Vođe EU: Vakcinacija ubrzana, sertifikat se sprema, otvaramo naša društva od polovine juna

Vakcinacija protiv korona virusa u zemljama Evropske unije je ubrzana, društva i granice se postepeno otvaraju, a od polovine juna bi trebalo da stupe na snagu „digitalni kovid sertifikati“, saopšteno je po završetku dvodnevnog zasedanja vođa Unije u Briselu.

Sažimajući zaključke zasedanja šefova država ili vlada EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da će do kraja nedelje preko 300 miliona građana Unije biti vakcinisano, a do kraja jula bi trebalo da obe doze vakcine primi 70 odsto žitelja EU.

To bi značilo da bi EU u kraćem roku mogla ukinuti ograničennja, otvoriti granice Unije za promet ljudi i privredne delatnosti, istakla je Ursula fon der Lajen, dodavši da se očekuje dodatna isporuka od 400 miliona doza vakcina.

Francuski predsednik Emanuel Makron je naglasio da će imunitet na korona virus građani EU steći tek onda kad se bude vakcinisala velika većina ljudi i naglasio da će, uz očekivano ukidanje zabrana, Unija uspostaviti i strogi nadzor nad svojim spoljnim granicama da bi se sprečio prodor novih opasnih sojeva virusa.

Predsednica EK je saopštila da je proizvođač vakcine Fajzer-Biontek predložio da se vakcine ubuduće daju i deci od 12 do 15 godina, ali i da takvu mogućnost sada proučava Evropska agencija za lekove.

Ona je potvrdila rešenost EU da siromašnijim zemljama u svetu dostavlja vakcinu i rekla da je to sad utoliko bitnije, budući da je Indija zbog teške epidemiološke situacije zabranila izvoz vakcina protiv korona virusa do kraja godine.

Ursula fon der Lajen je istakla da su evropski proizvođači vakcina Fajzer-Biontek, Džonson i Moderna obećali da će tokom ove godine isporučiti milijardu i 300 miliona doza vakcina siromašnim zemljama bez profita, a srednje razvijenim državama uz najniže cene.

Predsednik Makron je potvrdio rešenost vođa Unije da se omogući transfer tehnologije i sposobnosti za proizvodnju bar milijardu vakcina u trećem svetu, naročito u Africi i rekao da će on zato uskoro otputovati u Južnu Afriku da se o tome dogovori s tamošnjim vlastima.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je takođe izjavio da se EU zalaže za sklapanje međunarodnog sporazuma o suzbijanju pandemija.

Autor: Beta

Izvor: Danas

Naslovna fotografija: Evropska unija

Blokada proširenja EU: Makronova površna računica

Francuski građani načelno se protive prijemu Srbije i komšiluka u EU, ali, kako pokazuje jedna nova analiza, o toj temi znaju malo i nije im previše važna, piše DW u analizi raspoloženja stanovnika Francuske prema proširenju EU.

Dve godine su prošle otkako je bivša francuska ministarka za Evropu Natali Loazo u Beogradu izjavila da od proširenja Evropske unije nema ništa – dok se sama EU ne reformiše. Ta jasna poruka čula se otada nekoliko puta i od samog predsednika Emanuela Makrona.

Izabran kao liberalna nada i brana od evroskeptičnog Nacionalnog saveza (do 2018. Nacionalni front, prim.ur), Makron je od ulaska u Jelisejsku palatu stavio na led proširenje EU na šest država Zapadnog Balkana. To dobro znaju u Skoplju i Tirani, jer je Makron u jesen 2019. bio blokirao početak pregovora sa Briselom, uprkos zelenom svetlu Evropske komisije.

59 odsto Francuza je izjavilo da bi prijem Zapadnog Balkana bio loš, dok samo 22 odsto kaže da je dobar.

Slično izgleda i kada se pitanje postavi za pojedinačne zemlje. Dok bi ogromna većina Francuza pozdravila prijem Norveške (81%) ili Islanda (75%), to u slučaju drugih zemalja podržava tanka manjina: od Crne Gore (27%), Ukrajine (26%), Severne Makedonije (25%), Srbije (22%), BiH (20%), Albanije (20%), Kosova (15%) do Turske (12%).

Međutim, stvar se menja kada pitate Francuze koliko bi proširenje EU uticalo na njihove živote. Čak trideset odsto misli da bi prijem Turske „mnogo uticao“ na njihove živote, dok za Zapadni Balkan to kaže tek osam odsto ispitanika. Više ljudi misli i da bi prijem Turske „donekle“ uticao na njihove živote (23%) u odnosu na prijem balkanskih zemalja (20%).

Opširnije na DW.

Autor: Nemanja Rujević

Izvor: DW

Naslovna fotografija: Yoan Valat / AP