EU pokrenula javnu raspravu o starenju

Evropska komisija je danas pokrenula široku raspravu o izazovima i mogućnostima koje nosi starenje evropskog društva.

U narednim decenijama broj starijih ljudi u EU će rasti i predvidja se da će do 2070. stariji od 65 godina činiti 30 odsto populacije prema 20 odsto sada.

Istovremeno se očekuje da udeo starijih od 80 godina bude više nego udvostručen, na 13 odsto stanovništva EU do 2070, saopštila je Evropska komisija.

Takođe se previđa da će broj ljudi kojima će potencijalno biti potrebna dugotrajna pomoć i nega porasti sa 19,5 miliona u 2016, godini na 23,6 miliona u 2030. i 30,5 miliona u 2050.

U „Zelenoj knjizi“ Evropske komisije – dokumentu koji je osnova debate, govori se o uticaju demografskog trenda na ekonomiju i društvo EU i poziva javnost da izrazi svoje stavove o tom pitanju u javnoj raspravi. Javna rasprava će trajati 12 nedelja.

Taj dokument pokriva brojne oblasti, od promocije zdravih stilova života i podsticanja celoživotnog učenja, do jačanja sistema zdravstvene zaštite i nege kako bi se zadovoljile potrebe starijih.

Ističu se potreba da se više ljudi privuče u radnu snagu i mogućnosti za otvaranje radnih mesta i razmatra uticaj starenja na karijere, blagostanje, penzije, socijalnu zaštitu i produktivnost.

U dokumentu se naglašava značaj uspostavljanja ravnoteže izmedju održivih rešenja za sisteme socijalne zaštite i jačanja medjugeneracijske solidarnosti.

Autor: Beta

Izvor: danas.rs

Naslovna fotografija: Matheus Bertelli / Pexels

Lajčak: Dogovor Beograda i Prištine bez razmene teritorija

Razmena teritorija Srbije i Kosova „bi bila veoma opasna“, izjavio je izaslanik EU Miroslav Lajčak francuskom listu Mond (Le Monde) naveo da je dijalog zastao zbog izbora na Kosovu, ali da je Evropska unija (EU) zadovoljna što je vraćeno ključno važno jedinstvo sa SAD u politici prema Zapadnom Balkanu.

Ništa nije završeno dok sve nije završeno“, rekao je Lajčak u vezi s ciljem da se u dijalogu postigne sveobuhvatni sporazum Beograd-Priština, ali je naglasio da ljudi u vladi američkog predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) zaduženi za Balkan „osećaju istorijsku odgovornost zbog političke i ljudske angažovanosti svoje zemlje u tom regionu“.

Specijalni izaslanik EU za dijalog je rekao da je EU ranije sarađivala s novim američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom (Anthony) i zamenikom sekretara za politička pitanja Viktorijom Nuland (Victoria). „Sa njima smo radili u prošlosti i znamo njihova mišljenja… Američko-evropsko jedinstvo je ključni činilac za uspeh na Balkanu“, rekao je Lajčak.

Na pitanje šta Srbija može očekivati kad se završi normalizacija odnosa s Prištinom, Lajčak je uzvratio da „i Srbija i Kosovo znaju da je preduslov normalizacija, ali EU je jasno obećala integraciju ako se ispune merila i sprovedu nužne reforme“.

Lajčak je dodao da EU istrajava u politici proširivanja „ali ne treba verovati da će to doći automatski, zemlje na Zapadnom Balkanu moraju reformama u to ubediti članice Unije“.

On je naveo da je EU obnovila dijalog Beograd-Priština „ne tako što se krenulo u tehničke pregovore, već da bi se postigao sveobuhvatan i obavezujući sporazum“.

„Obe strane tačno znaju o čemu se pregovara“, ali, kako je podvukao, „ništa nije rešeno dok sve nije rešeno“.

Specijalni izaslanik EU je predočio da dijalog zasad nije moguć zbog predstojećih izbora na Kosovu i rekao: „Nadamo se da ćemo na temelju onoga iz prošle godine nastaviti pregovore čim dođe do formiranja nove vlade (u Prištini)“.

Zamoljen da objasni protivljenje razmeni teritorija između Srbije i Kosova, Lajčak je odgovorio da su protiv toga bile zemlje regiona „jer strahuju da bi moglo izazvati događaje izvan svake kontrole“.

