Plastični predmeti za jednokratnu upotrebu poput plastinog pribora za jelo, štapića za uši ili balone i biorazgradive plastične kese, od danas neće moći da se kupe u Evropskoj uniji.

EU je uvela potpunu zabranu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu kao najefikasniji način za sprečavanje ulaska plastike u okean.

Predmeti od plastike za jednokratnu upotrebu najveća su pojedinačna grupa otpada pronađena na morskim obalama: proizvodi poput plastičnog pribora za jelo, boca za piće, opušaka ili štapića za uši čine gotovo polovinu svih morskih otpadaka.

Da bi se pozabavila ovim pitanjem, EU je uvela potpunu zabranu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu za koje su već dostupne alternative u drugim materijalima: štapići za uši, pribor za jelo, tanjiri, slamke, plastične kašičice za mešanje pića i štapići za balone. Poslanici Evropskog parlamenta su na listu dodali i biorazgradive proizvode od plastike i posude za brzu hranu napravljene od polistirena.

Izvor: Twitter @Europarl_EN

Rezultati današnje plastične kulture za jednokratnu upotrebu mogu se videti svuda na morskim obalama i u okeanima. Plastični otpad sve više zagađuje okeane i prema jednoj proceni, do 2050. okeani bi mogli sadržavati više plastike nego ribe po težini.

Plastika je jedno od sedam područja koja Evropska komisija smatra ključnim za postizanje cirkularne ekonomije u EU do 2050. godine. Pored Evropske strategije za plastiku u cirkularnoj ekonomiji, koja bi ukinula upotrebu mikroplastike, očekuje se da će Komisija da iznese više predloga za rešavanje problema plastičnog otpada, uključujući mikroplastiku, kasnije ove godine.

Plastika ne samo da pravi nered na obali, već i morskim životinjama koje se zapletu u veće komade, a manje komade zamenjuju sa hranom. Gutanje plastičnih čestica može ih sprečiti da svare normalnu hranu i moće privući toksične hemijske zagađivače u svoje organizme.

Ljudi jedu plastiku kroz lanac ishrane. Nepoznato je kako ovo utiče na njihovo zdravlje.

Morski otpad uzrokuje ekonomske gubitke za sektore i zajednice zavisne od mora, ali i za proizvođače: samo oko 5% vrednosti plastične ambalaže ostaje u ekonomiji – ostatak je bukvalno bačen, što pokazuje potrebu za pristupom koji je više fokusiran na recikliranje i ponovnu upotrebu materijala.

Izvor: Evropski parlament

Ilustracija: Brian Yurasits / Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *