Evropska unija Srbiji je do danas dodelila ukupno 3.6 milijardi evra bespovratne pomoći što je čini najvećim donatorom. Većina sredstava iskorišćena je za reformu javne uprave i velike infrastrukturne projekte. Međutim, putem programa prekogranične i transnacionalne saradnje građani mogu da reše konkretne probleme u svojoj lokalnoj zajednici. Iako su ovi fondovi u potpunosti iskorišćeni, građani ne znaju šta su konkretno time dobili.

Programi prekogranične i transnacionalne saradnje se jednim imenom nazivaju programima teritorijalne saradnje ili INTERREG programima. Oni predstavljaju finansijsku podršku saradnji pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili celih država (transnacionalna saradnja) na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa kao što su upravljanje otpadom, pružanje usluga u različitim sektorima, kulturna i ekonomska saradnja, turizam, saobraćaj itd, stoji na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Srbiji su dostupni programi prekogranične saradnje sa svim susednim zemljama, ali i dva programa transnacionalne saradnje, Jadransko-jonski i Transnacionalni program Dunav.

U prethodnoj finansijskoj perspektivi Evropske unije 2014-2020. godine Srbija je dobila pomoć u iznosu od 1,5 milijardi evra. Od toga 260 miliona evra bilo je namenjeno programima prekogranične i transnacionalne saradnje.

Najviše projekata u Vojvodini

Teritorija AP Vojvodine obuhvaćena je programima prekogranične saradnje još od 2002. godine. U tom smislu, korisnici iz Vojvodine imaju najduže iskustvo u ovim programima.

“Za program Mađarska-Srbija izdvajaju (se) Severno-bački i Južno-bački okruzi sa najvećim brojem sprovedenih projekata, neki od korisnika, kao što je Srednja ekonomska škola iz Sombora, uspešno sprovode projekte još od samih početaka. Za ovaj program je karakteristično veliko učešće i dobra iskustva sa obrazovnim i naučnim institucijama, a na manjim projektima i sa  sportskim klubovima, nevladinim organizacijama i ustanovama kulture”, navode iz Ministarstva za evropske integracije.

Južnobački okrug se izdvaja u programu saradnje sa Hrvatskom, dok se u programu Rumunija-Srbija posebno izdvajaju bolnice i domovi zdravlja u pograničnom pojasu, kao i opštine Vršac, Kikinda i Zrenjanin.

Iz Ministarstva navode da je u svim programima primetna niska aktivnost nevladinih organizacija, ali da se radi na poboljšanju kapaciteta svih zainteresovanih za učešće u ovim programima.

Obučenog kadra za upravljanje projektima ima dovoljno. Međutim, oni češće biraju da rade u privatnom sektoru.

“Osnovni problem u javnim institucijama kao što su ministarstva i lokalne samouprave je česta fluktuacija visokoobučenog kadra. Ministarstvo dugi niz godina ulaže velike napore kako bi se kadar obučio i pripremio za absorpciju daleko većih sredstava koja nas očekuju po ulasku u EU ali je privatni sektor i dalje atraktivniji za kadrove … Jedini način da se to promeni je da se uspostavi čvrsta politika zadržavanja visokokvalifikovanog kadra na svim nivoima”, kažu u Ministarstvu i dodaju da bi i izdvajanje budžetskih sredstava kao pomoć korisnicima u sufinansiranju i predfinansiranju bio značajan podsticaj za učešće korisnika u ovim programima.

Fond “Evropski poslovi”

Fond Evropski poslovi Autonomne pokrajine Vojvodine je institucija koja iza sebe ima 25 uspešno realizovanih projekata vrednih preko 24 miliona evra, a koji su sufinansirani iz fondova EU. Trenutno je u implementaciji sedam projekata, a uskoro se očekuje početak još dva projekta.

Jedan od projekata iz oblasti zaštite životne sredine, održive energije i energetske efikasnosti u okviru programa Hrvatska-Srbija koje je Fond realizovao u partnerstvu sa Univerzitetom u Novom Sadu, JKP “Vodokanal” iz Sombora, Vinkovačkim vodovodom i Poljoprivrednim institutom iz Osijeka je “Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji “zelene” energije – XDEGREE”. Vrednost projekta bila je 1.696.336,09 evra.

„Za vreme trajanja projekta u Somboru je izgrađena biogasna elektrana, u Vinkovcima solarna elektrana, dok je na Poljoprivrednom institutu u Osijeku proširena laboratorija za ispitivanje biomase. Na Univerzitetu u Novom Sadu osnovana je laboratorija za ispitivanje energetskih karakteristika i potencijala sirovine za proizvodnju biogasa… Fond je izradio Analitičku studiju koja je obuhvatala analizu potencijala obnovljivih izvora energije u regionu, koja treba da bude osnov za razvoj budućih projekata i obezbedi održivost ovog projekta“, navode iz Fonda „Evropski poslovi“ za EVROPRO.

Pored implementacije projekata, od 2014. godine Fond kontinuirano spovodi i edukacije zapslenih u svim institucijama koje mogu biti korisnici sredstava. Do sada je kroz programe obuke prošlo oreko 3400 ljudi.

Iskustva iz Slovenije i Hrvatske

Regionalna razvojna agencija Gorenjske: Ne bismo mogli bez EU fondova

Regionalna razvojna agencija Gorenjske od 1995. godine sprovodi projekte u 18 opština Gorenjske regije u Sloveniji. Agencija je do sada implementirala preko 300 projekata, velikim delom finansiranih iz fondova Evropske unije, što je čini najuspešnijom u Sloveniji, a prepoznata je i kao jedan od lidera u ovoj oblasti na nivou Evropske unije.