Uz to, Evropska unija je, po njegovim rečima, mnogo uložila u politiku „evropeizacije i uključivanja Balkana u evropsku porodicu, a to podrazumeva izgradnju multietničkih demokratskih društava“ te je „ponovno crtanje granica oprečno tom idealu i značilo bi da smo doživeli neuspeh“, ukazao je Lajčak.

Na pitanje kako gleda na sve veći upliv Kine na Balkanu, rekao je da je EU najveći trgovinski partner, najveći investitor na Zapadnom Balkanu i tamo daje najveću pomoć.

„Zemlje tog regiona svoje sisteme usaglašavaju s evropskim standardima i sve dok je evropska perspektiva tog područja jaka, jasna i opipljiva, ne treba da se uzbuđujemo… Ne može da ponudi više od nas“, zaključio je o Kini specijalni izaslanik EU.

Autor: Beta

Izvor: danas.rs

Naslovna fotografija: European Union

Bura u EU oko vakcine Astrazeneka, najednom je nema, sumnje u efikasnost

Evropska unija (EU) je ljuta na laboratoriju Astrazeneka jer sumnja da je drugom kupcu skuplje preprodala milione doza vakcine protiv koronavirusa ranije ugovorene za EU, a pojavile su se i tvrdnje da ta vakcina slabo štiti starije od 65 godina, navode mediji u EU.

Izvori u Evropskoj komisiji kažu da je kao „grom iz vedra neba“ palo saopštenje Astrazeneke, bez jasnog obarazloženja, da neće moći da isporuči ugovorene količine vakcine, i to dok strah od britanskog soja virusa „zaključava“ mnoge zemlje EU i preti dodatnim teškoćama za posustalu evropsku privredu.

Italijanski list „Stampa“ navodi da u Briselu i vladama država Unije poručuju Astrazeneki: „Sad nam kažite gde će završiti bočice vakcine!“ i ne krije se sumnja da je u pitanju preprodaja po skupljoj ceni.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, saopštila je da će EU uvesti kontrolu izvoza vakcina protiv koronavirusa da bi se sprečila trka među raznim zemljama oko hitne nabavke, uključujući Astrazeneku kojoj EU 29. januara treba tek da odobri korišćenje vakcine.

Buru je pojačao nemački poslovni dnevnik „Handelsblat“ koji, pozivajući se na medicinski časopis „Lanset“ i izvore nemačke vlade, tvrdi da su laboratorijska ispitivanja pokazala da vakcina Astrazeneke veoma slabo štiti ljude starije od 65 godina, dok je dnevnik „Bild“ napisao da je ta zaštita čak ispod 10 odsto.

Nemačko ministarstvo zdravlja je hitno opovrglo ove tvrdnje i pozivanje na zvanične izvore, naglasivši da je ta vakcina ipak dosta delotvorna i da je samo u fazi ispitivanja došlo do omaške jer je znatno manje ispitana na opitnoj grupi starijih od 65 godina.

Ministarstvo u Berlinu je podsetilo na prošlogodišnji izveštaj „Lanseta“ o dokazima da stariji ljudi primanjem vakcine stiču snažan imunitet i da „organizam starijih razvija antitela u sto odsto slučajeva“.

Afera oko Astrezeneke je pojačala uznemirenost među vlastima i građanima zemalja EU i čak su i dve najveće članice, Nemačka i Francuska, najavile ponovno „zaključavanje“ i policijski čas u pokušaju da bar delom spreče izgleda neminovnu novu epidemiju sada britanskog soja virusa.

„Nalet virusa iz Velike Britanije ravan je već drugoj epidemiji“, upozorio je Žan-Fransoa Delfresi, šef Naučnog veća Francuske, savetodavnog tela Vlade i rekao da „ukoliko ne zaoštrimo mere, naći ćemo se u krajnje teškoj situaciji u martu“.

Mediji i opozicioni političari u EU kritikuju Brisel i vlade Unije da su sporo reagovali, uzdali se samo u novac i verovali velikim svetskim farmaceustkim kompanijama koje prevashodno rade za profit.

