeli paketa bespovratnih sredstava Srbiji vredan više od 86 miliona evra. Paket bespovratne pomoći ima za cilj pružanje podrške Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, konkretno za bezbednu pijaću vode, turizma i malih i srednjih preduzeća.

Sporazum su u Palati „Srbija“ potpisali ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović i ambasador Evropske unije Sem Fabrici, u prisustvu predsednika Vučića i ambasadorâ država članica Evropske unije.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji se obratio učesnicima događaja putem video snimka iz Brisela.

On je u video poruci poručio da je taj dogovor izraz posvećenosti Evropske unije Srbiji i njenom evropskom putu.

“Evropska unije je bila uz Srbiju od samog starta pandemije kovida 19. Na samom početku pandemije, bili smo fokusirani na neposredne potrebe i pružanje podrške za jačanje sektora zdravlja”, rekako je Varhelji.

Podsetio je na najavljenu isporuku vakcina protiv kovida 19 Zapadnom Balkanu i rekao da će više od jedne trećine od ukupno 651.000 doza vakcina BioNTech Pfizer iz EU biti usmereno na zdravstvene radnike u prvim linijama odbrane, dok će ostatak biti usmeren na ugrožene grupe.

“Srbija odlično sprovodi kampanju vakcinacije i vi ste s pravom ponosni na to. Vi ste u isto vreme svom narodu obezbedili vakcine i delili ih sa regionom, na čemu smo vam zahvalni. Sada EU želi da pomogne vama – jer nam je stalo. Stalo nam je do Srbije i do čitavog Zapadnog Balkana”, naveo je Varhelji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio Evropskoj uniji na novom paketu podrške.

„Danas smo dobili 86 miliona evra bespovratne pomoći EU, reč je o sredstvima koja se namenski troše za programe i projekte koji su unapred dogovoreni. To su projekti, koji su strukturalnog tipa, od razvoja i napretka našeg obrazovanja, našeg preduzetništva, naših inovacionih mogućnosti, zaštite životne sredine, do napretka vladavine prava. Veliko hvala EU, pred nama je još mnogo posla!“, poručio je Vučić.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je najveći deo pomoći namenjen sektoru zaštite životne sredine.

„Najveći deo podrške, a to je 45.5 miliona evra, ide u sektor zaštite životne sredine i ostvarivanja ciljeva Zelenog dogovora. Ovim sredstvima biće obuhvaćena izgradnja sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Čačku, Loznici i Sokobanji. Ovom podrškom dalje biće obuhvaćene pripremne radnje koje bi trebale da dovedu do izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom u Novom Sadu“, kazala je ministarka.

Novim paketom pomoći predviđeno je da 17 miliona evra ide za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, konkretno u sektoru turizma, 45 miliona evra za početak sprovođenja Zelene agende u Srbiji, unapređenje upravljanja otpadom u Novom Sadu, postavljanje jedinica za praćenje vode duž sliva Dunava, Save i Morave, kao i širenje mreže stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

Još miliona evra bespovratne pomoći za investicije u energetsku efikasnosti javnih zgrada u cilju smanjenja troškova, emisija ugljendioksida i unapređenja kvaliteta i usluga za korisnike tih zgrada.

Na podršku reformama u oblasti upravljanja, zakonodavstva kao i za podršku učešća Srbije u programima EU biće usmereno 14 miliona evra.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Naslovna fotografija: Delegacija EU u Srbiji

Borel i Varhelji od nove kosovske vlade očekuju nastavak dijaloga sa Beogradom

Čelnici Evropske unije Žozep Borel i Oliver Varhelji poručili su da posle izbora na Kosovu očekuju formiranje novih vlasti i “konstruktivno angažovanje Prištine za nastavak dijaloga sa Beogradom, uz posredovanje EU, kako bi se iskoristila prilika za postizanje sveobuhvatnog sporazuma” o normalizaciji odnosa.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Borel i evropski komesar za proširenje Varhelji su istakli da će EU nastaviti da radi sa novoizabranim vlastima u Prištini, kako bi pomogla da „Kosovo ostvari opipljiv napredak na evropskom putu“.

To će od Kosova zahtevati da napreduje u reformama i regionalnoj saradnji, stavili su do znanja Borel i Varhelji, naglasivši da „evropski put Kosova ide i kroz sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Srbijom“ i zato se od budućih vlasti u Prištini očekuje konstruktivno angažovanje u nastavku dijaloga i postizanju sporazuma.

„Jučerašnji izbori na Kosovu su pokazali zrelost institucija, svih relevantnih faktora i političkih partija. Građani su se pobrinuli da se njihov glas čuje i radujem se nastavku saradnje sa budućom vladom, kao i nastavku dijaloga“, napisao je na Tviteru specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Autor: Beta, N1

Izvor: N1

Naslovan fotografija: Evropska unija

Varhelji sa nemačkim poslanicima: Brisel podržava Zapadni Balkan na putu ka EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je na video-sastanku s Radnom grupom Parlamenta Nemačke za Zapadni Balkan da EU stoji uz svoje partnere u tom regionu na njihovom putu ka Uniji.

„Bilo je zadovoljstvo razgovarati o najnovijim zbivanjima na Zapadnom Balkanu, s fokusum na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala. EU stoji uz svoje partnere u regionu na njihovom evropskom putu“, naveo je Varhelji na Tviteru.

Naveo je da je o tome razgovarao s poslaničkom grupom vladajuće nemačke koalicije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bundestagu i Evropskom parlamentu, kao i Evropske narodne partije (EPP), najveće grupacije u zakonodavnom telu EU, u kojoj su i CDU i CSU.

Regionalna saradnja od suštinskog značaja – pogotovu u vreme krize

“Srbija i Crna Gora se solidno kreću na putu pristupanja EU”, poručio je on i podsetio da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi od suštinskog značaja za taj proces.

Odgovarajući na pitanje poslanika kranje desnice u Evropskom parlamentu o mogućim ”posledicama po evropski put Crne Gore” zbog proterivanja ambasadora Srbije Vladimira Božovića krajem novembra prošle godine, ali i problema sa Zakonom o slobodi veroispovesti, Varhelji je poručio da je „saradnja u regionu Zapadnog Balkana od suštinskog značaja, pogotovo u vreme krize i pandemije“.

”Očuvanje dijaloga i klime međusobnog poverenja, pre svega u ovom kontekstu, od najveće je važnosti, posebno među zemljama koje su na putu ka Evropskoj Uniji”, rekao je Varhelji.

On je dodao da je regulisanje verskih zajednica u nadležnosti država, dodajući da bi ono trebalo da se „vrši na inkluzivan način i u skladu sa relevantnim međunarodnim i evropskim standardima o ljudskim pravima, a posebno odgovarajućim preporukama Venecijanske komisije”.

Proširenje je proces zasnovan na rezultatima. Tempo pregovora zavisi od toga koliko brzo zemlje kandidati primenjuju pravne tekovine Evropske unije, kao i od rezultata reformi, posebno u oblasti vladavine prava”, naveo je Varhelji u pisanom odgovoru.

On se o tome prethodno oglašavao na Tviteru, kada je pozdravio odluku Vlade Srbije da povuče odluku o proterivanju ambasadora Crne Gore Tarzana Miloševića i pozvao Vladu Crne Gore da učini isto.

“Poštovanje dobrih komšijskih odnosa i regionalna saradnja su kameni temeljci proširenja Evropske unije i Procesa stabilizacije i pridruživanja“, napisao je Varhelji na toj društvenoj mreži 29. novembra.

Vlada Crne Gore do danas nije povukla svoju odluku o proterivanju Vladimira Božovića.

Autor: Beta / Nikola Radišić

Izvor: N1

Naslovna fotografija: N1