Direktorka razvojnog područja za digitalnu transformaciju Gorenjske regije Jelena Vidović kaže za EVROPRO  da bez sredstava koja povlače iz fondova Evropske unije ne bi uspeli da implementiraju toliko projekata.

„Mi preko 80% prihoda ostvarujemo tako što povlačimo sredstva iz raznih fondova pa i fondova Evropske unije. U jednom malom delu finansirani smo od strane opština, ali uglavnom veliku većinu prihoda stvaramo sami. Mi donosimo projekte i onda se na neki način vežemo sa lokalnim samoupravama tako što tražimo ono što je njima potrebno i to uklapamo u razne sadržaje“, kaže Jelena Vidović.

Kada govori o medijskoj vidljivosti razvojnih projekata u Sloveniji, Vidović primećuje da se mediji bave tom temom ali ne u dovoljnoj meri. Ipak, kako kaže, građani su svesni značaja ovih projekata.

„Građani rado prihvataju novitete. Sada je u trend kokreacija, gde je obavezno da se konačni korisnik uključuje, što znači da su naši građani sad već u svakom projektu koji se priprema uključeni u neku participaciju. Rezultati svakog projekta moraju se videti na terenu“, zaključila je Vidović.

Jelena Vidović; Regionalna razvojna agencija Gorenjske

DKolektiv: Ima šanse i za organizacije civilnog društva

Organizacije civilnog društva nalaze se u nepovoljnijem položaju u odnosu na javne institucije jer programi teritorijalne saradnje zahtevaju određeni iznos sufinansiranja ili pretfinansiranje, a nedostatak novca često je problem za civilni sektor. Tada organizacija pokazuje svoje kapacitete.

Izvršna drirektorka Organizacije za društveni razvoj DKolektiv iz Osijeka Lejla Šehić Relić kaže za EVROPRO da su ipak upravo organizacije civilnog društva najbolji korisnici evropskih fondova.

„U vrijeme pristupanja  EU Hrvatska je koristila predpristupne fondove i civilno društvo imalo je mogućnost  koristiti ta sredstva kroz  natječaje  u različitim područjima i taj je dio sredstava iskorišten skoro u potpunosti, što potvrđuje kapacitete civilnog društva u ovom segmentu. Nakon pridruživanja na raspolaganju su strukturni fondovi koji su financijski izdašniji ali u puno većoj konkurenciji, tako da su u tom smislu  organizacija civilnog društva u nešto izazovnijem položaju“, kaže Lejla Šehić Relić.

DKolektiv već petnaest godina radi na području razvoja volonterstva, civilnog društva i demokratske kulture. Do sada je realizovao 40 projekata iz raznih fondova Evropske unije. Trenutno rade na projektu „Inclusive Community“ koji je sufinansiran iz programa teritorijalne saradnje Hrvatska-Srbija. Ukupna vrednost projketa je 371.315,50 evra, a partneri na projektu su Hrvatski Crveni križ – Gradsko društvo Crvenog križa Osijek, Grad Osijek, Novosadski hunmnitarni centar i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.

Osnovni cilj projekta je unapređenje socijalnih usluga u Osijeku i Novom Sadu i jačanje saradnje pružalaca socijalnih usluga iz Hrvatske i Srbije.

Do sada su uspostavljeni centri za socijalnu integraciju u Osijeku (Društveni Atelje) i Novom Sadu (VoZ – Volonteri NSHC-a za zajednicu)… koji neposredno pružaju različite socijalne usluge u zajednici, adaptirano je  skladište Gradskog društva Crvenog križa za distribuciju humanitarne pomoći i medicinske opreme. U tijeku je i izrada ICT rješenja i sustava e-kartica za socijalnu pomoć 850 kućanstava na kojoj radi Grad Osijek kako bi usluge korisnicima učinio što dostupnijim“, navodi Lejla Šehić Relić i dodaje da ih očekuje još mnogo aktivnosti do kraja projekta.

Mnogo novca potrošeno, a građani ne znaju kako
Srbija je veoma efikasna u korišćenju fondova Evropske unije. Sredstva su maksimalno iskorišćena i veliki broj ljudi je osposobljen za upravljanje projektnim ciklusom. Međutim, ako posmatramo izveštavanje medija na ovu temu, ne možemo pronaći mnogo medijskog sadržaja, a posledica toga je da građani nisu u dovoljnoj meri informisani o tome šta su konkretno dobili realizacijom projekata sredstvima Evropske unije.
 Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije iz decembra 2019. godine, na pitanje da li su čili za neki projekat finansiran iz fondova EU, 69 % ispitanika je odrično odgovorilo. Kada su u pitanju teme o kojima bi građani Srbije želeli više da znaju, na prvom mestu upravo su konkretni projekti.
 Ministarstvo za evropske integracije svakog meseca objavljuje i analizu analitičkih objava u medijima o evropskim integracijama. Prema poslednjoj analizi iz marta 2021. godine, kada je analizirano 1301 medijski sadržaj, 14 % je bilo o fondovima. Međutim, nema informacije da li se u tim sadržajima govorilo o konkretnim projektima.
 Na nedavno održanoj onlajn debati pod nazivom „Medijski izazov – Evropska unija“ u okviru programa Puls Evrope jedan od zaključaka bio je da je izveštavanje medija o Evropskoj uniji u Srbiji protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti. 
 Evropske integracije nisu prepoznate ni kao jedan od prioriteta konkursa za finansiranje medijskih sadržaja koje raspisuju republički, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, pa samim tim nema ni mnogo interesovanja domaćih medija da se bave ovim temama. 

Autor: Ivana Kragulj

Ilustracija: euneighbours.eu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *