Analiza evrointegracija Srbije: Napredak minimalan i u suprotnosti sa proklamovanim ciljem učlanjenja u EU

Napredak u ostvarivanju spremnosti Srbije za članstvo u EU u periodu od 2014 – 2020. godine je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, zaključak je publikacije „Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Republike Srbije, koju je izradio Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

Analiza pokazuje da je u Političkom kriterijumu ocena Srbije ista kao i 2015. godina: 2,2 na skali od 1 do pet.

Iz EPuS-a navode da je, s obzirom na činjenicu da je proces proširenja postao mnogo kompleksniji i da postoji mnogo više faktora koji utiču na njegov uspeh, bilo je potrebno razviti posebnu metodologiju faktora koji utiču na proces proširenja Srbije.

Potpredsednik EPuS-a i autor publikacije Vladimir Međak izjavio je da je Srbija krenula snažno u proces evropskih integracija, ali da danas nije spremna da uradi sve što je potrebno i da se stvari odlažu za neka buduća vremena.

Kako je istakao, analiza daje prikaz šta je ono što je Srbija uradila do sada na svom putu ka EU, ali i šta se desilo u Evropskoj uniji, dodajući da EU danas nije ista organizacija kao pre deset godina.

“Mi smo identifikovali četiri osnovna parametra koja je potrebno pratiti: javno i zvanično izražavani stavovi, odnosno tonalitet prema EU; aktivnosti donosilaca odluka – gde je Srbija na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo; proceduralna dinamika; stavovi javnog mnjenja jer se time najviše manupuliše”, objasnio je Međak.

Prema njegovim rečima, očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo biti još dalje.

“U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa  i te presude Suda pravde će postati merila za nas: a mi u ovom trenutk ne možemo da dobacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani”, rekao je Međak.

On je podsetio da je Srbija na rang listama međunarodnih indeksa, koje mere politički kriterijum doživela drastične padove u periodu od 2014. do danas.

Kada je u pitanju politika EU prema pitanju proširenja, on je naveo da su vidljive oscilacije, te da nema jasne slike o jasnoj viziji.

On dodaje da je Zagrebačka deklaracija znak da Zapadni Balkan ipak nije bio zaboravljen na početku pandemije.

“Zagrebačka deklaracija, u kojoj se jasno kaže da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, znak je da region nije bio zaboravljen na početku pandemije. Retorika i i posvećenost članstvu postaju sve bitniji”, ocenjuje potpredsednik Evropskog pokreta.

EU nije prisutna u medijima u Srbiji

Prema rezultatima monitoringa koji je sproveo BIRODI, a koju je EPuS koristio u svojoj analizi, tokom pet meseci (os septembra 2019 – januara 2020.) na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom i na N1 o Evropskoj uniji izveštavano je samo 1 sat i 53 minuta.

Kada se uzmu u obzir samo centralne informativne emisije RTS kao nacionalnog servisa, videćemo da je
u posmatranom periodu od pet meseci, EU kao takva bila prisutna nešto više od 27 minuta. To čini
23,74% ukupnog izveštavanja o EU. Ton je skoro u potpunosti pozitivan (54.71%) i neutralan (42,13%), i
svega 3,14% negativan.

Vladimir Međak ističe da je problem što Evropska unija kao, bar deklarativno strateški cilj Srbije, nije tema za medije.

“Problem je što EU uopšte nije tema, iako je to strateški cilj propisan u različitim dokumentima. Postoji jasan raskorak između onoga što se priča i ono što se radi. Sa ovakvim javnim mnjenjem teško da bi referendum o članstvu Srbije u EU mogao da bude uspešan“, zaključuje Međak.

On je podsetio na studiju koju je poručio Odbor za spoljne poslove EP (AFET) o dezinformacijama, u kojoj je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti.

“U toj studiji se navodi da dezinformacije ne predstavljaju napad na politički i društveni život, već da su proizvod društvenog i političkog života. Nova rezolucija izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika poptuno preuzima ovaj rečnik, pa je Srbija prepoznata kao izvor lažnih vesti i neko ko destabilizuje region”, kaže Vladimir Međak.

