Novi amandmani na Bilčikov izveštaj: Snažna osuda napada na KRIK i CRTA-u

Poslanici u Evropskom parlamentu podneli su nove amandmane na izveštaj o Srbiji, o kojima će se ovog puta glasati na plenarnoj sednici. Amandmani koje su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih, između ostalog, kritikuju nedavne napade na portal KRIK i organizaciju CRTA, piše postal EWB.

Izveštaj o Srbiji, koji je sastavio evropski poslanik Vladimir Bilčik, usvojen je u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta u februaru i o njemu će se sledeće nedelje izjasniti ceo parlament na plenarnoj sednici. Poslanici imaju pravo da podnesu takozvane “usmene amandmane” na ovu verziju izveštaja, i ukupno ih je podneto 21.

Amandman koji su podneli poslanici iz grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih dopunjuje član 39, koji se osvrće na kampanje blaćenja u Narodnoj skupštini, oštrom osudom nedavnih napada na portal KRIK i organizaciju CRTA.

“(Evropski parlament) je zgrožen (appalled) nedavnim orkestriranim napadima nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva, uključujući nezavisnu medijsku mrežu KRIK i organizacije civilnog društva kao što su CRTA i Otvoreni parlament, koje se predstavljaju kao saradnici kriminalnih grupa i saučesnici u planiranju državnog udara, što je veliki prekršaj nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika”, navodi se u ovom amandmanu.

Još jedan amandman odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i RTS, koji se već pominju u članu 44, u kontekstu međupartijskog dijaloga u kojem je posredovao EP. Poslanici predlažu da se i ovaj član dopuni.

“(Evropski parlament) žali zbog činjenice da, od završetka prve faze međupartijskog dijaloga, rad REM-a i RTS-a nije uspeo da povradi njihov kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama”, stoji u podnetom tekstu.

Ovaj amandman takođe primećuje da su se udruženja novinara već povukla iz radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara zbog napada na portal KRIK.

Amandmane na svoj izveštaj podneo je i Vladimir Bilčik. On je pozdravio početak druge faze međustranačkog dijaloga i odluku Vlade da uđe u proceduru donošenja zakona o istopolnim partnerstvima. Takođe je predložio brisanje člana koji podseća da bi pomeranje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Evropske unije.

Još jedan amandman poslanika iz grupa Socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu” i Zelenih poziva na zaključivanje međupartijskog daleko pre održavanja sledećih izbora, kako bi se reforme izbornih uslova osetile u praksi.

Poslanici su podneli i amandmane na član vezan za visok nivo zagađenja vazduha u Srbiji, dodajući da se radi konkretno o Smederevu, Boru i regionu Kolubare.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: Evropska unija

Međak: Srbija malo napredovala ka EU, da se pređe sa reči na dela

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta istakao je u emisiji Studio N1 Live da je Srbija od 2015. godine do sada veoma malo napredovala na putu ka Evropskoj uniji, kao i da postoje brojni problemi koji nisu rešavani. Za izveštaj Vladimira Bilčika napominje da “nije napamet napisan, već da iza njega stoje brojne analize”. “Prva tačka rezolucije kazuje da Srbija mora da pređe sa reči na dela”, naglasio je on.

„Ova rezolucija nije pravno obavezujući dokument, to je politički dokument, kao što ni godišnji izveštaj EK nije pravno obavezujući, i ovo su zapravo politički stavovi grupacija iz Evropskog parlamenta. Sve ove stvari koje se nalaze u izveštaju nakon usvajanja amandmana, odslikavaju realno stanje u Srbiji. Neke stvari su godinama sugerisane, što nezvanično, što zvanično, a sada je stavljeno na jedan papir. Prošle godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, napredak ka EU je bio minimalan i ovo je posledica tih dešavanja“, naveo je Međak.

On je podsetio da je 2019. godine stupila na dužnost nova Evropska komisija koju sačinjavaju tri partije, a imaju podršku i četvrte partije.