Austrijski dnevnik „Prese“ pravi poređenje s merama koje je preduzeo američki predsednik Džo Bajden koji je „stavio pod vojni režim američke proizvodjače maski, testova i zaštitne opreme“, a 50 milijardi dolara iz budžeta namenio testiranju i 20 miliona dolara proizvodnji vakcine.

Cilj mu je da vakciniše 100 miliona Amerikanaca za sto dana“, navodi „Prese“ i pita „šta sprečava EU da ostvari takav vakcino-patriotizam, zašto nije odmah iz fonda oporavka od 750 milijardi evra izdvojila 20 milijardi evra za proizvodnju vakcina, zašto ne primora farmaceutske firme da povećaju proizvodnju?“.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, niz zemalja EU je u samom svetskom vrhu po broju umrlih od korona virusa na milion stanovnika.

Astrazeneka: Netačne tvrdnje da vakcina nije efikasna za starije od 65 godina

Foto: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

Britanska farmaceutska kompanija Astrazeneka odbacila je pisanja medija da vakcina koju je ta laboratorija proizvela protiv koronavirusa nije efikasna za starije od 65 godina.

„Tvrdnje u člancima da je efikasnost vakcine Astrazeneka/Oksford samo osam odsto efikasna kod odraslih starijih od 65 godina potpuno su netačne“, rekao je portparol Astrazeneke agenciji Frans pres.

Astrazeneka je saopštila da je u novembru objavila rezultate prema kojima je kod starijih osoba snažna imunološka reakcija na vakcinu, kao i da je 100 odsto onih kojih su primili vakcinu imalo specifična antitela nakon druge doze.

Autor: Beta/AFP

Izvor: rs.n1info.com

Naslovna ilustracija: mohamed Hassan / Pixabay

Moguće otvaranje poglavlja ove godine

Proširenje EU ostaje u fokusu Brisela i tokom portugalskog predsedavanja, poručio je šef diplomatije te zemlje Augusto Santos Silva. On se nada da će do kraja juna taj proces izaći iz blokade, odnosno da će Srbija nastaviti da otvara pregovaračka poglavlja, kao i da će formalno otpočeti pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Da je proces proširenja u fokusu, poručuju i iz Službe za spoljne poslove EU, piše N1.

Srbija bi u prvoj polovini ove godine mogla da otvori najmanje jedno pregovaračko poglavlje, dok bi Albanija i Severna Makedonija trebalo i formalno da počnu pregovore o članstvu. U to je uveren šef portugalske diplomatije, koji je Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta predstavio prioritete predsedavanja Portugala EU.

Opširnije na ovom linku.

Izvor: rs.n1info.com

Naslovna fotografija: OpenClipart-Vectors / Pixabay

Istraživanje javnog mnjenja: građani Evropske unije podržavaju ideju da fondnovi EU budu povezani sa vladavinom prava

Istraživanje javnog menjenja u Evropskoj uniji koje je u oktobru prošle godine sproveo Evropski parlament, a koje se odnosi na stavove i mišljenja građana tokom pandemije Kovid-19, pokazuje da građani širom EU u potpunosti podržavaju jasnu uslovljenost fondova EU poštovanjem vladavine zakona i demokratske vrednosti.

Istraživanje potvrđuje da građani žele da EU ima veća ovlašćenja u borbi protiv pandemije.

Pored velike javne podrške većem budžetu EU za prevazilaženje posledica pandemije, više od polovine ispitanika kaže da bi javno zdravlje trebalo da bude prioritet potrošnje, praćen ekonomskim oporavkom i klimatskim promenama.

77% građana EU smatra da fondovi EU treba da budu povezani sa poštovanjem vladavine prava. Skoro osam od deset ispitanika (77%) širom EU podržava koncept da EU treba da obezbedi sredstva samo državama članicama čije nacionalne vlade poštuju vladavinu zakona i demokratske principe.

Većina građana EU podržava uslovljenost korišćenja fondova sa poštovanjem vladavine prava; Foto: print screen/EP

Građani i dalje doživljavaju EU kao deo rešenja trenutne krize. Dve trećine ispitanika (66%) slaže se da bi EU trebalo da ima više nadležnosti za rešavanje kriza kao što je pandemija Koronavirusa. Samo se četvrtina (25%) ne slaže sa ovom izjavom.