Međak smatra da je to loša poruka, kako Srbija ne bi bila i zvanično označena kao neko ko destabilizuje region, dodajući da studija koju je naručio AFET pokazuje da međunarodni akteri u kampanji dezinformisanja u Srbiji igraju sporednu ulogu, te da primarno televizijske stanice i tabloidi šire dezinformacije o EU i NATO.

Autor: EWB

Izvor: EWB

Naslovna fotografija: FoNet

Politikolog: Proces evrointegracija zamrznut, sporiji smo od svih po tome

Politikolog Vujo Ilić rekao je za N1 da je izveštaj Evropskog parlamenta važan, iako nije obavezujući, zbog toga što je Srbija u protekle dve godine otvorila samo dva poglavlja, a nijedno nije zatvoreno. Ocenjuje da je “nazadovanje uznapredovalo” kada je u pitanju funkcionisanje demokratskih institucija.

„Prethodna rezolucija je usvojena 2018. godine, od tada je prošlo mnogo vremena, 2019. smo otvorili dva poglavlja, 2020. nijedno. Proces pridruživanja je praktično zamrznut, najsporiji smo od svih ikada koji su krenuli u taj proces , izuzimajući Tursku, koja ga je suspendovala. Ono što se promenilo od 2018. godine je što je nazadovanje uznapredovalo kada je u pitanju trend funkcionisanja demokratskih institucija, situacija se pogoršava“, kaže Ilić.

Osvrnuvši se na prvu tačku rezolucije u kojoj se navodi da Srbija mora da pređe sa reči na dela, politikolog ističe da je to vrlo otvorena poruka i da je moramo razumeti na politički način.

„Ukoliko želimo da postanemo deo Evropske unije, moramo da se ponašamo kao članica. Funkcionisanje demokratskih institucija i odnosi sa Kosovom, to je najvažnije, ali napredak ne postoji. Zato treba pokazati spremnost da želimo da budemo deo EU“, kazao je Ilić.

Poziv Srbiji da postigne uverljivije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i reši afere Krušik, Jovanjica i Telekom, predsednik Srbije poručuje da se lažima neće ostvariti politički profit, a Ilić ističe da su takve izjave namenjene domaćoj javnosti, a ne stranim zvaničnicima.

„Sa njima je komunikacija drugačije, a ovakve izjave su za domaće birače, njima se oni obraćaju. Po dolasku na vlast SNS i SPS su se takmičile da pokažu koliko su za evropske integracije, a sada vidimo antievropsku retoriku“ rekao je Ilić i dodao da Evropska unija neke korake Srbije pohvaljuje.

„Reforma sudstva, medijska strategija, kako se odnosimo prema pandemiji… Srbija se nekim okolnostima postavlja kao konstruktivan partner u regionu, bez obzira što tu ima nekih trzavica, Srbija nije ta koja izaziva neke sukobe i tenzije“.

Dok ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da više neće da čuje kritike kako ne napredujemo u evrointegracijama, jer to nije tačno, Ilić kaže da će 2021. godina razjašnjenja i nove metodologije.

„Srbija je rekla da je spremna da prihvati tu novu metodologiju, ali to su stvari koje se ne menjaju tako brzo, sumnjam da će doći do ubrzanja procesa. Ne veruje da će doći ni do otvaranja novih poglavlja“.

Dodaje da je raspoloženje Evropske unije za proširenjem „malo“ te da trenutno stanje u evrointegracijama ne možemo samo da stavimo na teret srpskoj vlasti, jer je proces usporen sa obe strane.

Govoreći o međustranačkom dijalogu, Ilić kaže da Dačićeva izjava kako „ne zna ništa više osim toga da bi trebalo da počne video-konferencijom“ njega, četiri posrednika Evropskog parlamenta i predsednika Spoljnopolitičkog odbora Dejvida Mekalistera zapravo sve što mi o dijalogu znamo.

„Ne znaju se učesnici sa naše strane. Ono što je obeležilo proteklih mesec dana je pozicioniranje unutar opozicije“, zaključio je Ilić.

Autor: N1

Naslovna fotografija: Capri23auto / Pixabay