„Te četiri stranke donose odluku kako će izgledati ova rezolucija, ne kao ranije što su činile Evropska narodna partija i Socijaldemokratska grupacija. Samim tim postizanje kompromisa je mnogo teže i  zahtevnije“, kaže on.

Prema njegovim rečima, stranke u EP situaciju u Srbiji sagledavaju iz različitih uglova, i kada postoje četiri ugla, onda se dobija ovakva rezolucija.

„Međutim, sve što se nalazi u njoj su neki problemi koji prate Srbiju, neki kraće, godinu ili dve, a neki dosta dugo“, ističe Međak.

Komentarišući izjave srpskih zvaničnika vezane za izveštaj, kaže da postoje razlike u retorici za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu.

„Kada se dobije kritika, onda se ta kritika shvati onako kako ne bi trebalo da se shvati. Ovo sve je kumulativni efekat zadnjih sedam godina pregovora sa EU. Ako pogledate godišnji izveštaj iz 2015. godine i ovaj iz 2020. možete da vidite da je Srbija veoma malo napredovala u spremnosti za članstvo. U političkom kriterijumu Srbija nije napredovala uopšte. Mi smo ove godine dobili ocenu 2,2 na skali od 1 do 5“, istakao je Međak.

Dodaje da smo u ekonomskoj skali sa 3,0 napredovali na 3,25, a u harmonizaciji zakonodavstva smo napredovali s 2,88 na 3,03.

„To nije neki napredak kojim bi neka zemlja koja želi da uđe u EU mogla da se pohvali. Prva tačka rezolucije kazuje da Srbija mora da pređe sa reči na dela“, ukazao je on.

Međak napominje da je Kosovo 22. tačka u rezoluciji, kao i da to znači da postoji mnogo stvari koje moramo rešiti pre toga, ali i da problem Kosova mora da se reši, jer bez njegovog rešavanja nema ni ulaska u EU.

„Uvek je sve do države koja želi da uđe u članstvo Evropske unije. Do nas je da igramo po pravilima i ta pravilima usvojimo“, podvukao je Međak.

Komentarišući pokušaje da Tanja Fajon ne bude jedan od pregovarača Evropske unije u dijalogu između vlasti i opozicije, on je rekao da to radi jer se „sve pokušava svesti na dnevnu politiku“.

„Strateški gledano, ovo sve šteti Srbiji, jer odlaže sagledavanje nekog realnog datuma kada bi Srbija trebalo da uopšte uđe u EU. To sada izgleda na veoma dugom štapu. Početak je 2021. godine, a pre par godina smo pričali o nekim drugim rokovima. Iako je u jednom trenutku rečeno da bi 2025. godina mogla da bude rok, sada sve to više nije realno“, zaključio je Međak.

Autor: N1

Naslovna fotografija: N1

Bilčik: EP spreman da podrži Srbiju, nastavak međupartijskog dijaloga 1. marta

Vladimir Bilčik, čiji izveštaj o Srbiji je usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta izjavio je za RTS da je Evropski parlament spreman da podrži Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i najavio da će 1. marta početi međupartijski dijalog, uz posredstvo evropskih parlamentaraca.

Sa 57 glasova za, četiri protiv i devet uzdržanih, spoljnopolitički odbor EP usvojio je izveštaj o Srbiji, u kojem se traže konkretni rezultati u pravosuđu, borbi protiv korupcije i slobodi medija, a pozdravljaju ekonomski pokazatelji, učešće u regionalnoj saradnji i dijalogu sa Prištinom, piše RTS.

„Izveštaj uvažava sve postignuto do sada, posebno konstruktivnu ulogu Beograda u dijalogu sa Prištinom. Pozivam sve političare u Srbiji da se nedvosmisleno posvete reformama, što se pre svega odnosi na pravosuđe i slobodu medija i usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Mnogo je učinjeno, ali još mnogo tek treba uraditi“, poručio je Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

U izveštaju se navodi „žaljenje zbog širenja antievropske retorike i dezinformacija“, a od vlasti u Srbiji očekuje se da „rečima i delima“ zastupaju evropske vrednosti. Od EU poslanici traže više dinamike u pristupnim pregovorima sa Srbijom i primenu nove metodologije proširenja.

Za izvestioca Vladimira Bilčika jedna od glavnih poruka izveštaja je da je EP spreman da pomogne Srbiji u popravljanju uslova za političku utakmicu u zemlji. On je najavio početak nove faze međupartijskog dijaloga uz posredstvo EP za ponedeljak, 1. mart.

„Pokrećemo ovaj dijalog u razgovoru sa Ivicom Dačićem, predsednikom Skupštine, 1. marta. Imaćemo četiri predstavnika Evropskog parlamenta što pokazuje našu posvećenost. Uz Tanju Fajon i mene, učestvovaće i iskusni bivši poslanici Knut Flakenštajn i Eduard Kukan“, dodao je Bilčik.

Bilčik je istakao da stranke koje su bojkotovale izbore treba da se vrate za pregovarački sto i učestvuju u sledećim izborima.

Navođenje primera „Krušika“, „Jovanjice“ i „Telekoma“ u izveštaju, rezultat je dugih pregovora političkih grupa, kaže Bilčik, ali dodaje da to nije novost, jer se oni već nalaze u ranijim izveštajima Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Nakon Spoljnopolitičkog odbora, očekuje se da će izveštaj o Srbiji biti usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta krajem marta.

Autor: FoNet, RTS

Izvor: N1

Naslovna fotografija: N1

Pojedine kritike EP za Brnabić su „u domenu zabave“ a Vučić smatra da afera nema

Evropski parlament pripremio je Izveštaj o napretku Srbije koji bi sledeće nedelje trebalo da bude i usvojen. Među amandmanima koji su na njega podneti našao se i poziv Srbiji da postigne uverljivije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da razreši afere “Krušik”, “Jovanjica” i “Telekom Srbija”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na to kaže da afera nema, kao i da se ne može politički profit ostvarivati lažima.

Za predsednicu Vlade Anu Brnabić izveštaj Evropske komisije za 2019. i kritike na račun stanja u Narodnoj skupštini možda su bili povod za osmeh… „S jedne strane me ovo zabavilo. Ima nekih stvari koje su meni nejasne, nemaju mi nikakvu logiku i dolaze zaista već u domen zabave“, smatra predsednica Vlade Srbije.

Ali izveštaj koji je za 2020. pripremio evropski izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik predsedniku Aleksandru Vučiću nije zabavan, već samo nejasan.

Konfuziju mu naročito stvara jedan od amandmana na taj izveštaj u kom se napominje da treba što pre rasvetliti sve u vezi sa najvećom plantažom marihuane na „starom“ kontinentu.

„Pa država razrešila, država pohapsila ljude. Šta je problem u Jovanjici, pa mi kažite? Šta je problem? Pošto kad god da  vas pitam niko ne zna ništa da mi kaže sem „čapras divana“ i gluposti koje slušam od pojedinih secikesa koji ništa drugo ne znaju da kažu“, rekao je Vučić novinarima.

Ni u slučaju „Telekom“ predsednik ne vidi problem i razlog za opomenu, već konstatuje – prošlo je vreme razaranja tog preduzeća.

„Sad kad „Telekom“ više nije džak za udaranje, kada „Telekom“ više ne može da bude razaran i uništavan, e onda je problem u „Telekomu…“

Predsednik zato Briselu šalje poruku: „Vi mislite da lažima neko može da ostvaruje politički profit? Ne može! Makar bio i iz Evropskog parlamenta, potpuno je svejedno“.

Autor: Mladen Savatović

Izvor: N1

Naslovna fotografija: print screen N1