Apsolutna većina građana EU (54%) slaže se da bi budžet za borbu protiv KOVIDA-19 trebalo da bude veći.

Više od polovine ispitanika (54%) kaže da bi javno zdravlje trebalo da bude prioritet potrošnje za budžet EU, a zatim ekonomski oporavak i nove mogućnosti za preduzeća (42%), klimatske promene i zaštita životne sredine (37%), ali i zapošljavanje i socijalna zaštita (35%).

Javno zdravlje je glavni prioritet u potrošnji ispitanika u 18 zemalja.

39% ispitanika kaže da je kriza Covid-19 već uticala na njihov lični dohodak, dok dodatnih 27% očekuje takav uticaj u budućnosti.

Izvor: European parlament

Autor: evropro

Naslovna fotografija: Andreas Breitling / Pixabay

Fajon: Zvanični Beograd tražio moje izuzeće iz međustranačkog dijaloga

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon potvrdila je da je zvanični Beograd tražio njeno izuzeće u dijalogu evropskih i srpskih parlamentaraca i ocenila da je to neprihvatljivo za Brisel jer Evropska unija ima jasna interna pravila o predstavljanju, dodajući da će više detalja o nastavku tih razgovora biti poznato u četvrtak posle dogovora predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačiča i predsedavajućeg Odboro za spoljne poslove EP (AFET) Dejvidom Mekalisterom.

-Nisam to čula od predsednika Vučića, već mi je Dejvid Mekalister preneo svoj razgovor sa Ivicom Dačićem koji je tražio da ja ne budem više učesnik u tom dijalogu. To je neprihvatljivo za nas, jer Evropska unija i mi u evropskom parlamentu imamo naša interna pravila predstavljanja, navela je Fajon gostujući u jutarnjem programu televiziji Nova S, a prenosi EWB.

Ona je istakla da EU nije opostavljana nikakve uslove ko treba sa srpske strane da bude za pregovaračkim stolom.

Mi ne utičemo na dogovor srpske strane ko će biti njihov pregovarač, pa ne mogu ni oni na nas. Mi imamo interna pravila sa evropske strane, pa je tako predviđeno da u ime grupacija u Evropskom parlamentu budemo prisutni gospodnik Bilčik i ja.  Sa srpske strane nikada nismo davali uslove ko da sedi. Nama je važno da su i vlast i opozicija deo dijaloga, rekla je Fajon.

Na pitanje zašto misli da je njeno učešće sporno za vlasti u Srbiji, ona je izjavila da ne zna konkretne razloge.

-Možda jer sam socijaldemokrata, možda jer sam kritikovala argumentovano neke stvari u Srbiji. Možda neko misli da predstavljam neki deo opozicije. Žao mi je što su moje izjave tako shvaćene u Srbiji, ali jednostavno sam navikla da političari na različite načine koriste moje ime. To je izgleda deo političke kulture u Srbiji, a ne samo tamo već i ovde u Sloveniji, zaključila je Fajon.

Izvor: europeanwesternbalkans.rs

Naslova fotografija: Tanjug / Filip Krainčanić

Sednica Evropskog parlamenta i Narodne skupštine u četvrtak

Dvanaesta sednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) između EU i Srbije održaće se onlajn u četvrtak, 28. januara od 13:45 do 15:45. Sednicom će kopredsedavati Tanja Fajon ispred Evropskog parlamenta i Vladimir Orlić ispred Narodne skupštine Republike Srbije, piše European Western Balkans.

Dnevni red sadrži samo jednu tačku: trenutno stanje procesa pristupanja i odnosa EU i Srbije. Očekuje se, međutim, da će poslanici razmeniti mišljenja različitim temama, uključujući međustranački dijalog kojim treba da posreduje Evropski parlament, kao i situaciju sa pandemijom COVID-19 i pregovorima Beograda i Prištine, saznaje EWB.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) uspostavljen je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2013. i čine ga Delegacija Evropskog parlamenta i Delegacija Narodne skupštine. Od izbora devetog saziva Evropskog parlamenta 2019. Delegaciju EP predvodi Tanja Fajon, dok je Delegaciju Narodne skupštine i u prošlom i u ovom sazivu predvodio poslanik SNS-a Vladimir Orlić.

POSP se obično sastaje dva puta godišnje i ima savetodavnu ulogu. Međutim, poslednji sastanak ovog tela održan je u oktobru 2019. u Beogradu, ubrzo nakon izbora Tanje Fajon za predsedavajuću Delegacije EP za Srbiju. Tada, kao i sada, Evropski parlament je bio angažovan i oko posredovanja između stranaka u Srbiji oko izbornih uslova, i očekuje se da će poslanici raspravljati o ovoj temi i u četvrtak.

Izvor: europeanwesternbalkans.rs

Naslovna fotografija: Tanjug / Bojan Stekić; 11. zasedanje POSP-a

Koji su EU fondovi i izvori finanisranja dostupni poljoprivrednicima u Srbiji

Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo Evropskoj uniji i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su ušle u EU, piše Agrosmart.net.

Dragocena mogu biti iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.

Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, dok je Rumunija umesto 193,5 miliona dobila čak 1,26 milijardi evra.

Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji može da koristi instrumenat pretpristupne pomoći poznat kao IPARD, a kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.

Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU, recimo pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede, kaže za Agrosmart izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim,  to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU, a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih, napomenuo je Bojović.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika, zato što moraju da ulože sto posto novca (sopstenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, što u ovom slučaju podrazumeva kupovinu nove opreme ili izgradnju novih objekata, da bi nakon investije dobili povraćaj od oko 50 odsto, dakle kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o mogućem budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta) ali tome bi trebalo da prethodi izmena zakonskog okvira tako da tu olakšicu još nemamo u praksi.

Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu. Nažalost, ovaj program je i kasnio sa primenom nekoliko godina, tako da je od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, dosad isplaćeno samo oko 13 miliona. Ipak danas je to jedna od mogućnosti koju ranije nismo imali – ističe Bojović.

Opširnije na Agrosmart.net.

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija: Karolina Grabowska / Pexels

Besplatne obuke o IPRAD-u, pripremi biznis plana i zahteva za kredit

Novi ciklus besplatnih onlajn obuka korisnih za poslovanje poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika i malih i srednjih preduzeća iz sfere agrobiznisa počinje 26. januara treningom o pripremi biznis plana. Narednog dana, 28. januara održaće se obuka o pripremi zahteva za bankarski kredit, a dan kasnije i obuka o IPARD programu Evropske unije.

Obuke koje se organizuju u sklopu programa Nemačke razvojne banke KfW i švajcarske kompanije BFC – Razvoj finansijskog sistema u ruralnim područjima Srbije (SRFP) pomažu poljoprivrednicima i firmama da lakše dođu do izvora finansiranja, nacionalnih i EU fondova, da unaprede proizvodnju na gazdinstvima i plasman proizvoda, pokrenu e-trgovinu…

Link za prijavu jehttps://forms.gle/tipGQDTZLaPe2qxF7

Opširnije na Agrosmart. net

Izvor: Agrosmart.net

Naslovna fotografija ipard.co.rs

Više od polovine građana podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji

Prema posledenjem istraživanju javnog mnjenja koje je Ministarstvo za evropske integrtacije sprovelo u decembru 2019. godine, 54% građana Srbije podržava članstvo u Evropskoj uniji.

Redovno istraživanje Ministarstva za evropske integracije pokazuje da je na kraju prolšle godine 42% građana mislilo da je članstvo Srbije u EU dobra stvar, dok je 22% suprotnog mišljenja.

Građani Srbije smatraju da Evropska unija otvara više mogućnosti za zapošljavanje i predstavlja put ka boljoj mogućnosti mladih. Još jedna pozitivna strana koju građani vide u EU je mogućnost da se slobodno putuje u zemljama članicama.

Prema mišljenju građana članstvo Srbije u EU može doneti više problema za domaće poljoprivrednike, a zabrinuti su i da će državu koštati mnogo novca.

Kada je u pitanju informisanje o temama vezanim za EU fondove, najveći deo ispitanika navodi da bi želeo da bude informisan o konkretnim projektima u Srbiji finansiranim iz fondova EU i koliko novca ta pomoć iznosi.

Detelji ovog istraživanja mogu se videti na sajtu Ministartva za evropske integracije.

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije