Francuski građani načelno se protive prijemu Srbije i komšiluka u EU, ali, kako pokazuje jedna nova analiza, o toj temi znaju malo i nije im previše važna, piše DW u analizi raspoloženja stanovnika Francuske prema proširenju EU.
Dve godine su prošle otkako je bivša francuska ministarka za Evropu Natali Loazo u Beogradu izjavila da od proširenja Evropske unije nema ništa – dok se sama EU ne reformiše. Ta jasna poruka čula se otada nekoliko puta i od samog predsednika Emanuela Makrona.
Izabran kao liberalna nada i brana od evroskeptičnog Nacionalnog saveza (do 2018. Nacionalni front, prim.ur), Makron je od ulaska u Jelisejsku palatu stavio na led proširenje EU na šest država Zapadnog Balkana. To dobro znaju u Skoplju i Tirani, jer je Makron u jesen 2019. bio blokirao početak pregovora sa Briselom, uprkos zelenom svetlu Evropske komisije.
59 odsto Francuza je izjavilo da bi prijem Zapadnog Balkana bio loš, dok samo 22 odsto kaže da je dobar.
Slično izgleda i kada se pitanje postavi za pojedinačne zemlje. Dok bi ogromna većina Francuza pozdravila prijem Norveške (81%) ili Islanda (75%), to u slučaju drugih zemalja podržava tanka manjina: od Crne Gore (27%), Ukrajine (26%), Severne Makedonije (25%), Srbije (22%), BiH (20%), Albanije (20%), Kosova (15%) do Turske (12%).
Međutim, stvar se menja kada pitate Francuze koliko bi proširenje EU uticalo na njihove živote. Čak trideset odsto misli da bi prijem Turske „mnogo uticao“ na njihove živote, dok za Zapadni Balkan to kaže tek osam odsto ispitanika. Više ljudi misli i da bi prijem Turske „donekle“ uticao na njihove živote (23%) u odnosu na prijem balkanskih zemalja (20%).
Opširnije na DW.
Autor: Nemanja Rujević
Izvor: DW
Naslovna fotografija: Yoan Valat / AP